Benefiti smejanja po zdravlje seniora

Benefiti smejanja po zdravlje seniora

Da li ste znali da smejanjem samo 10 minuta dnevno možemo da potrošimo i do 40 kalorija?

Pored toga, smeh ima brojne benefite po naše zdravlje, pa nije ni čudo što se odvajkada govori da „smeh leči“.

Neka smeh bude vaše tajno oružje protiv bola, loše cirkulacije, usamljenosti, slabog imuniteta i duševnih oboljenja. Ako nemate dovoljno razloga za smeh, mi vam dajemo čak pet!

1. Smejanje uklanja stresa

Naučnici su dokazali da smejanje umanjuje lučenje hormona stresa kortizola. U isto vreme, smeh utiče na povećanje nivoa endorfina, pa svaki put kada se nasmejemo, mozak dobija veliku količinu „dobrih hromona“. Plus, dobar osećaj i lepo raspoloženje nakon smejanja može da traje i do 24 sata.

2. Smeh poboljšava cirkulaciju

Kada se dobro nasmejemo, krvni sudovi se šire, a samim tim veća količina krvi, kiseonika i zdravih nutrijenata prolazi kroz naše telo, što poboljšava cirkulaciju, a time i  zdravlje našeg celog organizma.

3. Smejanje nas i povezuje

Socijalna interakcija ključan je deo zdravog tela i duha. Duboka, lična veza sa osobama je veoma važan deo fizičkog i duševnog zdravlja svih, a naročito seniora. Naučnici su dokazali da smejanje pomaže da stvorimo jače i dublje veze sa drugom osobom sa kojom se smejemo. U isto vreme, otklanjamo negativna osećanja i povećavamo socijalnu interakciju sa pojedincima. A socijalizacija je ključna za zdravlje seniora, koji su uglavnom, zapostavljeni i izolovani.

4. Smeh umanjuje bol

Količina endorfina koje telo otpušta prilikom smejanja pomaže našem telu da umanji bol, pa čak i da ga ignoriše.

5. Smejanje jača imuni sistem

Svaki put kada se smejemo, telo luči hormone. Oni utiču na ćelije imunig sistema i poboljšavaju funkcionisanje celog organizma. Duboki uzdasi kada ostanemo bez daha tokom smejanja poboljšavaju protok kiseonika kroz telo, a kiseonik uklanja stres i dozvoljava imunom sistemu da se bolje bori sa bolestima i infekcijama.

 

 

Vitamin D spašava mozak

Vitamin D spašava mozak

Mozak je najmanje istraženi organ ljudskog tela.

Ipak, znamo da uz pomoć njega učimo, razvijamo se i između ostalog pamtimo. Kako starimo, stari i naš mozak, pa samim tim, godinama, upadamo u rizik da imamo poteškoće sa pamćenjem.

Najnovija istraživanja pokazala su da vitamin D može da nam pomogne da nam mozak duže ostane zdrav i mlad.

Naime, u studiji u kojoj je učestvovalo preko 1600 seniora, istraživani su način života, navike i sama struktura mozga.

Naučnici su otkrili da je manjak vitamina D u organizmu odgovoran za brojne bolesti poput autizma, reumatizma, osteoporoze, Parkinsonove bolesti i demencije.

Najpriprodniji izvor vitamina D je sunčeva svetlost, a pored toga, njega ima i u šampinjonima, kozjeg siru, soku od pomorandže, žitaricama, žumancu i tunjevini.

10 najčešćih uzroka moždanog udara

10 najčešćih uzroka moždanog udara

Dok je neke uzroke moždanog udara moguće umanjiti, drugi uzroci koji povećavaju rizik od šloga se ne mogu promeniti.

Saznajte koji su najčešći faktori rizika.

1. Visok krvni pritisak– hipertenzija. Ovo je najveći uzrok moždanog udara, stoga je važno pratiti svoj krvni pritisak svakodnevno.

2. Pušenje. Nikotin utiče na krvni pritisak i može dovesti do začepljenja glavne arterije u vratu, što uzrokuje moždani udar.

3. Dijabetes je jedan od uzroka moždanog udara koji se ne može promeniti.

4. Srčana oboljenja utiču na transport kiseonika do mozga i mogu da izazovu moždani udar.

5. Neki lekovi, kao što su oni koji kontrolišu krvni pritisak, mogu povećati rizik od šloga.

6. Naravno i same godine utiču na rizik od moždanog udara, a on se povećava kada navršimo 55 godina života.

7. Moždani udar može biti i nasledni faktor.

8. Žene imaju manju šansu da imaju moždani udar, pokazala su istraživanja.

9. Na kraju, naučnici su pokazali da je rizik od šloga povezan i sa rasom, pa su tako ljudi sa Mediterana, Srednjeg istoka i Azije u većem riziku.

Mozak seniora se podmlađuje vežbanjem?

Mozak seniora se podmlađuje vežbanjem?

Sigurno već znate koji su sve benefiti vežbanja, ali nova studija će vas sigurno nagnati da vam fizička aktivnost postane redovna dnevna rutina.

Naime, istraživači sa Univerziteta iz Majamija proučavali su navike 876 seniora u proseku od 71. godine u periodu od pet godina. Pored ishrane i načina života, praćene su i njihove navike poput toga koliko su fizički aktivni svaki dan.

Nakon perioda od pet godina, naučnici su otkrili da oni seniori koji su se redovno bavili fizičkom aktivnošću imali su bolje kognitivne sposobnosti, poput pamćenja i učenja novih stvari.

Ovo je takođe dokazalo da je mozak osoba koje su fizički aktivne mlađi i lakše savladava nove veštine. Naučnici savetuju da se svi, a naročito osobe starije od 50 godina, dnevno bave fizičkom aktivnošću najmanje u trajanju od 30 minuta.

Ne morate ići u teretanu, ovo vreme možete potrošiti i u šetnji, vožnji bicikla ili pak plivanju.

Možemo li sprečiti demenciju pranjem zuba? Evo šta kaže nauka!

Možemo li sprečiti demenciju pranjem zuba? Evo šta kaže nauka!

Ova naučna otkrića motivisaće vas da počnete da vodite računa o svom oralnom zdravlju.

Ukoliko vas mrzi da perete redovno zube (stomatolozi savetuju dva puta dnevno), možda će vas ovaj tekst navesti da se predomislite. Naime, naučnici sa Univerziteta Južna Kalifornija otkrili su da osobe koje nisu dnevno prale zube, imale su od 22 do čak 65% veću šansu da obole od demencije, za razliku od onih koji su prali zube tri puta dnevno.

Tajna se krije u povezanosti desni i sive materije mozgda. Naime, kada štetna bakterija nastani desni, ona se širi telom do mozga, što može da uzrokuje demenciju, ali i srčana oboljenja.

Redovno pranje zuba stoga može da spreči da bakterije nađu put do našeg mozga i dovedu do demencije.

Ojačajte kosti prirodnim putem!

Ojačajte kosti prirodnim putem!

Krhke kosti jedno su od mana starosti, a padovi, koji su veoma česti kod osoba trećeg doba, uzrokuju lomove. Najčešće, dolazi do preloma ruku i kukova, a oporavak je težak.

Da biste sprečili prelome kostiju, razmislite o tome da promenite ishranu i uvrstite namirnice koje jačaju kosti.

Hrana za jake kosti

1. Povrće bogato C vitaminom, poput paprike, stimulišu produkciju ćelija kostiju i sprečavaju oštećenja ovih ćelija.

2. Fizička aktivnost takođe pomaže zdravlju kostiju, stoga se postarajte da redovno šetate.

3. Proteini su neophodni za zdrave kkkkosti, jer poboljšavaju apsorpciju kalcijuma.

4. Uz proteine, u ishranu uvrstite i namirnice bogate kalcijumom, poput mleka i mlečnih proizvoda.

5. Vitamini D i K su takođe veoma važni u procesu apsorpcije kalcijuma. Stoga provodite što više vremena na sunčevom svetlosti, i konzumirajte jaja, meso, sir i soju.

6. Izbegavajte dijete koje iziskuju konzumaciju malo kalorija, jer ova ishrana usporava metabolizam i dovodi do smanjenja mišićne mase, a nepovoljno utiče i na zdravlje kostiju.

7. Održavajte zdravu telesnu težinu, jer prekomerna težina takođe slabi izdržljivost kostiju.

8. Omega 3 masne kiseline takođe jačaju kosti, pa neka se na vašem meniju makar jednom dnevno nađe riba ili morski plodovi.

Joga za seniore

Joga za seniore

Joga, kao vid vežbanja, pokazala se da ima brojne benefite po zdravlje, kako mlađih, tako i onih starijih.

Uz to što uz jogu postajemo gipkiji, smireniji i opušteniji, joga usporava starenje i ublažava simptome brojnih oboljenja. Pored toga što podstiče rad unutrašnjih organa, joga ima blagotvorno dejstvo na zlogbove, mišiće i kosti. Ublažava bol u leđima i zglobovima, čini na pokretnijima i umanjuje rizik od padova.

Ukoliko ste razmišljali da počnete da se bavite jogom, pogledajte video u nastavku.

Mitovi o padu i povredama seniora

Mitovi o padu i povredama seniora

Hladno vreme sa sobom donosi brojne zimske radosti, koje najviše vole najmlađi. Međutim, kod onih starijih postoji bojazan od poledice, padova i povreda.

U nastavku, pogledajte koji su to mitovi o padovima i povredama kod seniora. Edukacija je prvi i najbitniji korak prevencije.

Mit 1: Muškarci, budući da su fizički aktivniji, imaju veći rizik od fatalnih povreda prilikom padova. Istina je zaparvo upravo suprotna. Veća je verovatnoća da će žene pasti i da će se tom prilikom fatalno povrediti.

Mit 2: Ako ste senior, pašćete sigurno i prihvatite to. Seniori bi trebalo da insistiraju na tome da neće pasti i da se toga ne plaše. Tako neće uticati na kvalitet života i živeće slobodnije i zdravije.

Mit 3: Ne postoji sistematski pristup koji može da pomogne seniorima da se ne povrede kod kuće. Istina je da postoje brojne strategije koje umanjuju ovaj rizik. Oprez, traženje pomoći i izbegavanje poslova, poput penjanja na merdevine, su samo neki od njih.

Mit 4: Pad, naročito onaj ozbiljan, donosi i nesposobnost osobe da samostalno živi i funkcioniše. Ništa nije dalje od istine. Uzrok pada prvo mora da se utvrdi. Jer se uzrok onda može popraviti i dovesti do plana prevencije. Nema razloga zašto bi senior, u slučaju pada, bio osuđen na zavisnost od drugih.

Mit 5: Padovi jedino nastaju usled atrofije mišića i pogoršanja celokupnog zdravlja. Istina je da različit spektar faktora utiče na padove. Mnogi padovi dešavaju se zbog problema s vidom, vrtoglavica, mentalne nestabilnosti, smanjenog svetla, poledice i drugih faktora.

 

 

Fizičke i mentalne vežbe za seniore

Fizičke i mentalne vežbe za seniore

Svi dobro znamo koliko je fizička aktivnost važna, kako za mlađe, tako i za one starije.

Bilo kakav oblik vežbanja, od šetanja, trčanja, plivanja, pa čak i usisavanja, ima brojne benefite po naše psihofizičko zdravlje. Opšte je poznato da fizička aktivnost utiče na zdravlje i tela i duha.

Aktivan mozak je jedini pravi borac protiv demencije, a aktivno telo jedini borac protiv brojnih oboljenja poput dijabetesa, visokog krvnog pritiska, srčanih oboljenja i sl.

Za psihofizičke vežbe nije vam potrebno mnogo novca, skupa oprema i odlazak u teretanu. Potrebno je samo da izdvojite vreme.

U nastavku, u videu, pogledajte set sjajnih vežbi za telo i duh. Vreme je za promene!

7 koraka za zdravu i srećnu treću dob

7 koraka za zdravu i srećnu treću dob

Starenje ne znači nužno i šaku lekova i siromašan kvalitet života.

Starenje podrazumeva promenu, i pozitivnu i negativnu, ali u trećem dobu uživaćete tek kada shvatite šta se vašem telu dešava i kada naučite kako da ostanete zdravi.

Pored toga što nam slabe kosti, te imamo veći rizik od osteoporoze i lomova i naša koža se menja. Postaje manje elastična i podložna borama. Uz to, srčani zidovi postaju deblji te je puls usporeniji. Nervni sistem se takođe usporava. Sve ovo možete usporiti ukoliko imate zdrave i ispravne izbore.

Održavanje fizičkog zdravlja jeste važno za zdravo starenje, ali važno je i iskustvo i mudrost koju stičete na tom putu. Zdrave navike i briga o sebi su najvažnije.

Sedam koraka do zdravog starenja

Budite fizički aktivni i redovno vežbajte. Fizička aktivnost pozitivno utiče i na fizičko i na mentalno zdravlje.

Ostanite i socijalno aktivni i ne zanemarujte prijateljske i porodične odnose. Socijalna interakcija umanjuje rizik od depresije.

Hranite se zdravo, izbegavajte masnu i prženu hranu, konzumirajte više vlakana i namirnice koje sadrže malo masti i holesterola.

Ne zanemarujte sebe i idite redovno na lekarske preglede.

Pijte lekove koje vam je prepisao lekar i ne preskačite dozu.

Prestanite da konzumirate cigarete i limitirajte unos alkoholnih pića.

Spavajte.

I konačno, važno je da budete i emotivno zdravi. Uživajte u svakom danu, jer je srećan čovek zdrav čovek!