massgreenhouse@gmail.com   064/4208 555 021/6435 368 mass021veternik@gmail.com 066/620-8555 021/3017-346
Menu

dom za stara lica Archives - Страница 3 од 4 - Mass Green House

Home / Tag: dom za stara lica
Inspiracija dana: Za neke stvari NIKAD NIJE KASNO!

Inspiracija dana: Za neke stvari NIKAD NIJE KASNO!

Kako godine odmiču, tako većina ljudi zaboravlja na svoje snove i hobije, jer smatra da su stari i da je njhovo vreme prošlo.

Međutim, stručnjaci su upravo suprotnog mišljenja. Za ostvarivanje snova nikada nije kasno. Penzija i „treće doba“ donosi sa sobom brojne benificije. Provođenje vremena sa najmilijima, omiljeni hobiji, rekreacija, čitanje knjiga koje smo oduvek želeli samo su neki od načina da ispunimo svoje dane kada odemo u penziju.

Jedna dama odlučila je da malo drugačije iskoristi svoje slobodno vreme- da trenira ples. U nastavku pogledajte kako se snašla u salsi i pronađite svoju inspiraciju.

Kako dostojanstveno ostariti?

Kako dostojanstveno ostariti?

Svi mi za cilj imamo da dostojanstveno ostarimo. Zato je važno slušati savete onih koji su prošli kroz naše godine.

Bilo da imate 12. 20, 32 ili pak 72 godine, saveti starijih od nas i te kako mogu da nam pomognu. U šaljivom videu u nastavku pogledajte kako stariji savetuju mlađe.

Pored toga što je sedamdesetogodišnjacima savet da je jedna mačka sasvim dovoljno mačaka, osamdesetgodišnjacima da potroše svoju ušteđevinu, jer će u suprotnom to učiniti naša deca, devedesetogodišnjak nas je možda i najbolje posavetovao: „Ne slušajte tuđe savete. Niko ne zna šta radi.“

U nastavku pogledajte ceo video!

4 načina da pobedite dosadu u penziji

4 načina da pobedite dosadu u penziji

Svaka osoba u jednom trenutku svog života suoči se sa dosadom. Međutim, ovo osećanje ili stanje može biti opasno i potrebno je mnogo truda da se prevaziđe.

Ljudi iz dosade ponekad biraju rizične situacija kojima mogu da ugroze svoje zdravlje i okolinu. Uz to, usled dokolice, možemo da previše analiziramo neke situacije i da razvijemo depresiju, anksioznost i da budemo pod konstantnim stresom.

Dosada ima dva lica- padanje u bespomoćnu letargiju ili pak razvijanje neizdrža i anksioznosti. Oba osećanja mogu da dovedu do depresije i destruktivnog ponašanja.

Tek nedavno, naučnici su počeli da se bave monotonijom, a rešenje našli su u aktivnostima. U nastavku saznajte kako možete da pobedite dokolicu kada odete u penziju.

1.Promenite strategiju

Počnite da izbegavate najvidljive metode kojima uklanjate dosadu. Smanjite vreme gledanja televizije ili boravka na društvenim mrežama. Promenite i navike spavanja. Tako ćete dobiti priliku da istražujete monotoniju i počećete da se bavite pozitivnijim aktivnostima, kao što je šetnja, čitanje i drugi hobiji.

2. Prigrlite svet

Kako starimo tako zaziremo od upoznavanja stranaca. Ipak, ovako utičete na asocijalizaciju i izolaciju. Prijateljsko ćaskanje u prodavnici može prerasti u nešto više. Ne stidite se.

3. Pronađite osećaj svrhe

Ništa neće pobediti dosadu kao efektivno pronalaženje osećaja svrhe. Volontirajte, istražujte i nađite strast u nečemu, bilo da je u pitanju neki hobi, fizička aktivnost ili čitanje knjige koju ste oduvek želeli.

4. Društvo

Uspostavite kontakt s ljudima s kojima se davno niste čuli. Ili pak nabavite kućnog ljubimca. Ljudi su društvena bića i potrebna im je pratnja drugog živog bića.

Važno je još jednom napomenuti da je dokolica veoma opasna i da može da izazove mentalna oboljenja i veoma rizična, destruktivna ponašanja!

Saveti za one koji idu u posetu bližnjem u starački dom

Saveti za one koji idu u posetu bližnjem u starački dom

Odlazak u starački dom ne mora biti traumatičan ni za seniora ni za bližu porodicu. Boravak u domu z stare možete olakšati redovnim posetama, ali i tada treba da imate na umu nekoliko bitnih stavki.

Mnogi ljudi nesigurni su u odlazak u posetu u starački dom. Brinu se da će im ponestati tema za razgovor ili da će se nekako uzrujati ili pak uzrujati osobu koju posećuju. Nemojte dozvoliti da vas ove brige ili nedostatak vremena spreče da posetite najmilije!

U nastavku pročitajte savete kako da poseta prođe što bezbolnije.

  1. Zapamtite da se ovde ne radi o vama. Prirodno je da razmišljate kako ćete se ponašati i šta ćete osećati u datom momentu. Nekad, posete staračkom domu mogu biti tužne ili uznemirujuće. Ipak, fokusirajte se na širu sliku. Senioru u staračkom domu znači vaša poseta, navikava se na promene, a ovako će se osećati manje izolovanim i tužnim.
  2. Uvek nađite vremena za posetu. Dajte senioru do znanja da vam je stalo do njega ili nje. Izdvojte vreme i ne dozvolite da se osoba u domu za stare oseti ostavljenom.
  3. Pronađite pravi način da se pozdravite i na dolasku i na odlasku, u zavisnosti od situacije i samog karaktera seniora.
  4. Imajte na umu da, ukoliko osoba pati od neke bolesti, poput demencije, naredna poseta može biti teška, jer bolest može da uznapreduje. Spremite se na to.
  5. Predložite promenu lokacije, kratku šetnju komšilukom ili odlazak u dvorište doma za stare. Tako ćete promeniti monotoniju i rutinu osobe u staračkom domu.
  6. Ne pričajte o problemima, već istaknite najlepše stvari koje su vam se desile u periodu dok niste došli u posetu.
  7. Pitajte seniora šta mu ili joj treba, kako od lekova, tako i od pribora za ličnu higijenu, namirnica, knjiga, novina i sl. Učinite sve da im boravak u domu za stara lica bude što ugodniji.

Ma koliko odlazak u dom za stara lica može delovati tužno, ponekad, u zavisnosti od potreba, zdravstvenog stanja i načina života, to je jedino rešenje. Imajte na umu da će senior u domu za stare dobiti svu adekvatnu negu i da će imati medicinsku pomoć 24 sata dnevno. Uz to, uz društvo i bogatiji društevni život, neće se osećati izolovano. 

 

Životne lekcije koje smo naučili od baka i deka

Životne lekcije koje smo naučili od baka i deka

Pre tačno mesec dana, 13. septembra, obeležen je Dan baka i deka. 

U to ime, američki istraživači napravili su anketu i objavili rezultate. U nastavku saznajte šta su to ljudi naučili od svojih baka i deka.

  1. Sreća se ne pronalazi, ona se stvara.
  2. Ako ćeš nešto da uradiš, uradi kako treba.
  3. Uvek uradi ispravnu stvar, naporno radi i daj sve od sebe.
  4. Bez obzira na sve, uvek učini ispravnu stvar. Samo nemoj sebe preozbiljno da shvataš.
  5. Budi dobar prema sebi tako što ćeš sebe ceniti.
  6. Uvek se smej i zabavljaj se, ma šta radio.
  7. Nijedno znanje nije protraćeno.
  8. Postaraj se da svako veče sa porodicom sedneš za sto da večeraš i da podeliš obrok.
  9. Uradi dobar posao.
  10. Glasnije od reči govore dela.
  11. Reci „hvala“ i „molim“. Poštuj drugu osobum bez obzira na to šta je ta osoba i šta radi tako što nikada nećeš reći „ćuti“.
  12. Problemi se uvek nekako reše. Nekad moraš naporno da radiš, ali svakako pokušaj i iznenadićeš se ishodom.
  13. Nemoj poslednji da napuštaš zabavu. Uvek idi ranije i ostale goste nateraj da požele da si još uvek tu.
  14. Razmisli pre nego što progovoriš.
  15. Nikada ne radi ništa što će nekog drugog povrediti.
  16. Samo budale potroše sav novac koji zarade.
  17. Iskrenost u životu podrazumeva biti iskren prema sebi, ostalima, poslu, igrama i tokom takmičenja.
  18. Poštuj svoje učitelje. Pokušavaju nečemu da te nauče.
  19. Želiš da budeš voljen? Budi prijatan i druželjubiv.
  20. Održi svoja obećanja.
  21. Istog trenutka uradi šta je zadato, Posle možeš da zaboraviš.
  22. Poslušnost i poštovanje uklanjaju lenjost.
  23. Slušaj šta ti drugi ljudi govore.
  24. Odeću kupuj da je nosiš i koristiš.
  25. Kada izađeš iz kuće budi sređen, čist i svež.

 

 

 

10 najboljih stvari „trećeg doba“

10 najboljih stvari „trećeg doba“

Baš kao i druge faze u životu i treće, takozvano „zlatno“ doba donosi brojne izazove. Ipak, neprijatnosti i poteškoće starenja ne bi trebalo da bace u senku sjajne stvari koje ono donosi.

U nastavku saznajte 10 najbolji stvari kada je starenje u pitanju.

1.Srećniji pogled na svet

Možda će vas začuditi, ali istraživanja su pokazala da su seniori jedna od najsrećnijih grupa ljudi. Razlozi za to su brojni, a na prvom mestu, stariji ljudi imaju bolje mehanizme odbrane od negativnosti, za razliku od mladih ljudi. Uz to, u starosti ljudi su srećniji jer se prijatnije osećaju u svojoj koži. Što se u narodu kaže, „našli su sebe“ i znaju ko su, šta vole, a šta ne. Ne brinu o mišljenju okoline.

2. Unučići

Američki pisac Gor Vidal se jednom našalio: „Nemojte nikad da imate decu, samo unučad.“ Bake i deke uglavnom iskuse svu radost dece, bez menjanja pelena ili neprospavanih noći. Bake i deke vole svoje unučiće a ta ljubav obostrano pozitivno utiče i na jednu i na drugu stranu. Veza unučića i baka i deka je druga najvažnija emotivna veza među ljudima, nakon veze roditelja i deteta.

3. Više vremena za voljene

Pentzija ne znači samo opuštanje i odmaranje. Važno je kako koristite to vreme. Jedan od najboljih načina svakako je da provedete to slobodno vreme sa porodicom, prijateljima i voljenima.

4. Mogućnost da sledite svoje snove

Pisac Džordž Eliot napisao je: “ Nikada nije kasno da postanete ono što želite.“ Vreme koje imate dok ste u penziji možete iskoristi da ispunite sve ono o čemu ste sanjali. Da konačno pročitate „Rat i mir“, da putujete, naučite novi jezik itd.

5. Volontiranje

Starenje nam donosi novu, širu perspektivu i često se ljudi fokusiraju na učestvovanje u društvenim aktivnostima. Bilo da je u pitanju volontiranje u nekom svratištu, sirotištu ili učestvovanje u ekološkim pokretima, uvek možete promeniti svet i ostaviti ga boljim za naredne generacije. Uz to, imaćete osećaj svrhe, socijalne prihvaćenosti i bićete ispunjeniji.

6. Mudrost

Brojne studije pokazale su da starenje ima emotivne i intelektualne benefite. Seniori bolje kontrolišu emocije, mudriji su i neće preuzimati bespotrebne rizike, za razliku od onih mlađih.

7. Veća empatija

Druga studija pokazala je da su stariji ljudi saosećajniji i da imaju bolje socijalne veštine.

8. Vreme za sebe

Uz sve ovo, starost vam donosi vreme za sebe. Možete da spavate do kada hoćete i da ostanete do kasno budni. To vreme iskoristite onako kako vam najviše odgovara.

9. Popusti

Prodavnice, marketi, ali i pozorišta, izložbe i bioskopi nude popuste za penzionere. Iskoristite to.

10. Osećaj postignuća

Na kraju, starije osobe imaju zdrav osećaj ponosa kada su u pitanju postignuća koje su imali tokom života. I nemaju kome više da se dokazuju!

 

Mentalno zdravlje seniora: Sve što treba da znate

Mentalno zdravlje seniora: Sve što treba da znate

Na globalnom nivou, populacija rapidno stari. Između 2018. i 2050. udvostručiće se broj ljudi koji imaju preko 60 godina. Mentalno zdravlje i dobrostanje važno je za svako doba, pa tako i za „zlatno.“

Mentalni i neurološki poremećaji kod starijih ljudi zastupljeni su u proseku oko 6,6%. Oni stariji, prirodno, imaju i veči rizik da razviju ove poremećaje.

Najčešći mentalni poremećaji kod starijih ljudi su demencija i depresija, od kojih pati oko 5% svetskoh stanovništva. Anksioznost je na trećem mestu.

Faktori rizika

U svakom trenutku života, faktori rizika za mentalne poremećaje su mngoi. Stres, slaba pokretljivost, hronična bol, nepravilna ishrana i drugi zdravstveni problemi samo su neki od faktora rizika. Stariji ljudi mogu da osete i pad u socioekonomskom statusu, odlaskom u penziju. To može dovesti do izolacije, osećaja usamljenosti i psihološke uznemirenosti.

Mentalno zdravlje utiče na fizičko zdravlje i obrnuto. Na primer, starija osoba koja ima srćano oboljenje ima veći rizik da razvije depresiju, za razliku od osobe koja je zdrava. Isto tako fizičke povrede, nastale usled padova, mogu da ostave dugoročne psihološke posledice, uključujući i depresiju i anksioznost.

Među starijih svetom, najčešći mentalni poremećaji su depresija i demencija

 

Demencija

Demencija je sindrom, uglavnom hronične i progresivne prirode, koja se manifestuje gubitkom pamćenja, poteškoćama u razmišljanju i obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Iako nije normalan deo starenja, demencija najčešće pogađa starije ljude.

Procenjuje se da na svetu od nekog vida demencije pati 50 miliona ljudi. Taj broj će do 2030. godine narasti na 82 miliona, dok će do 2050. na svetu postojati 152 miliona osoba sa demencijom.

Kada govorimo o demenciji, postoje određene socijalne i ekonomske poteškoće prilikom lečenja. Uz troškove lekova, potrebna je i socijalna i neformalna briga. Uz to, na ceu porodicu, pa i na osobu koja pati od demencije, utiču i psihički, emocionalni i ekonomski faktori. Sve to povećava stres i može dovesti do neproduktivnosti lečenja.

Stoga, savet je, ukoliko ste u mogućnosti, da razmislite o mogućnosti doma za stara lica. Tamo, obučeno osoblje vodiće brigu o pacijentu 24 sata.

Lečenje mentalnih poremećaja

Bilo da je u pitanju depresija, anksioznost ili demencija, važno je znati:

Najčešće u lečenju je potrebna stručna pomoć, nega i medikamenti
Omogućite osobi koja ima mentalni poremećaj bezbedan, ali i nesmetan život
Društvena pordrška je veoma važna
Fizičko zdravlje, koje podrazumeva zdravu ishranu i fizičku aktivnost, je presudno kako bi osoba s poremećajem imala što zdraviji život

 

Depresija kod starijih osoba: Kako se prepoznati i kako se s njom izboriti?

Depresija kod starijih osoba: Kako se prepoznati i kako se s njom izboriti?

Depresija je veoma česta kod starijih osoba, a njeni simptomi mogu da utiču na svakodnevne aktivnosti, poput apetita, kvaliteta sna, sve do celokupnog psihofizičkog zdravlja.

Nažalost, danas, stariji ljudi najčešće ne uspeju u tome da detektuju prve simptome depresije. Stoga, ne dobiju potrebnu pomoć, dok ne bude prekasno.

Depresija može da se javi zbog mnogih faktora, a kod seniora, najčešće su u pitanju socijalna izolacija, strah od starenja i monotonija.

Važno je napomenuti da sepresija nije odraz slabog karaktera pojedinca. Od nje može da oboli bilo ko, bez obzira na godine, socijalni status, materijalnu situaciju i sl.

Simptomi depresije

Crveni alarm pali se ako osetite sledeće simptome:

Tugu i osećaj beznadežnosti
Neobjašnjivi bolovi
Gubitak telesne težine i apetita
Izbegavanje socijalnih interakcija
Osećaj bespomoćnosti
Manjak energije i motivacije
Problemi sa snom (posmanost, nesanica)
Usporeno kretanje ili govor
Misli o smrti i samoubistvu
Problemi s pamćenjem i koncentracijom
Nezainteresovanost

Kako prebroditi depresiju?

Isprva potrebna je samopomoć, ukoliko osoba na vreme shvati da pati od depresije. Promena načina života, ishrane, fizička aktivnost, hobiji i interakcija s porodicom i prijateljima mogu instant da pomognu osobi koja se bori sa depresijom.

Pronađite način da uvek budete zauzeti, bilo mentalno ili psihički. Čitajte, rešavajte ukrštenice, šetajte, radite bilo šta kako biste skrenuli ružne misli.

Razmislite da počnete da volontirate. Pomaganjem drugima pomoći ćete i sebi, osećaćete se ispunjenije i svrsishodno.

Nemojte se izolovati i družite se. Posetite muzej, krenite na neki hobi, idite u pozorište. Okružite se ljudima i upoznajte nove prijatelje.

Nabavite ljubimca. Istraživanja su pokazala da posedovanje kućnog ljubimca pozitivno utiče i na fizičko i na mentalno zdravlje.

Vežbajte. Fizička aktivnost utiče na naš mozak i postajemo srećniji.

Ukoliko ništa od ovoga ne pomogne, razmislite o tome da potražite stručnu pomoć. Depresija je opaka bolest i ne treba je zanemarivati!

 

Fitnes za seniore: Trikovi i saveti

Fitnes za seniore: Trikovi i saveti

S godinama, većina nas ima tendenciju da uspori tempo života, što zbog problema sa zdravljem, bolova, viška kilograma ili brige da ćemo se povrediti.

Ili pak, neki ljudi misle da, kako stare, vežbanje više nije za njih. Ipak, daleko je od toga da su u pravu.

Fizička aktivnost povećava energiju, čini nas zdravijim, ali i srećnijim. Uz to, vežbanje utiče na naše raspoloženje kao i memoriju. Stoga, bez obzira koliko imate godina, važno je znati da dobra fizička sprema utiče i na psihičko zdravlje.

Koji su benefiti vežbanja za starije osobe?

Nedavna studija otkrila je da fizička aktivnost utiče na dugovečnost, čak i ako osoba počne da vežba „pod stare dane“. Fizička aktivnost ne dodaje samo godine u život, već život u godine. Pored toga što ćete bolje izgledati, osećaćete se svežije, energičnije i pokretnije.

Fizički benefiti vežbanja

Prva i osnovna stvar jeste što fizička aktivnost utiče na smanjenje kilograma ili na održavanje postojeće telesne težine. Metabolizam se godinama prirodno usporava, a održavanje zdrave telesne težine postaje sve teže. Upravo vežbanjem ubrzavamo metabolizam, povećavamo mišićnu masu i pomažemo u sagorevanju kalorija.

Vežbanje takođe uklanja rizik od hroničnih bolesti. Ljudi koji su fizički aktivni imaju jači imuni sistem, digestivni trakt radi bolje, lakše regulišu krvni pritisak, a u isto vreme smanjen je i rizik od Alchajmerove bolesti, dijabetesa, gojaznosti, srčanih oboljenja, osteoporoze i određenih vrsta kancera.

Uz to, vežbanje utiče na pokretljivost, fleksibilnost i ravnotežu. Jača celo telo, koordinaciju i umanjuje rizik od padova.

Mentalni benefiti vežbanja

Fizička aktivnost poboljšava kvalitet sna, a poznato je da se san potreban kako bi se telo regenerisalo i kako bismo bili energičniji.

Uz to, vežbanje poboljšava raspoloženje i samouverenost. Budući da vežbanjem telo luči hormon sreće endorfin, umanjuje se rizik od depresije, tuge i anskioznosti.

Vežbanje čini i mozak aktivnim, te sprečava rizik od demencije.

Na kraju, važno je napomenuti da fizička aktivnost u zrelijem dobu ne mora biti ekstremna! Šetnje, vožnja bicikla, pilates, tai či, joga ili plivanje sat vremena dnevno sasvim su dovoljni da svoje telo i um održite zdravim i funkcionalnim!

20 stvari koje treba da znate o osobama s demencijom

20 stvari koje treba da znate o osobama s demencijom

Broga o osobi koja pati od Alchajmera, Parkinsonove bolesti ili nekih drugih oblika demencije je veoma težak i naporan posao.

Ipak, ukoliko volite nekog ko ima demenciju i vodite računa o njemu ili njoj, postoji nekoliko stvari koje morate da znate.

1. Edukujte se. Ukoliko saznate sve što možete o demenciji i razvitku bolesti, lakše ćete razumeti voljenu osobu.
2. Imajte realna očekivanja. Shvatite da je ova bolest teška po sve i očekujte neočekivano. Svaki dan može biti drugačiji.
3. Napravite svakodnevnu rutinu i raspored aktivnosti. Kako se bolest bude razvijala, važno je uspostaviti plan. Ovo može da eliminiše stres i frustraciju kod osobe koja pati od demencije.
4. Nemojte se prepirati s obolelom osobom. Osoba koja ima problem s pamćenjem će, svađom, biti samo isfrustrirana i loše će se osećati.
5. Nemojte preceniti koliko je ishrana važna. Istraživanja su pokazala da su zdrav način života, kretanje i pravilna ishrana veoma važni za sprečavanje rizika od Alchajmera ili pak usporavaju razvitak bolesti.
6. Koliko god je moguće, dozvolite osobi o kojoj brinete da bude nezavisna. Veoma je važno za te osobe da se ne osećaju beskorisno.
7. Nemojte zaboraviti i na zabavu. Iako osoba pati od demencije i dalje može da uživa, da odlazi u muzeje, parkove, da igra društvene igre i sl.
8. Uvek proveravajte zalihe lekove i ne dozvolite da vam bilo šta usfali.
9. Planirajte dnevnu fizičku aktivnost, koja je veoma važna za mentalno zdravlje.
10. Oslonite se na ostale članove porodice i nemojte se stideti da zatražite pomoć
11. Ne zaboravite da dijagnoza kada je demencija u pitanju nije smrtna kazna i da osoba može da živi i do 20 godina sa, na primer, Alchajmerom.
12. Upamtite da osoba pamti emocije, bez obzira što ima demenciju. Vaša dela i reči su i te kako važni.
13. Udahnite duboko. Briga o osobi sa demencijom je ogromna odgovornost i imajte na umu da odlično radite svoj posao.
14. Brinite se i o sebi. Nemojte zanemarivati svoje zdravlje, jer bolesni nećete moći da pomognete osobi s demencijom.
15. Kada saznate da vaš član porodice ima demenciju, odmah se pozabavite i sa administracijom, bitnim dokumentima, nasledstvom i sl. kako posle ne biste imali problema.
16. Bolest je odgovorna za njihovo ponašanje i promene raspoloženja. Spremite se na to da vam može biti teško dok svedočite svemu ovome.
17. Kontrolišite svoja osećanja kako ne biste povredili osobu s demencijom.
18. Koristite svaki metod komunikacije da biste se povezali s voljenom osobom.
19. Ne zaboravite na negu. Svaka osoba zaslužuje da živi životom dostojnim čoveka. A tu spada higijena i uslovi života.
20. Veoma je važna i socijalizacija. Bez obzira što voljena osoba ima demenciju, dovodite prijatelje. Socijalna izolacija može i te kako da pogorša stanje..

 

Kao što smo već napomenuli, briga o osobi s demencijom je veoma težak i zahtevan posao. Ukoliko niste u mogućnosti da ovakvoj osobi pružite svu pažnju i negu, razmislite o domovima za stara lica, gde postoji osoblje obučeno za rad s ljudima koji imaju ovakva oboljenja.