massgreenhouse@gmail.com   064/4208 555 021/6435 368 mass021veternik@gmail.com 066/620-8555 021/3017-346
Menu

Zanimljivosti Archives - Mass Green House

Home / Zanimljivosti

Category Archives: Zanimljivosti

Svakodnevno čitanje umanjuje rizik od demencije

Svakodnevno čitanje umanjuje rizik od demencije

Studija objavljena u JAMA Psychiatry pokazala je da svakodnevno čitanje može da umanji rizik od raznih vrsta demencije.

 

Naime, istraživači iz Centra u Honkongu pratili su ponašanje i kognitivne sposobnosti preko 15.000 ljudi od 65+ godina koji nisu imali demenciju kada je studija počela.

Istraživanje je trajalo punih pet godina i uključivalo je praćenje dnevnih aktivnosti i navika učesnika.

Nakon pet godina, zaključeno je da je rizik od demencije kod osoba koje su svakodnevno čitale knjige mnogo manji od onih koji nisu na ovaj način „zagrevali mozak“.

Uz to, osobe koje su imale najmanji rizik od demencije redovno su igrale igre poput šaha, „mica“ i raznih igara sa kartama, a imali su i zdravije životne navike (vežbali su, pravilno se hranili, nisu konzumirali cigarete itd.)

Samo čitanje ima brojne benefite po naše zdravlje, a na prvom mestu to je mozak. Čitanje aktivira ovaj organ, pa stoga imamo bolju koncentraciju, veći IQ i saosećajniji smo, ukoliko svakodnevno čitamo.

Čitanje knjiga je najjeftiniji način da trenirate svoj mozak i da umanjite rizik od demencije.

5 razloga zašto seniori treba da imaju kućnog ljubimca

5 razloga zašto seniori treba da imaju kućnog ljubimca

Ljubimci ljudima donose mnogo ljubavi i 24 časovno društvo, nasmejavaju nas i čine nas da se osećamo ispunjeno i da imamo svrhu.

A evo zašto bi seniori trebalo da imaju kućnog ljubimca.

  1. Društvo na prvom mestu. Najčešće, seniori žive sami i često su socijalno izolovani, naročito nakon gubitka bračnog druga. Često, najbliži ne žive blizu njih. Ljubimac bi mogao da pomogne da ogadnate osećaj usamljenosti i depresivno raspoloženje.
  2. Ljubimci utiču na povećanu fizičku aktivnost. Kada imamo ljubimca, potrebno je da ga vodimo u šetnje, da se igramo sa njim i da čistimo posudu sa peskom. Fizička aktivnost je veoma važna za psiho-fizičko zdravlje, pa je stoga kućni ljubimac idealan izgovor za vežbanje.
  3. Emotivna podrška je veoma važna i ljudi je često dobijaju upravo od životinja. Uz to, posedovanje kućnog ljubimca osigurava nam emotivnu stabilnost, uklanja anksioznost i posledice stresa.
  4. Imaćete dnevnu rutinu koja će usporiti proces starenja. Hranjenje, održavanje higijene ljubimca, šetanje i sl. su zadaci koje morate svakodnevno da uradite.
  5. Ljubimac generalno poboljšava kvalitet načina života. Uz to što smo fizički aktivni, možemo da stvaramo nove prijatelje tokom šetnji ili boravka u parku. Uz to, postajemo motivisaniji i radujemo se svakom narednom danu.

NAPOMENA:

Veoma je važno izabrati ljubimca koji odgovara vašem senzibilitetu. Ukoliko se odlučite za psa, raspitajte se koja rasa vam najviše odgovara u zavisnosti od vaših potreba. Nekim psima potrebno je više fizičke aktivnosti i nege na primer.

 

Nova istraživanja pomoći će u lečenju Parkinsonove bolesti

Nova istraživanja pomoći će u lečenju Parkinsonove bolesti

Jedna od najvećih barijera kada je u pitanju lečenje Parkinsonove bolesti jeste činjenica da niko ne zna uzrok, što znači da ne može da se dijagnostifikuje dok ne počnu da se pojavljuju simptomi. 

Ipak, ovo bi moglo da se promeni, zahvaljujući najnovijim istraživanjima.

Naime, ljudi koji pate od Parkinsonove bolesti imaju tendenciju da stvaraju protein pod nazivom „α-sinuclein“ u mozgu. Nemoguće je predvideti ovo taloženje, iako mali procenat osoba stvara velike količine ovog proteina usled genetske mutacije.

Autori studije poredili su mozak ovih osoba sa onima koji nemaju genetsku mutaciju, a pate od Parkinsona, kao i sa onima koji ne pate od ove bolesti, a imaju navedenu mutaciju nazvanu SNCA.

Većina simptoma povezana sa Parkinsonovom bolešću, kao što su umanjene motoričke sposobnosti i kognitivne funkcije, povezane su s manjkom neurotransmitera domapina, iako ima dokaza da je u ovo upleten i serotonin, hormon sreće.

Otkriveno je da manjak serotonina i dopamina jeste povezan sa Parkinsonovom bolešču, bez obzira da li je osoba imala SNCA mutaciju ili ne. Isto tako, otkriveno je kod osoba koje imaju mutaciju, ali nemaju još uvek simtpome, da postoji manjak serotonina u brojnim delovima mozga.

Autori istraživanja kažu da njihovo otkriće sugeriše da promene u količini serotonina mogu da ukažu na buduće oboljenje od Parkinsona. Zato je važno rano detektovati ove promene kako bi lečenje počelo na vreme, a samim tim i kako bi se eventualno sprečila pojava Parkinsonove bolesti.

Parkinsonova bolest je neurodegenerativni poremećaj, koji se ispoljava na  psihomotornom planu u sledećem sindromu: tremor, akinezija, karakteristična ukočenost lica i hronična iscrpljenost, obično praćena psihičkim poremećajima, često depresijom i hipohondrijom. Parkinsonovu bolest je otkrio Džejms Parkinson.

Povećana moć mišića produžava život?

Povećana moć mišića produžava život?

Snaga mišića i moć mišića su dve različite stvari. Na primer, za dizanje tega jednom potrebna je snaga, ali za dizanje tegova uzastopno nekoliko puta potrebna je moć.

U studiji je učestvovalo preko tri hiljade ljudi, ne tako sportskih tipova, između 40. i 85. godine života. Svaki učesnik je bio podvrgnut testu koji je zahtevao maksimalnu moć mišića.

Istraživanja su trajala šest godina, a za to vreme, 247 muškaraca i 75 žena su preminuli. Istraživači su otkrili da oni koji su koristili maksimalnu moć mišića imali su i manju stopu smrtnosti, bez obzira na pol.

Kako pojačati moć mišića?

Izbegavajte zasićene masti, jedite više vlakana i budite fizički aktivni, Bilo kakva fizička aktivnost u trajanju od 30 minuta, 5 dana u nedelji poboljšaće vaše zdravlje, a učiniće vas i dugovečnijim. Takođe, ne konzumirajte cigarete i izbegavajte alkohol.

 

Starost kod procente: Zanimljive činjenice o seniorima

Starost kod procente: Zanimljive činjenice o seniorima

Naša zemlja nalazi se na trećem mestu po najstarijim žiteljima, sa čak 43,1 godinom prosečne starosti.

Iz ovoga možemo da zaključimo da su seniori veliki deo našeg društva. U nastavku saznajte neke zanmljive činjenice o trećem dobu.

  1. Samo 3,6% ljudi starijih od 65 godina živi u staračkom domu. Muškarci preferiraju da žive sa partnerima, dok žene tih godina preferiraju da žive same. Na žalost, ovo u većini slučajeva povećava opasnost od povreda, iznenadne smrti i izolacije koja vodi u depresiju.
  2. Na svakih 5 seniora, 4 će imati makar jedno hronično oboljenje- artritis, osteoporozu ili srčana oboljenja.
  3. Socijalna izolacija čini seniore sklonije depresiji.
  4. Istraživanja su pokazala da broj seniora u internet svetu raste, a samo 53% seniora u SAD koristi računar i internet.
  5. Čak 15 miliona seniora aktivni su volonteri. To pomaže uklanjaju rizika od socijalne izolacije.
  6. Prosečne godine u staračkim domovima su 75.
  7. Seniori u domovima, prema statistikama, imaju bolju socijalnu interakciju.

Iz svega ovoga može se izvući zaključak da seniori u većoj meri imaju veće benefite kada žive u domovima za stara lica.

Pored celodnevne stručne medicinske nege, seniori u domovima nemaju dodira sa socijalnom izolacijom, nisu depresivni, a smanjen je rizik i od padova, koji neretko može biti i fatalan.

Naši domovi za stara lica nalaze se na tri adrese: 

Petrovaradin, Čajkovskog  11/b

Petrovaradin, Preradovićeva 7

Veternik, Dragoslava Srejovića 24

Možete nas kontaktirati OVDE, za sve potrebne informacije.

 

10 najčešćih uzroka moždanog udara

10 najčešćih uzroka moždanog udara

Dok je neke uzroke moždanog udara moguće umanjiti, drugi uzroci koji povećavaju rizik od šloga se ne mogu promeniti.

Saznajte koji su najčešći faktori rizika.

1. Visok krvni pritisak– hipertenzija. Ovo je najveći uzrok moždanog udara, stoga je važno pratiti svoj krvni pritisak svakodnevno.

2. Pušenje. Nikotin utiče na krvni pritisak i može dovesti do začepljenja glavne arterije u vratu, što uzrokuje moždani udar.

3. Dijabetes je jedan od uzroka moždanog udara koji se ne može promeniti.

4. Srčana oboljenja utiču na transport kiseonika do mozga i mogu da izazovu moždani udar.

5. Neki lekovi, kao što su oni koji kontrolišu krvni pritisak, mogu povećati rizik od šloga.

6. Naravno i same godine utiču na rizik od moždanog udara, a on se povećava kada navršimo 55 godina života.

7. Moždani udar može biti i nasledni faktor.

8. Žene imaju manju šansu da imaju moždani udar, pokazala su istraživanja.

9. Na kraju, naučnici su pokazali da je rizik od šloga povezan i sa rasom, pa su tako ljudi sa Mediterana, Srednjeg istoka i Azije u većem riziku.

Možemo li sprečiti demenciju pranjem zuba? Evo šta kaže nauka!

Možemo li sprečiti demenciju pranjem zuba? Evo šta kaže nauka!

Ova naučna otkrića motivisaće vas da počnete da vodite računa o svom oralnom zdravlju.

Ukoliko vas mrzi da perete redovno zube (stomatolozi savetuju dva puta dnevno), možda će vas ovaj tekst navesti da se predomislite. Naime, naučnici sa Univerziteta Južna Kalifornija otkrili su da osobe koje nisu dnevno prale zube, imale su od 22 do čak 65% veću šansu da obole od demencije, za razliku od onih koji su prali zube tri puta dnevno.

Tajna se krije u povezanosti desni i sive materije mozgda. Naime, kada štetna bakterija nastani desni, ona se širi telom do mozga, što može da uzrokuje demenciju, ali i srčana oboljenja.

Redovno pranje zuba stoga može da spreči da bakterije nađu put do našeg mozga i dovedu do demencije.

Ništa nije nemoguće: Saznajte koliko godina je imao najstariji planinar koji je osvojio Mont Everest!

Ništa nije nemoguće: Saznajte koliko godina je imao najstariji planinar koji je osvojio Mont Everest!

Mont Everest je najviša planina na svetu i omiljeno odredište eskrtremnih alpinista.

Prve ideje o penjanju na ovaj deo Himalaja javile su se 1885. godine. Naime, Džordž Malori i Endru Irvajn su 8. juna 1924. pokušali uspon preko severoistočne strane, ali se nisu vratili. Malorijevo telo je pronađeno 1999. godine. On je ostao upamćen po odgovoru na pitanje novinara zašto se penje na Mont Everest. Odgovorio je: „Zato što je tamo.“ (engl. „Because it is there“).

Dana 29. maja 1953. u 11:30 po lokalnom vremenu Edmund Hilari i Tenzing Norgaj su bili prvi ljudi koji su kročili na vrh ove planine. Najgora godina u istoriji osvajanja vrha bil aje 1996., kada je stradalo 16 osoba, od toga 8 u nesreći koja se dogodila 11. maja.

Najstarija osoba koja se popela na vrh jeste Jučiro Miura, koji se na Mont Everest popeo 2013. godine, kada je imao 80 godina!

Muira je i danas živ, a planira da ponovi ovaj poduhvat, uprkos tome što će uskoro napuniti 90 godina.

Foto: The Telegraph