massgreenhouse@gmail.com   064/4208 555 021/6435 368 mass021veternik@gmail.com 066/620-8555 021/3017-346
Menu

Vesti Archives - Страница 7 од 8 - Mass Green House

Home / Vesti

Category Archives: Vesti

9 načina da sprečite gubitak pamćenja

9 načina da sprečite gubitak pamćenja

Svako s vremena na vreme ima problema sa pamćenjem, kada ne možemo na primer da se setimo neke reči ili pak zaboravimo gde smo stavili ključeve od automobila. Ipak, kako starimo, ove neprijatne situacije postaju sve češće.

Kako biste sprečili, ili pak umanjili posledice starenja po kognitivne sposobnosti, poslušajte savete stručnjaka, koje ćete naći u nastavku.

1. Šetajte

Šetnja od 30 minuta dnevno je odlična terapija, kako za telo, tako i za um. Vežbe su najbolji metod da sačuvate pamćenje i mentalnu funkciju, kako starite. Uz to, fizička aktivnost sprečava rizik od brojnih oboljenja, kao što su dijabetes, visok krvni pritisak, gojaznost i srčani udar.

2. Ishrana

Pravilan režim ishrane utiče na zdravlje celog organizma, pa tako i na funkciju mozga. Mnogo voća i povrća, te ribe, potpomaže kognitivnom zdravlju.

3. „Uključite“ mozak

Igre pamćenja, kartanje, čitanje knjiga, rešavanje ukrštenica… samo su neki od načina da držite mozak budnim i u punoj formi. Svaki „mentalni izazov“ čini naš um bistrijim, kako u mladosti, tako i u starosti.

4. Socijalizcija

Socijalna interakcija utiče pozitivno na pamćenje, ali i na raspoloženje. Uz to, socijalizacija umanjuje rizik od depresije, osećaja usamljenosti i izolacije.

5. Kvalitetan san

Pažnja i koncentracija slabe, kada spavamo nemirno i nedovoljno. Za pravilnu funkciju mozga, potrebno je da imamo kvalitetan san, koji u proseku treba da traje oko 8 časova.

Saveti za bolji san: izbegavajte obilne obroke pred spavanje, kao i nasilni sadržaj na televizijskim ekranima. Takođe, izbegavajte kofein i alkohol.

6. Stop stresu

Stres negativno utiče na ceo organizam, a nivo hormona stresa- kortizola, smanjuje mogućnost mozga da procesuira informacije i da ih pamti. Zato, stručnjaci savetuju da pronađete svoj vid relaksacije, bilo u vidu šetnje, meditacije, joge, masaže ili pak čitanja knjge.

7. Poroci

Konzumiranje cigareta ubrzava proces gubitka pamćenja, stoga, ukoliko niste dosad, ostavite cigarete.

8. Redovne kontrole

Ponekad, za gubitak pamćenja odgovorna su druga oboljenja, kao što je dijabetes, depresija, neuravnotežen rad štitaste žlezde, manjak vitamina i sl. Stoga, redovno idete na lekarske kontrole.

9. Memorijski trikovi

Kada imate problem s svakodnevnim pamćenjem, isprobajte nekoliko trikova. Svaki put kada naučite novo ime ili reč, recite je naglas, kako bi se „pohranila“ u vašoj memoriji. Povežite reč s slikom. Na primer, ukoliko se osoba koju upoznajete zove Dunja, odmah zamislite voće dunju. To će vam pomoći da bolje zapamtite imena odnosno pojmove.

Ukoliko imate problem sa vašim najstarijim članovima, gde prepoznajete početak demencije, najbolji način da sačuvate pamćenje vaših najbližih jeste danonoćna nega, koju mogu imate u domovima za stara lica.

 

 

10 namirnica koje će vas održavati zdravima u poznim godinama

10 namirnica koje će vas održavati zdravima u poznim godinama

Dok je sasvim jasno da ne možemo da zaustavimo starenje, da je to prirodni proces kroz koji prolazi svako od nas, ipak, ono može da se uspori. Prvi korak ka dobrom zdravlju u poznim godinama jeste pravilna ishrana.

Ponekad, zaboravljamo na to da je naše telo mašina, kojoj je potrebno gorivo kako bi pravilno funkcionisala. Kako starimo, naše telo se menja, i to ne samo fizički. Menja se i način na koji ono funkcioniše i kojom brzinom radi, reaguje, vari hranu…

Hrana može da izgubi ukus, može doći do gubitka apetita ili pak pojačane želje za određenim namirnicama i sl.  Ovo su samo neki od problema, koji nas sprečavaju da se ispravno hranimo, kako postajemo stariji.

Ključevi zdrave ishrane

Baza svake pravilne ishrane jesu voće, povrće, proteini, namirnice od celog zrna, mlečni proizvodi, zdrave masti i izbegavanje soli i začinjene hrane. A koje su to najbolje namirnice za ispravno funkcionisanje tela u poznim godinama?

  1. Voda. Nije hrana, zar ne? Ipak, kako starimo, pijemo manje vode, jer ne osećamo žeđ kao nekada. Međutim, voda je glavno gorivo našeg organizma, a hronična dehidratacija dovodi do brojnih zdravstvenih tegoba. Prvi simptomi dehidratacije svakako su umor, vrtoglavica, zatvor, blage glavobolje i teško podnošenje toplote.
  2. Borovnice. Ovo voće prepuno je antioksidanata, kao što su vitamini C i E, koji održavaju zdravlje ćelija. Zapravo, svo bobičastvo voće ima blagotvorno dejstvo na organizam.
  3. Vlakna, koja pronalazimo u povrću, namirnicama od celog zrna, voću i mahunarkama igraju glavnu ulogu u našem digestivnom traktu. Sprečavaju zatvor, smanjuju nivo holesterola, visok pritisak i umanjuju upale. Takođe, ove namirnice imaju povoljno dejstvo na zdravlje srca.
  4. Masna riba, kao što je losos, sardina i skuša prepune su omega 3 masnih kiselina, koje sprečavaju srčana oboljenja i umanjuju rizik od srčanog udara.
  5. Maslinovo ulje umanjuje nivo lošeg LDL holesterola, a ima blagotvorno dejstvo i na kožu.
  6. Kako starimo, kosti nam postaju krhkije, te nam je potreban kalcijum i vitamin D. Dobar izvor ovih nutrijenata svakako je jogurt. Uz to, ovaj mlečni porizvod sadrži i proteine i povoljno deluje na rad organa za varenje.
  7. Paradajz je prepun likopena, prirodne hemikalije koja štiti od raka prostate i pluća. Grrejanjem, paradajz ispušta više likopena, pokazala su istraživanja, pa je stoga sok od paradajza idealna namirnica koju treba svakodnevno konzumirati.
  8. Crno vino snižava loš holesterol, sprečava začepljenja arterija i krvnih sudova i smanjuje krvni pritisak. Ipak, imajte na umu da je jedna čaša vina dnevno sasvim dovoljna količina da budete zdravi.
  9. Brokoli je prepun vitamina, antioksidanata i vlakana, koji povoljno utiču na ceo organizam.
  10. Orašasto voće, poput kikirija, oraha, badema i lešnika, sadrži omega 3 masne kiseline, a smanjuju i rizik od brojnih srčanih oboljenja, kancera i sprečavaju nesanicu. Istraživanja su pokazala da ovi plodovi produžavaju život.

Veoma je važno pravilno se hraniti tokom celog života i ne zapostaviti svoje telo u poznijim godinama. Zato, vodite računa o ishrani, kako svojoj, tako i starijih članova porodice.

Ukoliko pak niste u mogućnosti da svojim seniorima pružite kvalitetan način života, negu i ishranu, možda je pravo rešenje upravo dom za stara lica, gde će vaš najstariji član porodice imati adekvatnu medicinsku negu i pravilnu ishranu, u cilju što kvalitetnijeg i zdravijeg života.

 

 

Kako komunicirati sa starijima?

Kako komunicirati sa starijima?

Kada je u pitanju nega starijih lica, jedna od najvažnijih stavki svakako je i komunikacija. Međutim, ona može biti otežana, kada se uzmu u obzir brojna stanja, kao što su gubitak sluha i vida, demencija ili Alchajmerova bolest.

Uz to, starije osobe su senzibilnije, te je s njima potrebno komunicirati pažljivo i s dozom strpljenja. U nastavku saznajte kako da ostvarite jaku vezu s starijim licima, bez obzira da li su u pitanju vaši najbliži ili se, kao medicinski radnik, susrećete s ovakvim pacijentima.

Savet 1: Ispravan govor tela

Važno je da stojite direktno naspram starije osobe, jer takav položaj tela omogućava pravilnu i jednaku komunikaciju. Isto tako, ovim položajem tela šaljete poruku da vam je do sagovornika stalo, a uz to, tako će osoba lakše razumeti ono o čemu govorite, jer će, uz reči, lakše razumeti i facijalnu ekspresiju, te pokrete ruku.

Savet 2: Vežbajte strpljenje

Pri razgovoru sa seniorom, bez obzira na istoriju bolesti, morate imati na umu da najčešće ne čuje dobro, te da morate nekoliko puta da ponovite šta ste rekli. Uz to, starijim ljudima koncentracija opada, te se često desi da zaborave ili da pak ne procesuiraju rečeno. Uz to, rekacije će biti usporenije, pa imajte i to na umu.

Savet 3: Pokažite poštovanje

Iako svi znamo da starije treba poštovati, retko ko se toga zaista i pridržava. Stoga, pokažite osobi s kojom razgovarate da uvažavate njeno mišljenje, čak i u trenucima kada se ne slažete s istim.

Savet 4: Vežbajte aktivno slušanje

Pri razgovoru sa seniorom, potrudite se da zapamtite sve njihove želje i da slušate obe strane priče, pre nego što donesete određenu odluku. Poštujte želju starijeg lica i ukoliko vam nešto nije jasno, pitajte da vam bolje objasne šta to nisu eventualno dobro razumeli.

Savet 5: Budite iskreni

Iskreno odgovarajte na sva pitanja koje vam pacijent postavlja, ukoliko ste medicinski radnik. Tako ćete pomoći da osoba donese ispravnu odluku.

Savet 6: Komfor

Baš kao što svi uživaju u udobnom, ništa manje ne zaslužuju ni stariji članovi naše porodice. To uvek imajte na umu.

Savet 7: Koristite jednostavan jezik

Ne zamarajte se komplikovanim rečima, već se držite što jednostavnijih rečenica, kako bi senior što bolje razumeo o čemu pričate.

Savet 8: Empatija

Za kraj, ono najvažnije- pokažite empatiju. Senior treba da oseti da razumete kroz šta prolazi i da se suosećate sa svim nelagodnostima koje starenje donosi.

Sve ovo, između ostalog, uči i medicinsko osoblje koje radi u staračkim domovima. Razlog je jednostavan- da bi se seniorima pružila najbolja nega, dostojna čoveku.

 

Bake & deke u brojkama: Preslatke činjenice o našim najstarijim članovima porodice

Bake & deke u brojkama: Preslatke činjenice o našim najstarijim članovima porodice

Neke od najlepših uspomena iz detinjstva vezani su upravo za naše bake i deke. Bilo da se rado sećamo mirisa bakinih kolača ili dedinih ribolovačkih priča, činjenica jeste da su najstariji članovi naših porodica veliki deo našeg odrastanja.

U nastavku saznajte neke zabavne činjenice upravo o bakama i dekama.

  • Dan baka i deka počeo je da se slavi kao nacionalni praznik u SAD 1978. godine
  • I druge zemlje slave ovaj dan, kao što su Australija (datum varira od države do države), Kanada (druga nedelja septembra), Italija (2. oktobar), Pakistan (druga nedelja oktobra), Velika Britanija (prva nedelja oktobra)…
  • Tri od četiri seniora misli da je njihov „posao“ baka i deka najvažnija i najlepša stvar u životu
  • Oko 10% baka i deka ima tetovažu
  •  75% baka i deka u svetu koriste Internet na dnevnom niovu
  • Oko 45% ljudi na Fejsbuku upravo su bake i deke
  •  6% seniora koji imaju unučiće imaju i svoje blogove
  • Približno 55% baka i deka igraju igrice sa svojim unučićima
  • Samuel S.Mast iz Pensilvanije drži rekord kao osoba sa najviše potomaka. Imao je 11 dece, 97 unučadi, 634 praunučadi i 82 čukununučadi

Nakon ovih brojki, jasno je koliki uticaj bake i deke imaju na nas, tokom celog života. Zato, pokažite im koliko ih volite, nazovite ih i ne dozvolite im da budu usamljeni.

Ukoliko niste u mogućnosti da brinete o njima, na način na koji su oni brinuli o vama kada ste bili deca, a pomoć im je potrebna, potražite je u domu za stara lica, gde će uz adekvatnu negu i medicinsku pomoć, imati prijatno društvo i lepu atmosferu tokom celog boravka.

 

 

 

Odlazak u dom za stara lica: Napravite savršen plan

Odlazak u dom za stara lica: Napravite savršen plan

Većina nas ni ne razmišlja o mogućnosti da jednog dana neće moći da vodi brigu o sebi ili pak da naši voljeni neće biti u stanju da žive sami.

Međutim, surova istina jeste da će 70% ljudi u starosti zahtevati pomoć pri obavljanju uobičajenih dnevnih aktivnost, kao što su šetanje, odlazak u toalet, lična higijena ili pak ishrana.

Mnogi pojedinci čekaju trenutak kada im je zaista potrebna pomoć da istu i potraže. Tada, shvataju da je taj proces mnogo teži nego što su mislili…

Kako bi prelazak u dom za stara lica, gde osoba ima danonoćnu negu, bio što bezbolniji kako po osobu koja odlazi u dom, tako i po ostale članove porodice, poslušajte naredne savete.

Napravite plan pre odlaska u dom

1. Edukujte se

Pored činjenice da su danas domovi za stara lica postali centri za negu i rehabilitaciju, u kojem rade stručna lica, pre izbora samog doma, potrebno je dobro se raspitati. Najvažnija pitanja su svakako kakva je usluga, da li dom ima medicinsko osoblje i nadzor 24 sata, kakvi su higijenski uslovi, postoje li negovatelji, socijalni radnici i sl., u zavisnosti od potreba pojedinaca. Stoga, ne ustručavajte se da pitate sve što vas zanima, kako boravak u domu bio najprijatniji mogući.

2. Raspitajte se o okolini

Dobro proučite šta se sve nalazi u okolini samog doma, kao što su parkovi, prodavnice, kafići i ostale ustanove koje bi vam boravak u domu olakšale, ukoliko za tim ima potrebe.

3. I cena je bitna

Nije nikakva tajna da boravak u domu košta. Stoga, svoje finansije dobro isplanirajte, pre samog prijavljivanja za smeštaj.

4. Medicinski plan

Pre izbora doma, razmislite o svim zdravstvenim potrebama vas ili pak člana porodice koji odlazi u dom. Da li je smeštaj omogućio uslove za slabo pokretne ili nepokretne korisnike, kakvo je medicinsko osobolje i kakva je usluga najvažnija su zdravstvena pitanja na koja morate dobiti odgovor pre izbora doma.

5. Odlučite kada je pravo vreme

Ova promena je svakako velika u životu i osobe koja odlazi u dom, ali i u životu svih članova porodice. Zato, dobro razmislite kada je pravo vreme da načinite ovaj korak.

Veoma je teško priznati sebi da nam je u jednom trenutku života potrebna pomoć. Ova odluka nikada nije laka, ali kada sebe pripremite temeljno i na pravi način, izbeći ćete stres i promena će vam lakše pasti.

Imajte na umu da su domovi za stara lica u većini slučajeva najbolji mogući izbor i za onog koji u njega odlazi, ali i za njegove najbliže.

Osećaj usamljenosti, izolacija i zdravlje starijih lica

Osećaj usamljenosti, izolacija i zdravlje starijih lica

Izolacija, usamljenost i osećaj napuštenosti može da ostavi ozbiljne posledice po zdravlje svih, a starije osobe su najosetljivija grupa.

Ukoliko razumemo uzroke i faktore rizika kada je izolacija starijih u pitanju, možemo da sprečimo brojna oboljenja i stanja koja nastaju usled usamljenosti…

Niko ne zamišlja starost bez druge polovine, članova porodice ili prijatelja kraj nas. Svi ti ljudi su tu da nam proces starenja olakšaju, da nas zasmejavaju, prave nam društvo ili pak da nam pomognu u teškim trenucima. Ipak, stvarnost je zapravo malo drugačija.

Naime, istraživanja su pokazala da je većina starijih ljudi prepuštena sebi samima. Statistike pokazuju da više od 28% ljudi iznad 65 godina živi samo.

Iako ovakav način života ne dovodi nužno do socijalne izolacije, može biti jedan od faktora da do osećaja usamljenosti u jednom trenutku ipak dođe.

Socijalni kontakt se umanjuje kako starimo, ali posledice izolacije mogu biti fatalne!

1. Seniorska izolacija može dovesti do prerane smrti. Naime, istraživanja su pokazala da je kod osoba koje imaju preko 50 godina, rizik od prerane smrti  mnogo veći, ukoliko  žive same.

2. Sam osećaj usamljenosti ima negativan efekat na fizičko i psihičko stanje pojedinca.

3. Dugotrajna samoća utiče na kognitivne sposobnosti  i povećava rizik od demencije.

4. Socijalna izolacija može da dovede do hroničnih bolesti kao što su plućna i srčana oboljenja i artritis.

5. Usamljenost takođe povećava rizik od depresije i anksioznosti i dovodi do pesimističkog pogleda na svet i budućnost.

6. Osećaj samoće utiče na povećanje krvnog pritiska, koji i te kakoskraćuje životni vek.

7. Usamljenost može da dovede do namernog izbora lošeg načina života, kao što je loša ishrana, konzumiranje cigareta i alkohola,  fizička neaktivnost i sl.

Važno je napomenuti da seniorska izolacija nije neizbežna. Edukacija je ključna, kako bi se sprečila usamljenost kod starijih članova porodice, koja, kao što ste pročitali, dovodi do brojnih zdravstvenih stanja i oboljenja.

Ukoliko niste u mogćnosti da provodite kvalitetno vreme s najstarijim članovima porodice, kako zbog poslovnih i privatnih obaveza, tako i u slučaju da živite u drugom mestu, najbolje rešenje jesu domovi za stara lica.

Uz adekvatnu medicinsku negu, terapije, pravilnu ishranu, starija lica u domovima uživaju u prijatnoj atmosferi i društvu, te je rizik od izolacije i osećaja usamljenosti sveden na minimum.

Zabavne činjenice o starijim osobama

Zabavne činjenice o starijim osobama

Internacionalni dan starijih lica proslavlja se svake godine 1. oktobra, u cilju da se skrene pažnja na ovu, može se slobodno reći, marginalizovanu grupu, te da se podigne svest o tome da je i seniorima i te kako potrebna pažnja, briga i nega.

U nastavku, pročitajte neke od najzanimljivijih činjenica o starijim osobama, za koje sigurno niste znali.

  • Trenutno, na svetu ima oko 483 miliona ljudi starijih od 65 godina, a do 2030. taj broj će porasti na 974 miliona. Do 2025. oko 18% svetske populacije biće upravo seniori.
  • Na svaku 100. osobu ženskog pola iznad 65. godina, ima 72 muškarca istih godina, dok je taj broj manji kada su pitanju osobe koje imaju iznad 85 godina. Naime, u toj grupi, na svaku 100. ženu ide 45 muškaraca.
  • Džean Luis Kalment ušla je u Ginisovu knjigu rekorda kao osoba koja je najduže živela. Naime, Džean je rođena 21. februara 1875. godine u Francuskoj, a preminula je 4. avgusta 1997. godine u staračkom domu u Arlesu, na jugu Francuske. Tada, imala je 122 godine.
  • Prema istraživanjima, starije osobe su sklonije depresiji.
  • Fizička akitvnost usporava proces starenja. Jedna studija pokazala je da se stopa smrtnosti kod osoba starijih od 50 godina koji su fizički aktivni smanjila za 44% .
  • Uz smanjenje smrtnosti, fizička aktivnost smanjuje gubitak koštanog tkiva i rizik od preloma, jača mišiće, poboljšava balans i koordinaciju.
  • Sofokle je imao 89 godina kada je napisao svoje remek delo „Edip na Kolonu“.
  • Na Fejsbuku, sve više starijih ljudi otvara naloge, pa tako danas, oko 34% Fejsbuk korisnika ima oko 65 godina.
  • U Sjedinjenim Američkim Državama, seniori koriste Internet više od bilo koje druge grupe ljudi. Naime, osobe starije od 55 godina u proseku su onlajn 33 sata mesečno.
  • Odrasle osobe u pedesetim i šezdesetim godinama života proživljavaju brojne promene, u različitim fazama života- pokazale su studije. Ovo je, stoga, idealno vreme za nove hobije, sklapanje novih prijateljstava i sl.
  • Prema statistikama, muškarac koji doživi 65. godinu života, u proseku, živeće 84,3 godine, dok će žena živeti nešto duže- 86,6 godina.
  • Ljudi koji imaju preko 75 godina posećuju doktora tri puta češće nego osobe između 22 i 44 godine.

Iz svega navedenog, dolazi se do zaključka da je starenje proces koji čeka svakog od nas, ali da taj period ne mora biti mučan i neprijatan.

Sve što je potrebno našim starijim članovima porodice jesu ljubav i nega, a u zavisnosti od zdravstvenog stanja, najbolji izbor svakako jeste profesionalna nega, 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji.

Iz tog razloga, domovi za stara lica pružaju sve neophodno za kvalitetan i dostojanstven život- negu, medicinski nadzor, prijatnu atmosferu i društvo.

Najčešće zdravstvene tegobe starijih lica

Najčešće zdravstvene tegobe starijih lica

Kao što je opšte poznato, s godinama, naše telo slabi, a samim tim, starenje donosi brojne zdravstvene probleme i nelagode.

Danas, oko 12% populacije na svetu su seniori, a procenjuje se da će do 2050. godine, taj broj skočiti za više od 10 procenata. S tim u vezi, važno je upoznati se s svim izazovima s kojima se stariji ljudi suočavaju, kako bismo umeli da ih prepoznamo, te preduzmemo blagovremene mere da im omogućimo kvalitetan način života, dostojan ljudskom biću.

Hronična zdravstvena stanja

Prema Nacionalnom savetu za starenje (NCOA), oko 92% starijih ljudi ima barem jedno hronično oboljenje, dok njih čak 77% ima makar dva. Srčana oboljenja, kancer i dijabetes su najčešći zdravstveni problemi s kojima se suočavaju seniori, a od toga, ova oboljenja imaju smrtni ishod kod trećine njih. Iz tog razloga, brojne zdravstvene organizacije preporučuju redovni odlazak kod izabranog lekara, kao i godišnji sistematski pregled, kako bi se pratilo zdravstveno stanje svakog pojedinca.

Kognitivno zdravlje

Kognitivno zdravlje odnosi se na sposobnost osobe da misli, uči i pamti. Najčešća kognitivna oboljenja svakako su demencija i gubitak kognitivnih funkcija. U proseku, skoro 46 miliona ljudi širom sveta pati od demencije, a procenjuje se da će se taj broj utrostručiti do 2050. godine. Najčešći oblik demencije svakako je Alchajmerova bolest, od koje danas pati oko pet miliona ljudi preko 65 godina života. Starenje, druge hronične bolesti i zdravstvena stanja povećavaju rizik od demencije, a na prvom mestu to su dijabetes, depresija, hipertenzija i sl. Leka za demenciju još uvek nema, ali postoje terapije koje je drže koliko toliko pod kontrolom.

Mentalno zdravlje

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, preko 15% ljudi koji imaju preko 60 godina, ima neko psihičko oboljenje. Najčešće, u pitanju je depresija, od koje pati oko 7% starijih osoba. Depresija može biti posledica mnogo čega, a hronična oboljenja, način života i socijalna podrška prijatelja i porodice odnosno manjak iste, samo su neki od uzroka. U velikom broju slučajeva, hronična depresija završava se samoubistvom, iako je ovo stanje izlečivo ili se pak može držati pod kontrolom, uz određene medikamente i savete stručnih lica.

Povrede

Svakih 15 sekundi, starija osoba se povredi, dok smrt, usled pada, dešava se na svakih 29 minuta.

Ishrana

Neuhranjenost, ili pak gojaznost, pogađa veliki broj starijih osoba. Uz oslabljeni imunitet i slabost mišića i kostiju, loša ishrana može da dovede do dijabetesa, demencije, depresije i brojnih drugih oboljenja.

Naveli smo samo neke od brojnih zdravtsvenih izazova sa kojima se suočavaju starije osobe. Kako biste sprečili neke od njih, a držali pod kontrolom one koje su se već razvile, vašim starijim članovima porodice potrebna je nega i briga, 24 sata dnevno.

Ipak, većina porodica nema mogućnost da danonoćno brine o bolesnom, slabopokretnom ili pak nepokretnom članu porodice.

Baš iz tog razloga, domovi za stara lica idealno su rešenje, jer uz 24 časovnu negu, medicinski nadzor i u prijatnoj atmosferi, seniori će imati bolji kvalitet života.

Zašto je dom za stara lica dobar izbor?

Zašto je dom za stara lica dobar izbor?

Dom za stara lica je odlična opcija za one koji nisu u mogućnosti da brinu o svojim najstarijim članovima porodice.

Danas, vreme je neprocenjivo, a usled užurbanog načina života i prirode posla, mnoge porodice nisu u mogućnosti da vode adekvatnu, celodnevnu brigu o starijim članovima, Njima je pomoć svakako preko potrebna, počev od obavljanja svakodnevnih aktivnosti kao što je lična higijena, do medicinske pomoći kao što je davanje lekova, određenih terapija, injekcija i sl.

Uz to, brojne porodice nemaju dovoljno iskustva i znanja da brinu o starijim članovima porodice, naročito o onima kojima je potrebna nega tokom celog dana i noći.

Iz tog razloga, dom za stara lica je ispravan izbor, jer će vaš član porodice imati profesionalnu medicinsku negu, bez obzira na samu prirodu bolesti ili pak vid pokretnosti odnosno nepokretnosti.

Iz tog razloga, naši domovi, u Petrovaradinu i Veterniku, nude stručno osoblje za negu i brigu o svojim korisnicima.

Obezbeđujemo adekvatnu ishranu, higijensku negu, medicinske usluge, psihosocijalnu podršku, nadzor i brigu tokom dana i noći o našim korisnicima.