massgreenhouse@gmail.com   064/4208 555 021/6435 368 mass021veternik@gmail.com 066/620-8555 021/3017-346
Menu

Blog

/ Blog
10 fascinantnih činjenica o starenju

10 fascinantnih činjenica o starenju

Svako od nas shvata kada počinje da stari. Pa ipak, uz prve sede vlasi i bore, naše telo na brojne načine govori da starimo.

U nastavku pročitajte neke fascinantne činjenice o starenju, koje sigurno niste znali.

  1. Kada se rodimo, naš skelet sastoji se od 350 kostiju. Međutim, kao odrasli ljudi, imamo „samo“ 206. Naime, neke kosti srastu jedni s drugima.
  2. Bebe u telu imaju samo 250 mililitara krvi. Kao odrasli ljudi, kroz naše telo crikuliše oko 4 litara koje srce pumpa do tkiva i organa za samo jedan minut.
  3. Svakog sata, gubimo oko 600 hiljada delova kože. To znači da svake godine gubimo oko 0,6 kg, odnosno do 70. rođendana izgubimo oko 47 kilograma kože!
  4. Mozak i nervne ćelije su jedine ćelije u telu koje nemaju sposobnost regeneracije. Kada se nervne ćelije oštete, ne mogu se zameniti.
  5. Rađamo se s svim nervnim ćelijama.
  6. Kako starimo, smanjuje se broj uzdisaja. Ipak, žene i deca dišu brže od muškaraca. Prosečna osoba u toku jednog minuta udahne od 12 do 15 puta.
  7. Do 60. godine, ljudi počinju da imaju smetnje s disanjem, a 40% žena počinje da hrče dok spava.
  8. Pojedemo oko 500 kg hrane godišnje, a proizvedemo oko 1,7 litara pljuvačke.
  9. Samo 3,6% ljudi iznad 65 godina boravi u domovima za stara lica. Muškarci više preferiraju da imaju društvo, dok žene više vole da žive same, pokazale su statistike.
  10. Četiri od pet starijih ljudi ima makar jedno hronično oboljenje poput artritisa ili srčanih oboljenja.

POČETNA

Namirnice za bolje pamćenje i koncentraciju

Namirnice za bolje pamćenje i koncentraciju

Opšte je poznato da zdravlje ulazi na usta. Isto tako, znamo da, godinama, kognitivno zdravlje postaje sve ugroženije. Iz tog razloga, veoma je važno da održavamo naš mozak zdravim!

Uz brojne vežbe, poput igara pamćenja, čitanja i rešavanja ukrštenica, postoji i hrana koja može da pomogne da naš mozak ostane zdrav. Sastojci nekih namirnica sprečavaju gubitak pamćenja, hrane mozak i čine ga vitalnim.

U nastavku otkrijte koje to namirnice utiču na bolje pamćenje i koncentraciju.

1.Masna riba

Riba poput sardine i lososa, prepuna je omega 3 masnih kiselina. Ove kiseline čine polovinu sastava samog mozga, grade nervne ćelije i esencijalne su za učenje i pamćenje. Uz to, naučnici su otkrili da omega 3 sprečavaju zastoj rada mozga i umanjuju rizik od Alchajmerove bolesti. Takođe, ove kiseline smanjuju rizik od depresije.

2. Kafa

Dve glavne komponente kafe, kofein i antioksidanti, imaju pozitivno dejstvo na mozak. Čine ga budnim, utiču na lučenje hormona sreće i sprečavaju rizik od oboljevanja od Parkinsonove i Alchajmerove bolesti.

3. Borovnice

Ovo voće prepuno je nutrijenata koji imaju antiupalno i antioksidantno dejstvo. Ti sastojci pomažu komunikaciju nervih ćelija i sprečavaju kratkoročne gubitke pamćenja.

4. Kurkma

Ovaj začin sadrži kurkumin, aktivni sastojak koji poboljšava pamćenje kod osoba koje pate od Alchajmera, umanjuje depresiju, poboljšava raspoloženje i utiče na rast i razvoj nervnih ćelija.

5. Brokoli

Ovo povrće prepuno je vitamina K koji utiče na poboljšanje pamćenja i na bolju koncentraciju. Uz to, ovaj vitamin sprečava oštećenja mozga.

6. Semenke budneve

Semenke bundeve štite mozak od slobodnih radikala. Sadrže cink, koji se bori protiv brojnih neuroloških stanja, poput Alchajmera, epilepsije i depresije.

7. Crna čokolada

Kakao, odnosno crna čokolada, prepuna je antioksidanata koji utiču na poboljšanje rada mozga, na memoriju i učenje. Takođe, sastojci čokolade usporavaju starenje mozga.

8. Orašasti plodovi

Svi orašasti plodovi, poput pistaća, kikirikija, badema, oraha i lešnika, sadrže sastojke koji pozitivno utiču na zdravlje mozga. Usporavaju starenje mozga, poboljšavaju njegovu funkciju i štite ga od slobodnih radikala.

9. Narandže

Vitamin C u narandžama sprečava brojna oboljenja, poput Alchahmera. Uz to, ovaj vitamin sprečava i oštećenje nervnih ćelija.

10. Jaja

Jaja su odličan izvor vitamina B6 i B12, kao i folata. Ovi sastojci utiču na stvaranje neurotransmitera koji reguliše raspoloženje i memoriju. Uz to, potpomaže bolji rad mozga.

11. Zeleni čaj

Zeleni čaj utiče na bolji fokus, budi mozak i poboljšava njegov rad i koncentraciju. Takođe, sprečava anksioznost i deluje opuštajuće.

Prema istraživanjima, stariji članovi naše zajednice su najugroženiji, kada je u pitanju ishrana. Iz tog razloga, potrudite se da im pružite pravilnu negu i ishranu. Ukoliko pak niste u mogućnosti, razmislite o tome da potražite pomoć stručnjaka i ustanova gde je nega omogućena 24 sata dnevno.

5 stvari zbog kojih ljudi najviše žale u starosti

5 stvari zbog kojih ljudi najviše žale u starosti

Živi život punim plućima, smej se i budi pozitivan, samo nebo je granica… neki su od saveta kojima se ljudi vode ili bi pak trebalo da se vode tokom života.

Ipak, većina nas zaboravi na ovo, a usled užurbanog načina života, najčešće i isprva zaboravi na sebe.

Broni Ver, medicinska sestra iz Australije, koja radi na palijativnoj nezi, gde brine o pacijentima kojima je ostalo svega 12 nedelja života, analizirala je zbog čega ljudi najviše žale, pred sam kraj života.

Ver je svoja opažanja objavila na jednom blogu. Ona je pisala o fenomenu jasne vizije koju ljudi dobiju, pred sam kraj života. „Kada sam ih pitala da li zbog nečega žale ili se kaju ili da li bi uradili nešto drugačije kada bi mogli, dobijala sam veoma slične odgovore“, rekla je Broni.

Ona smatra da iz ovoga možemo mnogo toga da naučimo, a u nastavku pogledajte zbog čega se ljudi najčešće kaju.

„Voleo bih da sam imao hrabrosti da živim onako kako sam želeo, a ne onako kako su drugi očekivali od mene“

Broni kaže da je ovo kajanje broj jedan na listi i da se ljudi, u njenom istraživanju, zbog ovoga najčešće kaju. Kako navodi ova medicinska sestra, kada ljudi shvate da je njihov život pri kraju i kada se osvrnu, lako je videti koliko snova nisu ostvarili. „Većina ljudi nije ispunila ni upola koliko je želela i s ovog sveta odlazi znajući da se to desilo isključivo zbog sopstvenih izbora. Zdravlje donosi slobodu, a to retko ko shvata, sve dok ga ne izgube“, kaže Broni.

„Voleo bih da nisam toliko radio“

Prema rečima ove medicinske sestre, ovo je svaki muški pacijent izjavio. „Žao im je što nisu više vremena provodili s svojom decom i partnerom“, rekla je Broni i dodala da se i žene zbog ovog kaju, ali u manjem broju, jer, u današnjim straijim generacijama, i dalje su muškarci ti koji su radili, dok su pripadnice lepšeg pola najčešće bile domaćice.

„Voleo bih da sam imao hrabrosti da pokažem osećanja“

Većina nas ograničava šta oseća kako bi održala mir među drugim ljudima. Kao rezultat, postajemo deo mediokriteta i nikada nismo istinski sposobni da postanemo ono što želimo. „Kao rezultat ovoga, mnogi postanu ogorčeni i mrzovoljni“, navodi Broni.

„Voleo bih da sam ostao u kontaktu sa prijateljima“

Bronini ispitanici u najvećem broju nisu shvatali benefite starih prijatelja do same smrti. Mnogi od njih su se duboko kajali što su dopustili da ovi odnosi zahlade, a svakom pacijentu je nedostajao makar jedan stari prijatelj.

„Voleo bih da sam dozvolio sebi da budem srećniji“

I ovo kajanje je veoma često, priznala je Boni i dodala: „Mnogi ne shvataju, do samog kraja, da je i sreća izbor. Ljudi imaju tendenciju da ostanu u zoni komfora, u socijalno prihvatljivim obracima i navikama. Strah od promene utiče da se pretvaramo da smo nešto što nismo, a s godinama, gubimo ono detinje, nevino i luckasto u sebi“, zaključila je Broni.

Razmislite dobro zbog čega se vi kajete i kako to da promenite, dok ne bude kasno!

 

10 benefita spajanja mladih i starih osoba

10 benefita spajanja mladih i starih osoba

U poslednjih nekoliko decenija, sve je češći slučaj da, zbog finansijskih poteškoća, proširena porodica živi zajedno, te se pod istim krovom neretko nađe i po nekoliko generacija.

Međutim, isto tako, u današnje vreme, iako ljudi žive duže, često, stariji članovi porodice su, zbog „generacijskog jaza“ stavljeni po strani. Paradoks je i činjenica da, iako unuci danas imaju zdravije i pokrentije bake i dede nego pre nekoliko decenija, današnja deca ređe viđaju svoje bake i dede.

I dok nije uvek moguće živeti blizu jedni drugima, veoma je važno, kako za starije članove porodice, tako i za one najmlađe, da se međusobno povežu, a evo i zašto.

Benefiti „generacijskog spajanja“

Prema psiholozima, finalni korak emocionalnog sazrevanja dostižemo sa 60 godina. Stvaranjem veza sa mlađim generacijama pomažemo starijima da imaju osećaj celine i da budu upotunjeni. Zapravo, povezivanje starijih i mlađih generacija ima benefite za obe strane.

Na primer, te veze mogu da:

  • Doprinesu da svi nauče nove veštine
  • Da daju osećaj svrhe, kako senioru, tako i detetu
  • Pomognu detetu da prevaziđu strahove
  • Pomognu deci da prihvate činjenicu da svi starimo
  • Probude energiju kod starijih
  • Utiču na maštu deteta, usled slušanja priča starijih, kao i da deca nauče važne lekcije od seniora
  • Uklone rizik od depresije kod starijih
  • Umanje socijalnu izolaciju
  • Da ispune prazninu koju bake i deke, kao i njihovu unuci, osećaju kada su razdvojeni
  • Jačaju socijalne veze i socijalno-emotivnu inteligenciju

Jačanje porodičnih veza bi trebalo da bude glavni zadatak svih članova porodice. Zato nemojte zanemarivati vaše seniore i pružite im svu ljubav, pažnju i najbolju negu, koju zaslužuju!

Najčešća zdravstvena oboljenja starijih

Najčešća zdravstvena oboljenja starijih

Životni vek čoveka, kroz evoluciju, se produžio, te u proseku, ljudi žive za oko 19 godina duže nego pre nekoliko vekova.

Ipak, uprkos dugovečnijem životu, ono s sobom donosi brojna oboljenja i hronična stanja. U nastavku saznajte koja su to najčešća zdravstvena oboljenja s kojima se suočavaju stariji ljudi.

1. Artritis

Artritis je verovatno broj jedan oboljenje koje zahvata ljude od 65+ godina. On se javlja kod 49,7% starijih osoba iznad 65 godina, izaziva bol i umanjuje kvalitet života. Artritis se može smanjiti aktivnim načinom života, ali i lekovima, pa stoga, pri prvoj sumnji da imate ovo oboljenje, posavetujte se sa stručnjakom.

2. Srčana oboljenja

Od hroničnih oboljenja srca pati oko 37% muškaraca i 26% žena starijih od 65 godina. Kako starimo, uz faktore rizika poput visokog krvnog pritiska i holesterola, te poroka, povećavamo rizik od srčanih oboljenja i srčanog udara. Pravilna ishrana, vežba, manjak stresa i odmor ključni su za zdravo srce.

3. Kancer

Rak je drugi vodeći uzročnik smrti kod ljudi starijih od 65 godina. Istraživanja su pokazala da 28% muškaraca i 21% žena živi s nekom vrstom kancera, bilo da su u pitanju kancer dojke, prostate, debelog creva ili melanom. Zdrav način života, fizička aktivnost i redovni pregledi mogu spasiti život! Imajte to na umu!

4. Oboljenja disajnih puteva

Hronična oboljenja disajnih puteva su treći uzročnik smrti kod starijih osoba. Oko 11% ljudi živi sa astom ili bronhitisom, što ugrožava kako zdravlje disajnih organa, tako i zdravlje srca i mozga.

5. Alchajmerova bolest

Rizik od demencije povećava se kako starimo, a pri prvim znakovima Alchajmerove bolesti, poput zaboravljanja imena, posavetujte se sa stručnjakom.

6. Osteoporoza

Ovo oboljenje utiče na manjak pokretljivosti, a povećava rizik od lomova i povreda. Kao što je poznato, kako starimo, kosti svakako postaju krhkije, ali isto tako teže i zarastaju. Od osteoporoze će, prema procenama, patiti oko 64,4 miliona ljudi do 2020. godine.

7. Dijabetes

Oko 25% ljudi, starijih od 65 godina, imaju dijabetes. Što pre, testovima, utvrdite da sa vašim šećerom u krvi nešto nije u redu, pre ćete na ispravan način lečiti ovo stanje

8. Gojaznost

Gojaznost utiče na povećanje rizika od srčanih oboljenja, dijabetesa i kancera, a broj abnormalno gojaznih ljudi raste iz godine u godinu. Izbalansirajte ishranu i više se krećite, kako biste sebi omogućili kvalitetan život.

9. Depresija

Više od polovine ljudi, starijih od 60 godina, pati od depresije. Izolacija, manjak socijalne interakcije, gubitak voljenih samo su neki od razloga za razvijanje ovog oboljenja.

Da biste sebi ili pak svojim najstarijim članovima porodice osigurali kvalitetan način života, uz danonoćnu negu i terapiju, u skladu s zdravstvenim stanjem, domovi za stara lica su možda najbolji izbor. Razmislite o tome.

10 svetskih rekorda koje i dalje drže seniori

10 svetskih rekorda koje i dalje drže seniori

Dugovečan život uvek zvuči kao sjajna ideja, ali živeti ga punim plućima, kako hoćemo, zvuči još bolje i ispunjenije. Ovi ponosni nosioci titula svetskih rekordera imali su minimum duplo više godina od svojih konkurenata, ali su uspeli da ih pobede.

U nastavku predstavljamo 10 najstarijih rekordera u istoriji čovečanstva.

10. Najstarija majka

Kada su u pitanju najstarije trudnice, tri žene se bore za ovu titulu. Rekord, u Ginisovoj knjizi, svakako drži Marija del Karmen Bousada Lara, koja je na svet donela blizance, putem carskog reza na svoj 67. rođendan. Ipak, veruje se da je nastarija majka bila zapravo Daljinder Kaur, koja se porodila u 70. godini života.

Ipak, budući da je iz Indije, gde se dešava da ne postoji zapis kada je osoba zapravo rođena, ovo se ne može da sigurnošću tvrdili, jer neki smatraju da je Daljinder imala „samo“ 50 godina kada se porodila. S druge strane, Don Bruk, iz Velike Britanije, je nastarija žena koja se porodila prirodnim putem, u svojoj 59. godini života.

9. Najstariji otac

Isto kao što je bio slučaj sa gorepomenutom Indijkom, tokom šezdesetih godina, bio je problem sa papirologijom u Indiji. Tako, veruje se da je nastariji otac Ramadžit Raghav, koji je navodno imao 94 godine kada je postao otac. Ipak, Ginisova knjiga rekorda za najstarijeg oca smatra Australijanca Lesa Kolija, koji je postao otac u 92. godini.

8. Najstariji bodibilder

Ernestin Šepard počeo je da vežba da 56 godina, a sa 71. ušao je u Ginisa, kao nastariji bodibilder. Sa 81 godinom, trčao je maraton i nastavio je da diže tegove.

7. Najstariji bračni par

Ukoliko želite bračni savet, pitajte Karam i Katari Čand, koji su u braku 91 godinu!

6. Najstariji verenici

U novembru 2015. godine, Džordž i Doren Kirbi su se venčali, što ne bi bilo ništa čudno da on tada nije imao 103, a ona 91 godinu.

5. Najstariji pilot

Ginisova knjiga rekorda pamti Ernija Elija Smita, koji je počeo da leti 1946. godine. I dalje je aktivan i nakon 70 godina, ne planira skoro da se penzioniše.

4. Najstariji joga instruktor

Tao Porčon Linč ima 98 godina i bavi se jogom. Uz to, pleše, a čak se pojavila i u Amerika ima talenat, kao jedna od natecateljki.

3. Najstariji sijamski blizanci

Blizanci koji su rođenis pojeni uglavnom ne žive dugo. Pa ipak, Roni i Doni Hajlon su napunili 63 godine kada su operisani i razdvojeni.

2. Najstariji blizanci

Najstariji zabeleženi blitanci su Rejmond Saumade i Lucijen Grare koji su napunili 105 godina. Trenutno žive u staračkom domu i na žalost, pate od demencije.

1. Najstarija osoba koja se popela na Maunt Everest

Jukiro Miura s razlogom je na prvom mestu ove liste. Naime, on je sa 70 godina osvojio najviši vrh sveta, a sa 80 je ponovo isto učinio!

 

9 načina da sprečite gubitak pamćenja

9 načina da sprečite gubitak pamćenja

Svako s vremena na vreme ima problema sa pamćenjem, kada ne možemo na primer da se setimo neke reči ili pak zaboravimo gde smo stavili ključeve od automobila. Ipak, kako starimo, ove neprijatne situacije postaju sve češće.

Kako biste sprečili, ili pak umanjili posledice starenja po kognitivne sposobnosti, poslušajte savete stručnjaka, koje ćete naći u nastavku.

1. Šetajte

Šetnja od 30 minuta dnevno je odlična terapija, kako za telo, tako i za um. Vežbe su najbolji metod da sačuvate pamćenje i mentalnu funkciju, kako starite. Uz to, fizička aktivnost sprečava rizik od brojnih oboljenja, kao što su dijabetes, visok krvni pritisak, gojaznost i srčani udar.

2. Ishrana

Pravilan režim ishrane utiče na zdravlje celog organizma, pa tako i na funkciju mozga. Mnogo voća i povrća, te ribe, potpomaže kognitivnom zdravlju.

3. „Uključite“ mozak

Igre pamćenja, kartanje, čitanje knjiga, rešavanje ukrštenica… samo su neki od načina da držite mozak budnim i u punoj formi. Svaki „mentalni izazov“ čini naš um bistrijim, kako u mladosti, tako i u starosti.

4. Socijalizcija

Socijalna interakcija utiče pozitivno na pamćenje, ali i na raspoloženje. Uz to, socijalizacija umanjuje rizik od depresije, osećaja usamljenosti i izolacije.

5. Kvalitetan san

Pažnja i koncentracija slabe, kada spavamo nemirno i nedovoljno. Za pravilnu funkciju mozga, potrebno je da imamo kvalitetan san, koji u proseku treba da traje oko 8 časova.

Saveti za bolji san: izbegavajte obilne obroke pred spavanje, kao i nasilni sadržaj na televizijskim ekranima. Takođe, izbegavajte kofein i alkohol.

6. Stop stresu

Stres negativno utiče na ceo organizam, a nivo hormona stresa- kortizola, smanjuje mogućnost mozga da procesuira informacije i da ih pamti. Zato, stručnjaci savetuju da pronađete svoj vid relaksacije, bilo u vidu šetnje, meditacije, joge, masaže ili pak čitanja knjge.

7. Poroci

Konzumiranje cigareta ubrzava proces gubitka pamćenja, stoga, ukoliko niste dosad, ostavite cigarete.

8. Redovne kontrole

Ponekad, za gubitak pamćenja odgovorna su druga oboljenja, kao što je dijabetes, depresija, neuravnotežen rad štitaste žlezde, manjak vitamina i sl. Stoga, redovno idete na lekarske kontrole.

9. Memorijski trikovi

Kada imate problem s svakodnevnim pamćenjem, isprobajte nekoliko trikova. Svaki put kada naučite novo ime ili reč, recite je naglas, kako bi se „pohranila“ u vašoj memoriji. Povežite reč s slikom. Na primer, ukoliko se osoba koju upoznajete zove Dunja, odmah zamislite voće dunju. To će vam pomoći da bolje zapamtite imena odnosno pojmove.

Ukoliko imate problem sa vašim najstarijim članovima, gde prepoznajete početak demencije, najbolji način da sačuvate pamćenje vaših najbližih jeste danonoćna nega, koju mogu imate u domovima za stara lica.

 

 

10 namirnica koje će vas održavati zdravima u poznim godinama

10 namirnica koje će vas održavati zdravima u poznim godinama

Dok je sasvim jasno da ne možemo da zaustavimo starenje, da je to prirodni proces kroz koji prolazi svako od nas, ipak, ono može da se uspori. Prvi korak ka dobrom zdravlju u poznim godinama jeste pravilna ishrana.

Ponekad, zaboravljamo na to da je naše telo mašina, kojoj je potrebno gorivo kako bi pravilno funkcionisala. Kako starimo, naše telo se menja, i to ne samo fizički. Menja se i način na koji ono funkcioniše i kojom brzinom radi, reaguje, vari hranu…

Hrana može da izgubi ukus, može doći do gubitka apetita ili pak pojačane želje za određenim namirnicama i sl.  Ovo su samo neki od problema, koji nas sprečavaju da se ispravno hranimo, kako postajemo stariji.

Ključevi zdrave ishrane

Baza svake pravilne ishrane jesu voće, povrće, proteini, namirnice od celog zrna, mlečni proizvodi, zdrave masti i izbegavanje soli i začinjene hrane. A koje su to najbolje namirnice za ispravno funkcionisanje tela u poznim godinama?

  1. Voda. Nije hrana, zar ne? Ipak, kako starimo, pijemo manje vode, jer ne osećamo žeđ kao nekada. Međutim, voda je glavno gorivo našeg organizma, a hronična dehidratacija dovodi do brojnih zdravstvenih tegoba. Prvi simptomi dehidratacije svakako su umor, vrtoglavica, zatvor, blage glavobolje i teško podnošenje toplote.
  2. Borovnice. Ovo voće prepuno je antioksidanata, kao što su vitamini C i E, koji održavaju zdravlje ćelija. Zapravo, svo bobičastvo voće ima blagotvorno dejstvo na organizam.
  3. Vlakna, koja pronalazimo u povrću, namirnicama od celog zrna, voću i mahunarkama igraju glavnu ulogu u našem digestivnom traktu. Sprečavaju zatvor, smanjuju nivo holesterola, visok pritisak i umanjuju upale. Takođe, ove namirnice imaju povoljno dejstvo na zdravlje srca.
  4. Masna riba, kao što je losos, sardina i skuša prepune su omega 3 masnih kiselina, koje sprečavaju srčana oboljenja i umanjuju rizik od srčanog udara.
  5. Maslinovo ulje umanjuje nivo lošeg LDL holesterola, a ima blagotvorno dejstvo i na kožu.
  6. Kako starimo, kosti nam postaju krhkije, te nam je potreban kalcijum i vitamin D. Dobar izvor ovih nutrijenata svakako je jogurt. Uz to, ovaj mlečni porizvod sadrži i proteine i povoljno deluje na rad organa za varenje.
  7. Paradajz je prepun likopena, prirodne hemikalije koja štiti od raka prostate i pluća. Grrejanjem, paradajz ispušta više likopena, pokazala su istraživanja, pa je stoga sok od paradajza idealna namirnica koju treba svakodnevno konzumirati.
  8. Crno vino snižava loš holesterol, sprečava začepljenja arterija i krvnih sudova i smanjuje krvni pritisak. Ipak, imajte na umu da je jedna čaša vina dnevno sasvim dovoljna količina da budete zdravi.
  9. Brokoli je prepun vitamina, antioksidanata i vlakana, koji povoljno utiču na ceo organizam.
  10. Orašasto voće, poput kikirija, oraha, badema i lešnika, sadrži omega 3 masne kiseline, a smanjuju i rizik od brojnih srčanih oboljenja, kancera i sprečavaju nesanicu. Istraživanja su pokazala da ovi plodovi produžavaju život.

Veoma je važno pravilno se hraniti tokom celog života i ne zapostaviti svoje telo u poznijim godinama. Zato, vodite računa o ishrani, kako svojoj, tako i starijih članova porodice.

Ukoliko pak niste u mogućnosti da svojim seniorima pružite kvalitetan način života, negu i ishranu, možda je pravo rešenje upravo dom za stara lica, gde će vaš najstariji član porodice imati adekvatnu medicinsku negu i pravilnu ishranu, u cilju što kvalitetnijeg i zdravijeg života.

 

 

Kako komunicirati sa starijima?

Kako komunicirati sa starijima?

Kada je u pitanju nega starijih lica, jedna od najvažnijih stavki svakako je i komunikacija. Međutim, ona može biti otežana, kada se uzmu u obzir brojna stanja, kao što su gubitak sluha i vida, demencija ili Alchajmerova bolest.

Uz to, starije osobe su senzibilnije, te je s njima potrebno komunicirati pažljivo i s dozom strpljenja. U nastavku saznajte kako da ostvarite jaku vezu s starijim licima, bez obzira da li su u pitanju vaši najbliži ili se, kao medicinski radnik, susrećete s ovakvim pacijentima.

Savet 1: Ispravan govor tela

Važno je da stojite direktno naspram starije osobe, jer takav položaj tela omogućava pravilnu i jednaku komunikaciju. Isto tako, ovim položajem tela šaljete poruku da vam je do sagovornika stalo, a uz to, tako će osoba lakše razumeti ono o čemu govorite, jer će, uz reči, lakše razumeti i facijalnu ekspresiju, te pokrete ruku.

Savet 2: Vežbajte strpljenje

Pri razgovoru sa seniorom, bez obzira na istoriju bolesti, morate imati na umu da najčešće ne čuje dobro, te da morate nekoliko puta da ponovite šta ste rekli. Uz to, starijim ljudima koncentracija opada, te se često desi da zaborave ili da pak ne procesuiraju rečeno. Uz to, rekacije će biti usporenije, pa imajte i to na umu.

Savet 3: Pokažite poštovanje

Iako svi znamo da starije treba poštovati, retko ko se toga zaista i pridržava. Stoga, pokažite osobi s kojom razgovarate da uvažavate njeno mišljenje, čak i u trenucima kada se ne slažete s istim.

Savet 4: Vežbajte aktivno slušanje

Pri razgovoru sa seniorom, potrudite se da zapamtite sve njihove želje i da slušate obe strane priče, pre nego što donesete određenu odluku. Poštujte želju starijeg lica i ukoliko vam nešto nije jasno, pitajte da vam bolje objasne šta to nisu eventualno dobro razumeli.

Savet 5: Budite iskreni

Iskreno odgovarajte na sva pitanja koje vam pacijent postavlja, ukoliko ste medicinski radnik. Tako ćete pomoći da osoba donese ispravnu odluku.

Savet 6: Komfor

Baš kao što svi uživaju u udobnom, ništa manje ne zaslužuju ni stariji članovi naše porodice. To uvek imajte na umu.

Savet 7: Koristite jednostavan jezik

Ne zamarajte se komplikovanim rečima, već se držite što jednostavnijih rečenica, kako bi senior što bolje razumeo o čemu pričate.

Savet 8: Empatija

Za kraj, ono najvažnije- pokažite empatiju. Senior treba da oseti da razumete kroz šta prolazi i da se suosećate sa svim nelagodnostima koje starenje donosi.

Sve ovo, između ostalog, uči i medicinsko osoblje koje radi u staračkim domovima. Razlog je jednostavan- da bi se seniorima pružila najbolja nega, dostojna čoveku.

 

Bake & deke u brojkama: Preslatke činjenice o našim najstarijim članovima porodice

Bake & deke u brojkama: Preslatke činjenice o našim najstarijim članovima porodice

Neke od najlepših uspomena iz detinjstva vezani su upravo za naše bake i deke. Bilo da se rado sećamo mirisa bakinih kolača ili dedinih ribolovačkih priča, činjenica jeste da su najstariji članovi naših porodica veliki deo našeg odrastanja.

U nastavku saznajte neke zabavne činjenice upravo o bakama i dekama.

  • Dan baka i deka počeo je da se slavi kao nacionalni praznik u SAD 1978. godine
  • I druge zemlje slave ovaj dan, kao što su Australija (datum varira od države do države), Kanada (druga nedelja septembra), Italija (2. oktobar), Pakistan (druga nedelja oktobra), Velika Britanija (prva nedelja oktobra)…
  • Tri od četiri seniora misli da je njihov „posao“ baka i deka najvažnija i najlepša stvar u životu
  • Oko 10% baka i deka ima tetovažu
  •  75% baka i deka u svetu koriste Internet na dnevnom niovu
  • Oko 45% ljudi na Fejsbuku upravo su bake i deke
  •  6% seniora koji imaju unučiće imaju i svoje blogove
  • Približno 55% baka i deka igraju igrice sa svojim unučićima
  • Samuel S.Mast iz Pensilvanije drži rekord kao osoba sa najviše potomaka. Imao je 11 dece, 97 unučadi, 634 praunučadi i 82 čukununučadi

Nakon ovih brojki, jasno je koliki uticaj bake i deke imaju na nas, tokom celog života. Zato, pokažite im koliko ih volite, nazovite ih i ne dozvolite im da budu usamljeni.

Ukoliko niste u mogućnosti da brinete o njima, na način na koji su oni brinuli o vama kada ste bili deca, a pomoć im je potrebna, potražite je u domu za stara lica, gde će uz adekvatnu negu i medicinsku pomoć, imati prijatno društvo i lepu atmosferu tokom celog boravka.