massgreenhouse@gmail.com   064/4208 555 021/6435 368 mass021veternik@gmail.com 066/620-8555 021/3017-346
Menu

mass green Archives - Mass Green House

Home / Tag: mass green
Vežbe za oči: Sačuvajte svoj vid!

Vežbe za oči: Sačuvajte svoj vid!

Najčešći uzrok gubitka vida kod ljudi starijih od 50 godina jesu starosno uzrokovane makularne degeneracije.

Ovo oboljenje se može lečiti, tako što se zaustavlja njegovo napredovanje, ali se ne može izlečiti. Uz to, brojni drugi faktori, kao i samo slabljenje očnog mišića, utiču na probleme sa vidom.

Kako biste ovo sprečili ili pak umanjili gubitak vida koji je u većini slučajeva, kako starimo, neminovan, potrebno je vežvati oči i očne mišiće. U nastavku u videu pogledajte najbolje vežbe za oči koje i te kako mogu da vam pomognu da povratite jasnu sliku i bolji vid!

Ništa nije nemoguće: Saznajte koliko godina je imao najstariji planinar koji je osvojio Mont Everest!

Ništa nije nemoguće: Saznajte koliko godina je imao najstariji planinar koji je osvojio Mont Everest!

Mont Everest je najviša planina na svetu i omiljeno odredište eskrtremnih alpinista.

Prve ideje o penjanju na ovaj deo Himalaja javile su se 1885. godine. Naime, Džordž Malori i Endru Irvajn su 8. juna 1924. pokušali uspon preko severoistočne strane, ali se nisu vratili. Malorijevo telo je pronađeno 1999. godine. On je ostao upamćen po odgovoru na pitanje novinara zašto se penje na Mont Everest. Odgovorio je: „Zato što je tamo.“ (engl. „Because it is there“).

Dana 29. maja 1953. u 11:30 po lokalnom vremenu Edmund Hilari i Tenzing Norgaj su bili prvi ljudi koji su kročili na vrh ove planine. Najgora godina u istoriji osvajanja vrha bil aje 1996., kada je stradalo 16 osoba, od toga 8 u nesreći koja se dogodila 11. maja.

Najstarija osoba koja se popela na vrh jeste Jučiro Miura, koji se na Mont Everest popeo 2013. godine, kada je imao 80 godina!

Muira je i danas živ, a planira da ponovi ovaj poduhvat, uprkos tome što će uskoro napuniti 90 godina.

Foto: The Telegraph

Saveti kako da očuvate lepotu i zdravlje i u trećem dobu!

Saveti kako da očuvate lepotu i zdravlje i u trećem dobu!

Starenje jeste neminovni ciklus kroz koji svako od nas prolazi. Ali to ne znači da u jednom trenutku treba da dignemo ruke od sebe i da zanemarimo svoje zdravlje.

Saznajte kako da i u trećem dobu ostanete zdravi, vitalni i da sačuvate lepotu kože i kose.

  1. Koristite kremu za sunčanje. Opšte je poznato da je sunce neprijatelj broj jedan naše kože. Pored melanoma, preterano izlaganje suncu može da izazove i starenje kože, bore i pigmentaciju. Stoga koristite kreme sa zaštitnim faktorom i poštujte zlatno pravilo da u periodu najjačeg sunca, od 11 do 17 časova budete ipak u hladovini!
  2. Redovno vežbajte kako bi vam telo i spolja i iznutra bilo zdravo. Pored toga što ćete biti fleksibilniji, manje skloni padovima i povredama, bićete vitalniji i srećniji.
  3. Pazite i na ishranu. Izbalansiran meni, bogat povrćem i voćem, proteinima i manjkom šećera ključan je za zdrav život.
  4. Održavajte pozitivan stav. Optimistični ljudi su manje skloni oboljenjima i u proseku žive 7,5 godina duže od negativnih ljudi.
  5. Družite se. Socijalizacija je važna kako za zdravlje mozga, tako i za osećaj pripadnosti.
  6. Pored svih lekarskih obaveznih kontrola, ne zaboravite da redovno posećujete i stomatologa.
  7. Kvalitet sna ključan je za pravilno funkcionisanje organizma, stoga se postarajte da spavate najmanje 8 sati.
  8. Pijte dovoljno tečnosti, a na prvom mestu vodu. Voda je važna za hidriranje tela spolja i iznutra, pomaže pri brojnim tegobama kao što su nesanica, migrene i zatvor.

 

Zdravi hobiji za starije osobe

Zdravi hobiji za starije osobe

Već je poznato da je zdrav način života glavni faktor dugog života, ali nova istraživanja pokazala su da su i hobiji i socijalna interakcija jednako važni za zdravlje, naročito starijih ljudi.

Izbalansirana ishrana, fizička aktivnost i pozitivni zdravstveni izbori doprinose tome da se svi, a naročito seniori, osećaju bolje i energičnije. Zapravo, istraživanja su pokazala da su mentalna i socijalna aktivnost krucijalne stavke za dugovečnost. U to, naravno spadaju i hobiji i bogat društveni život.

U nastavku otkrijte neke od najzdravijih hobija koje stručnjaci posebno preporučuju starijih osobama.

1.Kućni ljubimac

Kućni ljubimci utiču na hemijske reakcije u mozgu, čineći nas srećnijim i zadovoljnijim. Takođe, pokazano je da naši mali krzneni prijatelji utiču i na smanjenje krvnog pritiska, holesterola, ali i stresa. Uz to, osobe koje imaju kućne ljubimce smanjuju rizik od depresije i imaju zdravije srce. Sve ovo razlozi su da obavezno nabavite nekog kućnog ljubimca.

2. Umetnost

Bavljenje bilo kakvim vidom umetnosti (slikanje, vajanje, dekupaž…) deluje simultativno na mozak i sprečava rizik od gubitka pamćenja i demencije.

3. Ples

Plesanje nije samo zabavno, već predstavlja i odličan vid rekreacije i socijalizacije. Ples utiče na poboljšanje balansa pa samim tim sprečava rizik od padova i preloma.

4. Baštovanstvo

Baštovanstvo utiče na bolju mobilnost seniora, a uz to, umiruje i smanjuje rizik od depresije.

5. Kartanje i društvene igre

Od remija, preko tablića do šaha, društvene igre su odličan način da um starije osobe bude bistar. Tako, smanjuje se rizik od oštećenja na kognitivnom nivou, pa samim tim smanjuje se rizik i od Alchajmera i drugih oblika demencije.

6. Joga

Joga ima i mentalne i fizičke benefite na sve, pa tako i na starije osobe. Umanjuje hipertenziju i stres, jača kosti i utiče na poboljšanje ravnoteže.

7. Plivanje

Plivanje umanjuje bolove usled osteoporoze i drugih oboljenja kostiju, zglobova i mišića. Uz to, plivanje pozitivno deluje na kardiovaskularni sistem i na fleksibilnost, podiže energiju i utiče na povećanje hormona sreće.

 

10 fascinantnih činjenica o starenju

10 fascinantnih činjenica o starenju

Svako od nas shvata kada počinje da stari. Pa ipak, uz prve sede vlasi i bore, naše telo na brojne načine govori da starimo.

U nastavku pročitajte neke fascinantne činjenice o starenju, koje sigurno niste znali.

  1. Kada se rodimo, naš skelet sastoji se od 350 kostiju. Međutim, kao odrasli ljudi, imamo „samo“ 206. Naime, neke kosti srastu jedni s drugima.
  2. Bebe u telu imaju samo 250 mililitara krvi. Kao odrasli ljudi, kroz naše telo crikuliše oko 4 litara koje srce pumpa do tkiva i organa za samo jedan minut.
  3. Svakog sata, gubimo oko 600 hiljada delova kože. To znači da svake godine gubimo oko 0,6 kg, odnosno do 70. rođendana izgubimo oko 47 kilograma kože!
  4. Mozak i nervne ćelije su jedine ćelije u telu koje nemaju sposobnost regeneracije. Kada se nervne ćelije oštete, ne mogu se zameniti.
  5. Rađamo se s svim nervnim ćelijama.
  6. Kako starimo, smanjuje se broj uzdisaja. Ipak, žene i deca dišu brže od muškaraca. Prosečna osoba u toku jednog minuta udahne od 12 do 15 puta.
  7. Do 60. godine, ljudi počinju da imaju smetnje s disanjem, a 40% žena počinje da hrče dok spava.
  8. Pojedemo oko 500 kg hrane godišnje, a proizvedemo oko 1,7 litara pljuvačke.
  9. Samo 3,6% ljudi iznad 65 godina boravi u domovima za stara lica. Muškarci više preferiraju da imaju društvo, dok žene više vole da žive same, pokazale su statistike.
  10. Četiri od pet starijih ljudi ima makar jedno hronično oboljenje poput artritisa ili srčanih oboljenja.

POČETNA