massgreenhouse@gmail.com   064/4208 555 021/6435 368 mass021veternik@gmail.com 066/620-8555 021/3017-346
Menu

demencija Archives - Mass Green House

Home / Tag: demencija
Svakodnevno čitanje umanjuje rizik od demencije

Svakodnevno čitanje umanjuje rizik od demencije

Studija objavljena u JAMA Psychiatry pokazala je da svakodnevno čitanje može da umanji rizik od raznih vrsta demencije.

 

Naime, istraživači iz Centra u Honkongu pratili su ponašanje i kognitivne sposobnosti preko 15.000 ljudi od 65+ godina koji nisu imali demenciju kada je studija počela.

Istraživanje je trajalo punih pet godina i uključivalo je praćenje dnevnih aktivnosti i navika učesnika.

Nakon pet godina, zaključeno je da je rizik od demencije kod osoba koje su svakodnevno čitale knjige mnogo manji od onih koji nisu na ovaj način „zagrevali mozak“.

Uz to, osobe koje su imale najmanji rizik od demencije redovno su igrale igre poput šaha, „mica“ i raznih igara sa kartama, a imali su i zdravije životne navike (vežbali su, pravilno se hranili, nisu konzumirali cigarete itd.)

Samo čitanje ima brojne benefite po naše zdravlje, a na prvom mestu to je mozak. Čitanje aktivira ovaj organ, pa stoga imamo bolju koncentraciju, veći IQ i saosećajniji smo, ukoliko svakodnevno čitamo.

Čitanje knjiga je najjeftiniji način da trenirate svoj mozak i da umanjite rizik od demencije.

Društveni život štiti mozak od posledica starenja

Društveni život štiti mozak od posledica starenja

Učlanite se u neki klub, idite na putovanje ili jednostavno posetite prijatelja. Naime, najnovija istraživanja pokazala su da socijalne aktivnosti pomažu da se otkloni mentalno nazadovanje kako starimo. 

Naime, studija je pokazala da seniori sa visokom nivoom proteina u mozgu, koji je povezan s Alchajmerovom bolešću, uspeli su da umanje propadanje mentalnih sposobnosti ako su se redovno socijalizovali.

Socijalne veze su važan marker u sprečavaju demencije kod seniora, navode stručnjaci.

Istraživači kažu da su društvene aktivnosti kao što je provođenje vremena sa prijateljima i porodicom ili volonterski rad potpomaže kognitivne funkcije i sprečava naglo starenje mozga, pa samim tim i brojne oblike demencije.

Stoga, stručnjaci savetuju da obogatite svoj društveni život na vreme, kako biste umanjili rizik od Alchajmera i drugih oblika demencije.

Hrana koja tera demencija

Hrana koja tera demencija

Naučnici se već godinama bave istraživanjem demencije.

Tako su otkrili da se simptomi Alchajmera može usporiti ishranom koja je bogata vitaminom D, omega 3 masnim kiselinama, omega 6 masnim kiselinama i proteinima.

Doktori su, nakon niza istraživanja, uspeli da naprave plan ishrane koji može da uspori brojne oblike demencije, a kako plan ishrane izgleda, saznajte u nastavku.

Plan ishrane koji usporava demenciju

Riba: jednom nedeljno

Živinsko meso: dva puta nedeljno

Mahunarke: tri ili više puta nedeljno

Orašasto voće: pet ili više puta nedeljno

Zeleno lisnato povrće: najmanje šest puta nedeljno

Drugo povrće: najmanje jednom nedeljno

Bobičasto voće: dva ili više puta nedeljno

Vino: jedna čaša nedeljno

Maslinovo ulje: da se koristi kao glavno ulje u svakom jelu

Limitirajte crveno meso, prženu hranu i slatkiše.

Ova dijeta, koju je odobrila i Asocijacija Alchajmera kaže da ovaj način ishrane može da umanji rizik od ove bolesti za 50%.

Pravite zdrave izbore, koji uključuju ispravni i izbalansiran dnevni meni, kao i fizičku aktivnost,.

 

Zaboravnost nije uvek simptom Alchajmera!

Zaboravnost nije uvek simptom Alchajmera!

Ne možete se setiti nečega što nikada niste čuli niti pratiti upuststva ako ih niste dobro čuli.

Gubitak memorije i konfuzija su najzastrašujući aspekti starenja: ali da li je to znak demencije ili ne? Nova studija Univerziteta Toronto predlaže da zaboravnost može biti i posledica gubitka sluha.

Istraživanje je analiziralo kognitivne skenove grupe starijih ljudi koji su se žalili na zaboravnost i druge probleme mentalne prirode koji sugerišu demenciju.

Istraživači su otkrili da dok je većini pacijenata mozak dobro funkcionisao, imali su zapravo problem sa sluhom, a samo 20% njih nosili su slušne aparate.

Istraživači su istakli da ne možete zapamtiti nešto što niste čuli niti možete uraditi nešto što niste čuli da treba da uradite.

Stoga, zaboravnost ne mora uvek i nužno biti simptom demencije, ali svakako jeste znak za uzbunu.

 

Glavna razlika između demencije i Alchajmerove bolesti

Glavna razlika između demencije i Alchajmerove bolesti

Ljudi često smatraju da su demencija i Alchajmerova bolest isto oboljenje, ali zapravo postoji ogromna razlika u ova dva poremećaja.

Alchajmerova bolest i demencija su i dalje misterija u naučnim krugovima. Iako su u pitanju slična oboljenja, često se mešaju u svakodnevnom govoru. Prema naučnicima, demencija predstavlja oboljenje mozga koje utiče na komunikaciju i obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

S druge strane, Alchajmerova bolest je VID DEMENCIJE koji utiče na ODREĐENE DELOVE MOZGA koji kontrolišu misli, memoriju i jezik.

Pored Alchajmerove bolesti, u tipove demencije spadaju i Parkinsonova bolest, Hantingtonova bolest kao i Creutzfeldt-Jakob oboljenje.

Alchajmerova bolest ogleda se u poteškoćama sa mislima, govorom i opšta konfuzija, a dijagnostifikuje se nakon obavljanja analiza i testova.

6 znakova da je „zaboravnost“ zapravo početni stadijum Alchajmera!

6 znakova da je „zaboravnost“ zapravo početni stadijum Alchajmera!

Kada čovek dođe u određene godine (+60) svakako postaje zaboravniji i dezorijentisan. Međutim, kada je ovo znak za uzbunu?

Alchajmerova bolest nastaje usled brojnih faktora, a na prvom mestu to je nasledna bolest. Stoga, ukoliko imate istoriju ove bolesti u porodice, obratite pažnju na simptome koji mogu biti početni pokazatelji ove demencije.

Rani znakovi Alchajmera

  1. Osoba zaboravlja imena članova porodice. Ovo može biti posledica starenja, ali može i te kako biti simptom demencije.
  2. Dezorijentisanost je još jedan simptom Alchajmera. Razlog za brigu nastaje kada se osoba izgubi na poznatim mestima, kao što je ulica u kojoj živi.
  3. Problemi sa komunikacijom, zaboravljanje reči, ponavljanje priče ili pitanja, znaci su Alchajmerove bolesti.
  4. Svima se desi da ostavimo ključ na polici pa da zaboravimo gde smo ga ostavili. Ali ako se ovo dešava na svakodnevnom niovu, razlog je za uzbunu.
  5. Greške pri uzmianju lekova, plaćanju računa i drugih svakodnevnih, tipičnih zadataka, mogu biti simptom demencije.
  6. Poteškoće u učenju novih veština, koje bi svako, bez obzira na godine, naučio nakon niza ponavljanja, mogu biti razlog za zabrinutost.
10 ranih znakova demencije

10 ranih znakova demencije

Demencija je skup simptoma koji se dešavaju usled brojnih oboljenja. Demencija može da uključuje simptome kao što su poteškoće u memoriji, komunikaciji i toka misli.

Simptomi demencije

Ako Vi ili neko Vama blizak ima problema sa memorijom, ovo ne znači nužno da ima demenciju. Osoba mora da ima najmanje dva simptoma koji otežavaju svakodnevne aktivnosti da bi se posumnjalo na demenciju.

Pored poteškoće u memoriji, osoba koja ima demenciju ima poteškoća i sa:

jezikom
komunikacijom
fokusom
rezonovanjem

1. Suptilne kratkoročne promene u memoriji
Poteškoće sa memorijom mogu biti rani simptom demencije. Ove promene su često suptilne, skoro pa neprimetne, ali mogu imati ozbiljne posledice. Na primer, osoba može da ima poteškoća da se seti šta je jela za doručak, ali se seća šta se desilo pre nekoliko godina.

2. Poteškoće s komunikacijom
Još jedan od ranih simptoma demencije svakako je nemogućnost da se prisetimo određene reči. Osoba sa demencijom se teško izražava, zaboravlja reči koje je nekad koristila i teže komunicira.

3. Apatija
Apatija odnosno gubitak interesovanja za hobije jedan je od znakova demencije.

4. Poteškoće s izvršavanjem svakodnevnih zadataka
Suptilna promena u sposobnosti da se obavljaju zadaci, poput igranja igara koje imaju više zadataka.

6. Konfuzija
Konfuzija može da se javi iz više razloga. Na primer, zaboravljanje gde smo ostavili ključeve, koji je dan ili nemogućnost prisećanja imena osobe koju smo upoznali.

7. Nemogućnost praćenja radnje
Baš kao što demencija dovodi do poteškoća s razumevanjem reči, tako postoje i poteškoće s razumevanjem reči tokom razgovora.

8. Dezorijentisanost
Dezorijentacija je jedan od najranijih znakova demencije.

9. Ponavljanje
Ponavljanje izrečenog ili ponavljanje radnje jeste znak demencije.

10. Poteškoće u prihvatanju promena
Za neke, rana faza demencije uključuje i promene koje kod osobe izazivaju strah.

Pet načina da se svakodnevno borite sa demencijom!

Pet načina da se svakodnevno borite sa demencijom!

Broj obolelih od demencije raste. Asocijacija Alchajmera procenila je da 5,4 miliona Amerikanaca živi s ovim oboljenjem.

Ni u svetu nije ništa svetlija prognoza. U nastavku, saznajte kako da se izborite sa demencijom ili da pak umanjite rizik od oboljevanja od ove bolesti.

Vežbajte

Studija sprovedena u Dalasu pokazala je da kardiovaskularni fitnes u srednjem dobu može da umanju rizik od demencije u kasnijem periodu života. Zdravo telo doprinosi zdravom umu. Uz to, dokazano je da loše navike poput pušenja, te depresija i prekomerna telesna težina povećavaju rizik od demencije.

Ishrana

Mozgu je potrebna hrana kako bi pravilno funkcionisao. Ishrana bogata voćem povrćem, proteinim ai zdravim mastima omogućava mozgu preko potrebne nutrijente kako bi se borio s eventualnim zapaljenima i kako bi imao snagu da pravilno funkcionište. Hrana poput soje, masne ribe, borovnica, đumbira i zelenog čaja spečavaju oštećenja moždanih ćelija te je savet da uvrstite ove namirnice u svoj svakodnevni meni.

Naučite nešto novo svaki dan

Kao što je i telo potrebna svakodnevna vežba, isto važi i za mozak. Studije su pokazale da aktivan mozak, bilo uz pomoć multitaskinga, organizacije, interakcije ili komunikacije smanjuje rizik od Alchajmera. Učite novi jezik, da svirate neki instrument, više čitajte, igrajte igre pamćenja, slažite puzle, rešavajte ukrštenice… Ima mnogo načina da svakodnevno vežbate svoje moždane vijuge!

Odspavajte… na suncu!

Dobar i kvalitetan san ključan je za zdravlje duha i tela. Uz to, san sprečava oštećenja mozga. Vitamin D, kojeg dobijamo od sunca, potpomaže ćelije koje utiču na uklanjanje oštećenja u mozgu. Stoga, kad god nađete vremena, odremajte napolju, na sunčevoj svetlosti.

Bez stresa

Pokušajte da izbegavate stres na svakodnevnom nivou. Ili makar naučite da ga kontrolišete. Stres je glavni faktor za razvoj brojnih bolesti, a kancer i demencija su samo neke od njih. Uz to, socijalna interakcija i bogat društveni život održavaju mozak aktivnim i stimulišu ga.

 

20 stvari koje treba da znate o osobama s demencijom

20 stvari koje treba da znate o osobama s demencijom

Broga o osobi koja pati od Alchajmera, Parkinsonove bolesti ili nekih drugih oblika demencije je veoma težak i naporan posao.

Ipak, ukoliko volite nekog ko ima demenciju i vodite računa o njemu ili njoj, postoji nekoliko stvari koje morate da znate.

1. Edukujte se. Ukoliko saznate sve što možete o demenciji i razvitku bolesti, lakše ćete razumeti voljenu osobu.
2. Imajte realna očekivanja. Shvatite da je ova bolest teška po sve i očekujte neočekivano. Svaki dan može biti drugačiji.
3. Napravite svakodnevnu rutinu i raspored aktivnosti. Kako se bolest bude razvijala, važno je uspostaviti plan. Ovo može da eliminiše stres i frustraciju kod osobe koja pati od demencije.
4. Nemojte se prepirati s obolelom osobom. Osoba koja ima problem s pamćenjem će, svađom, biti samo isfrustrirana i loše će se osećati.
5. Nemojte preceniti koliko je ishrana važna. Istraživanja su pokazala da su zdrav način života, kretanje i pravilna ishrana veoma važni za sprečavanje rizika od Alchajmera ili pak usporavaju razvitak bolesti.
6. Koliko god je moguće, dozvolite osobi o kojoj brinete da bude nezavisna. Veoma je važno za te osobe da se ne osećaju beskorisno.
7. Nemojte zaboraviti i na zabavu. Iako osoba pati od demencije i dalje može da uživa, da odlazi u muzeje, parkove, da igra društvene igre i sl.
8. Uvek proveravajte zalihe lekove i ne dozvolite da vam bilo šta usfali.
9. Planirajte dnevnu fizičku aktivnost, koja je veoma važna za mentalno zdravlje.
10. Oslonite se na ostale članove porodice i nemojte se stideti da zatražite pomoć
11. Ne zaboravite da dijagnoza kada je demencija u pitanju nije smrtna kazna i da osoba može da živi i do 20 godina sa, na primer, Alchajmerom.
12. Upamtite da osoba pamti emocije, bez obzira što ima demenciju. Vaša dela i reči su i te kako važni.
13. Udahnite duboko. Briga o osobi sa demencijom je ogromna odgovornost i imajte na umu da odlično radite svoj posao.
14. Brinite se i o sebi. Nemojte zanemarivati svoje zdravlje, jer bolesni nećete moći da pomognete osobi s demencijom.
15. Kada saznate da vaš član porodice ima demenciju, odmah se pozabavite i sa administracijom, bitnim dokumentima, nasledstvom i sl. kako posle ne biste imali problema.
16. Bolest je odgovorna za njihovo ponašanje i promene raspoloženja. Spremite se na to da vam može biti teško dok svedočite svemu ovome.
17. Kontrolišite svoja osećanja kako ne biste povredili osobu s demencijom.
18. Koristite svaki metod komunikacije da biste se povezali s voljenom osobom.
19. Ne zaboravite na negu. Svaka osoba zaslužuje da živi životom dostojnim čoveka. A tu spada higijena i uslovi života.
20. Veoma je važna i socijalizacija. Bez obzira što voljena osoba ima demenciju, dovodite prijatelje. Socijalna izolacija može i te kako da pogorša stanje..

 

Kao što smo već napomenuli, briga o osobi s demencijom je veoma težak i zahtevan posao. Ukoliko niste u mogućnosti da ovakvoj osobi pružite svu pažnju i negu, razmislite o domovima za stara lica, gde postoji osoblje obučeno za rad s ljudima koji imaju ovakva oboljenja.

Najčešće zdravstvene tegobe starijih lica

Najčešće zdravstvene tegobe starijih lica

Kao što je opšte poznato, s godinama, naše telo slabi, a samim tim, starenje donosi brojne zdravstvene probleme i nelagode.

Danas, oko 12% populacije na svetu su seniori, a procenjuje se da će do 2050. godine, taj broj skočiti za više od 10 procenata. S tim u vezi, važno je upoznati se s svim izazovima s kojima se stariji ljudi suočavaju, kako bismo umeli da ih prepoznamo, te preduzmemo blagovremene mere da im omogućimo kvalitetan način života, dostojan ljudskom biću.

Hronična zdravstvena stanja

Prema Nacionalnom savetu za starenje (NCOA), oko 92% starijih ljudi ima barem jedno hronično oboljenje, dok njih čak 77% ima makar dva. Srčana oboljenja, kancer i dijabetes su najčešći zdravstveni problemi s kojima se suočavaju seniori, a od toga, ova oboljenja imaju smrtni ishod kod trećine njih. Iz tog razloga, brojne zdravstvene organizacije preporučuju redovni odlazak kod izabranog lekara, kao i godišnji sistematski pregled, kako bi se pratilo zdravstveno stanje svakog pojedinca.

Kognitivno zdravlje

Kognitivno zdravlje odnosi se na sposobnost osobe da misli, uči i pamti. Najčešća kognitivna oboljenja svakako su demencija i gubitak kognitivnih funkcija. U proseku, skoro 46 miliona ljudi širom sveta pati od demencije, a procenjuje se da će se taj broj utrostručiti do 2050. godine. Najčešći oblik demencije svakako je Alchajmerova bolest, od koje danas pati oko pet miliona ljudi preko 65 godina života. Starenje, druge hronične bolesti i zdravstvena stanja povećavaju rizik od demencije, a na prvom mestu to su dijabetes, depresija, hipertenzija i sl. Leka za demenciju još uvek nema, ali postoje terapije koje je drže koliko toliko pod kontrolom.

Mentalno zdravlje

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, preko 15% ljudi koji imaju preko 60 godina, ima neko psihičko oboljenje. Najčešće, u pitanju je depresija, od koje pati oko 7% starijih osoba. Depresija može biti posledica mnogo čega, a hronična oboljenja, način života i socijalna podrška prijatelja i porodice odnosno manjak iste, samo su neki od uzroka. U velikom broju slučajeva, hronična depresija završava se samoubistvom, iako je ovo stanje izlečivo ili se pak može držati pod kontrolom, uz određene medikamente i savete stručnih lica.

Povrede

Svakih 15 sekundi, starija osoba se povredi, dok smrt, usled pada, dešava se na svakih 29 minuta.

Ishrana

Neuhranjenost, ili pak gojaznost, pogađa veliki broj starijih osoba. Uz oslabljeni imunitet i slabost mišića i kostiju, loša ishrana može da dovede do dijabetesa, demencije, depresije i brojnih drugih oboljenja.

Naveli smo samo neke od brojnih zdravtsvenih izazova sa kojima se suočavaju starije osobe. Kako biste sprečili neke od njih, a držali pod kontrolom one koje su se već razvile, vašim starijim članovima porodice potrebna je nega i briga, 24 sata dnevno.

Ipak, većina porodica nema mogućnost da danonoćno brine o bolesnom, slabopokretnom ili pak nepokretnom članu porodice.

Baš iz tog razloga, domovi za stara lica idealno su rešenje, jer uz 24 časovnu negu, medicinski nadzor i u prijatnoj atmosferi, seniori će imati bolji kvalitet života.