Najvažnije činjenice koje treba da znate o domovima za stare

Najvažnije činjenice koje treba da znate o domovima za stare

Kao što smo već nekoliko puta napomenuli, odluka da osoba ostavi pređašnji način života i da se preseli u dom za stare nije nimalo laka.

Ta promena podjednako utiče na samu osobu, kao i na njegove odnosno njene najbliže. Ipak, usled najčešće zdravstvenog stanja pojedinca i nedostatka vremena neophodnog za adekvatnu negu i zaštitu, ljudi se odlučuju da ostatak svog života provedu upravo u staračkom domu.

Postoje predrasude o tome da je odlazak u starački dom smrtna presuda i da su ljudi ostavljeni tamo, da se snalaze sami i da čekaju poslednje dane. Međutim, svako ko je svog roditelja, baku, deku, tetku i sl. odveo u dom, zna da je ovo daleko od istine.

Domovi za stare su specijalizovane ustanove koje pružaju medicinske usluge, negu i zaštitu svima koji tamo borave.

Nije svakome potrebna medicinska pomoć na dnevnom nivou. Starački domovi nude širok dijapazon usluga, u zavisnosti od potrebe pacijenta.

Neki od korisinika usluga ne treba asistencija prilikom obavljanja lične higijene, kupanja, odlaska u toalet itd., dok je drugima potrebna nega 24 sata dnevno.

Baš iz tog razloga, kada je osoba u nemogućnosti da obavlja dnevne aktivnosti, starački dom je idealan izbor.

Adekvatna nega, medicinska pomoć u svakom trenutku i socijalizacija glavne su stavke dostojanstvenog života svake osobe.

 

20 stvari koje treba da znate o osobama s demencijom

20 stvari koje treba da znate o osobama s demencijom

Broga o osobi koja pati od Alchajmera, Parkinsonove bolesti ili nekih drugih oblika demencije je veoma težak i naporan posao.

Ipak, ukoliko volite nekog ko ima demenciju i vodite računa o njemu ili njoj, postoji nekoliko stvari koje morate da znate.

1. Edukujte se. Ukoliko saznate sve što možete o demenciji i razvitku bolesti, lakše ćete razumeti voljenu osobu.
2. Imajte realna očekivanja. Shvatite da je ova bolest teška po sve i očekujte neočekivano. Svaki dan može biti drugačiji.
3. Napravite svakodnevnu rutinu i raspored aktivnosti. Kako se bolest bude razvijala, važno je uspostaviti plan. Ovo može da eliminiše stres i frustraciju kod osobe koja pati od demencije.
4. Nemojte se prepirati s obolelom osobom. Osoba koja ima problem s pamćenjem će, svađom, biti samo isfrustrirana i loše će se osećati.
5. Nemojte preceniti koliko je ishrana važna. Istraživanja su pokazala da su zdrav način života, kretanje i pravilna ishrana veoma važni za sprečavanje rizika od Alchajmera ili pak usporavaju razvitak bolesti.
6. Koliko god je moguće, dozvolite osobi o kojoj brinete da bude nezavisna. Veoma je važno za te osobe da se ne osećaju beskorisno.
7. Nemojte zaboraviti i na zabavu. Iako osoba pati od demencije i dalje može da uživa, da odlazi u muzeje, parkove, da igra društvene igre i sl.
8. Uvek proveravajte zalihe lekove i ne dozvolite da vam bilo šta usfali.
9. Planirajte dnevnu fizičku aktivnost, koja je veoma važna za mentalno zdravlje.
10. Oslonite se na ostale članove porodice i nemojte se stideti da zatražite pomoć
11. Ne zaboravite da dijagnoza kada je demencija u pitanju nije smrtna kazna i da osoba može da živi i do 20 godina sa, na primer, Alchajmerom.
12. Upamtite da osoba pamti emocije, bez obzira što ima demenciju. Vaša dela i reči su i te kako važni.
13. Udahnite duboko. Briga o osobi sa demencijom je ogromna odgovornost i imajte na umu da odlično radite svoj posao.
14. Brinite se i o sebi. Nemojte zanemarivati svoje zdravlje, jer bolesni nećete moći da pomognete osobi s demencijom.
15. Kada saznate da vaš član porodice ima demenciju, odmah se pozabavite i sa administracijom, bitnim dokumentima, nasledstvom i sl. kako posle ne biste imali problema.
16. Bolest je odgovorna za njihovo ponašanje i promene raspoloženja. Spremite se na to da vam može biti teško dok svedočite svemu ovome.
17. Kontrolišite svoja osećanja kako ne biste povredili osobu s demencijom.
18. Koristite svaki metod komunikacije da biste se povezali s voljenom osobom.
19. Ne zaboravite na negu. Svaka osoba zaslužuje da živi životom dostojnim čoveka. A tu spada higijena i uslovi života.
20. Veoma je važna i socijalizacija. Bez obzira što voljena osoba ima demenciju, dovodite prijatelje. Socijalna izolacija može i te kako da pogorša stanje..

 

Kao što smo već napomenuli, briga o osobi s demencijom je veoma težak i zahtevan posao. Ukoliko niste u mogućnosti da ovakvoj osobi pružite svu pažnju i negu, razmislite o domovima za stara lica, gde postoji osoblje obučeno za rad s ljudima koji imaju ovakva oboljenja.

10 fascinantnih činjenica o starenju

10 fascinantnih činjenica o starenju

Svako od nas shvata kada počinje da stari. Pa ipak, uz prve sede vlasi i bore, naše telo na brojne načine govori da starimo.

U nastavku pročitajte neke fascinantne činjenice o starenju, koje sigurno niste znali.

  1. Kada se rodimo, naš skelet sastoji se od 350 kostiju. Međutim, kao odrasli ljudi, imamo „samo“ 206. Naime, neke kosti srastu jedni s drugima.
  2. Bebe u telu imaju samo 250 mililitara krvi. Kao odrasli ljudi, kroz naše telo crikuliše oko 4 litara koje srce pumpa do tkiva i organa za samo jedan minut.
  3. Svakog sata, gubimo oko 600 hiljada delova kože. To znači da svake godine gubimo oko 0,6 kg, odnosno do 70. rođendana izgubimo oko 47 kilograma kože!
  4. Mozak i nervne ćelije su jedine ćelije u telu koje nemaju sposobnost regeneracije. Kada se nervne ćelije oštete, ne mogu se zameniti.
  5. Rađamo se s svim nervnim ćelijama.
  6. Kako starimo, smanjuje se broj uzdisaja. Ipak, žene i deca dišu brže od muškaraca. Prosečna osoba u toku jednog minuta udahne od 12 do 15 puta.
  7. Do 60. godine, ljudi počinju da imaju smetnje s disanjem, a 40% žena počinje da hrče dok spava.
  8. Pojedemo oko 500 kg hrane godišnje, a proizvedemo oko 1,7 litara pljuvačke.
  9. Samo 3,6% ljudi iznad 65 godina boravi u domovima za stara lica. Muškarci više preferiraju da imaju društvo, dok žene više vole da žive same, pokazale su statistike.
  10. Četiri od pet starijih ljudi ima makar jedno hronično oboljenje poput artritisa ili srčanih oboljenja.

POČETNA