massgreenhouse@gmail.com   064/4208 555 021/6435 368 mass021veternik@gmail.com 066/620-8555 021/3017-346
Menu

Vesti Archives - Страница 5 од 8 - Mass Green House

Home / Vesti

Category Archives: Vesti

7 koraka za zdravu i srećnu treću dob

7 koraka za zdravu i srećnu treću dob

Starenje ne znači nužno i šaku lekova i siromašan kvalitet života.

Starenje podrazumeva promenu, i pozitivnu i negativnu, ali u trećem dobu uživaćete tek kada shvatite šta se vašem telu dešava i kada naučite kako da ostanete zdravi.

Pored toga što nam slabe kosti, te imamo veći rizik od osteoporoze i lomova i naša koža se menja. Postaje manje elastična i podložna borama. Uz to, srčani zidovi postaju deblji te je puls usporeniji. Nervni sistem se takođe usporava. Sve ovo možete usporiti ukoliko imate zdrave i ispravne izbore.

Održavanje fizičkog zdravlja jeste važno za zdravo starenje, ali važno je i iskustvo i mudrost koju stičete na tom putu. Zdrave navike i briga o sebi su najvažnije.

Sedam koraka do zdravog starenja

Budite fizički aktivni i redovno vežbajte. Fizička aktivnost pozitivno utiče i na fizičko i na mentalno zdravlje.

Ostanite i socijalno aktivni i ne zanemarujte prijateljske i porodične odnose. Socijalna interakcija umanjuje rizik od depresije.

Hranite se zdravo, izbegavajte masnu i prženu hranu, konzumirajte više vlakana i namirnice koje sadrže malo masti i holesterola.

Ne zanemarujte sebe i idite redovno na lekarske preglede.

Pijte lekove koje vam je prepisao lekar i ne preskačite dozu.

Prestanite da konzumirate cigarete i limitirajte unos alkoholnih pića.

Spavajte.

I konačno, važno je da budete i emotivno zdravi. Uživajte u svakom danu, jer je srećan čovek zdrav čovek!

 

Potražite inspiraciju: 13 izjava poznatih ličnosti o starenju

Potražite inspiraciju: 13 izjava poznatih ličnosti o starenju

Praktično, smrtni greh je pitati ženu koliko ima godina. Ali zašto starenje mora da bude loša stvar? U nastavku pročitajte šta o tome misle poznate dame i potražite svoju inspiraciju!

Mudre izreke poznatih dama o starenju

„Nekada, mislila sam da su dvadesete najbolje godine. Sada, shvatam da što starim postajem bolja. Privlačnija sam, interesantnija, seksipilnija. Čemu onda tolika drama kada je starenje u pitanju?“- Dženifer Lopez

“ Ne mogu da verujem da iko ne veruje da žena postaje lepša, kako stari. Godine donose samopouzdanje, a lep izgled dolazi upravo iz samopouzdanja koje neko nosi u sebi.“– Kejt Vinslet

„Ne možemo kontrolisati starenje. Kako se borimo s tim, s druge strane, je u našim rukama. U mom starom licu vidim život. Svaka bora, svaka linija nastala od smeha, svaka staračka pega. Kažu da godinama unutrašnji izgled izlazi napolje i da ličimo na ono šta smo kao osoba. Ako se nikad ne smejete, izgledaćete užasno. Ako se smejete, imaćete puno takvih bora. Bore su odraz puta kojim ste prošli, one su mapa našeg života. Moje lice odraz je sunca i vetra i kiše i prašine sa puteva kojima sam prolazila. Moje lice nosi uspomene. Zašto bih ih brisala?„- Dijana Von Furstenberg

„Važno je dostojanstveno ostariti i to i sama planiram. Ovde sam da ostanem. Brinem o sebi i trudim se da budem zdrava i fit i pod stare dane. Ne planiram da odem u penziju, makar kada je posao u pitanju. Verujem da moji najbolji dani tek dolaze.“ – Sigurni Viver

„Kada vidite da svi oko vas to rade, imate momente kada se zapitate da li biste i vi trebali to da uradite, kako biste ostali u poslu? Neću lagati i reći da mi to nije prošlo kroz glavu. Mnogi su mi i savetovali to. Ipak podsećam sebe da lepota nije samo fizička. Starenje je prirodan proces i to će se svima desiti. Želim da ličim na sebe, makar to bila i starija verzija mene. Mislim da kada uradite previše kozmetičkih i hirurških zahvata postajete neko drugi.“- Hali Beri

„Vidim sebe na TV-u i kažem: ‘Kako bih volela da se to ne dešava mom vratu. Lice mi pada, oči su mi naduvane…’ Ne želim da izgledam staro i iscrpljeno, ali šta da radim? Moj glavni fokus jeste gluma. Više mi je stalod o uloga nego što nekome moj vrat izgleda kao zavesa. „-  Seli Fild

„Skoro pa da smo neuspešni ako nemamo 25 godina celog života. Kao da smo gubitnici. Mislim da je starenje privilegija i veoma sam počastvovana što mogu da starim.“- Kameron Dijaz

„Ljudi koji lažu koliko imaju godina poriču istinu i doprinose bolesti koje je zahvatilo ovo društvo- želja da budemo nešto što nismo. Znam da ispunjen život čini saznanje ko smo i šta smo.“- Opra Vinfri

„Stavljala sam sina Luisa na spavanje i rekla sam mu da i kada budem stara i seda i naborana, više nego sad, da ću ga i dalje voleti i želeti da ga ovako ušuškam. Pitao me je zašto imam bore. Rekla sam mu da se nadam da su neke od njih nastale od smeha.“- Sandra Bulok

„Žene pokušavaju da zaustave vreme, a ja vidim da su nesigurne u sebe čim ne dozvoljavaju sebi da jednostavno ostare.“ – Dženifer Aniston

„Starenje je prirodan proces i deo je ljudske revolucije. Porez, smrt i starenje. „- Džejmi Li Kurtis

„Uteha mi je jer se starenje dešava svima. Deo je života. Da, smeta mi što imam linije na licu. Ali to me povezuje s ljudskim bićima.„- Dajen Lejn

„Kako stari žena postaje samouverenija. Niste uplašene, niti vas je sramota. Seksualnost i ženstvenost je kombinacija starosti i mudrosti. Osećam se mnogo bolje nego kada sam imala 25. Mirnija sam, znam ko sam. I zato se osećam lepše. Kao što uvek govorim: Duhovitost ne stari!„- Riz Viterspun

FOTO: Wikimedia Commons

10 najboljih stvari „trećeg doba“

10 najboljih stvari „trećeg doba“

Baš kao i druge faze u životu i treće, takozvano „zlatno“ doba donosi brojne izazove. Ipak, neprijatnosti i poteškoće starenja ne bi trebalo da bace u senku sjajne stvari koje ono donosi.

U nastavku saznajte 10 najbolji stvari kada je starenje u pitanju.

1.Srećniji pogled na svet

Možda će vas začuditi, ali istraživanja su pokazala da su seniori jedna od najsrećnijih grupa ljudi. Razlozi za to su brojni, a na prvom mestu, stariji ljudi imaju bolje mehanizme odbrane od negativnosti, za razliku od mladih ljudi. Uz to, u starosti ljudi su srećniji jer se prijatnije osećaju u svojoj koži. Što se u narodu kaže, „našli su sebe“ i znaju ko su, šta vole, a šta ne. Ne brinu o mišljenju okoline.

2. Unučići

Američki pisac Gor Vidal se jednom našalio: „Nemojte nikad da imate decu, samo unučad.“ Bake i deke uglavnom iskuse svu radost dece, bez menjanja pelena ili neprospavanih noći. Bake i deke vole svoje unučiće a ta ljubav obostrano pozitivno utiče i na jednu i na drugu stranu. Veza unučića i baka i deka je druga najvažnija emotivna veza među ljudima, nakon veze roditelja i deteta.

3. Više vremena za voljene

Pentzija ne znači samo opuštanje i odmaranje. Važno je kako koristite to vreme. Jedan od najboljih načina svakako je da provedete to slobodno vreme sa porodicom, prijateljima i voljenima.

4. Mogućnost da sledite svoje snove

Pisac Džordž Eliot napisao je: “ Nikada nije kasno da postanete ono što želite.“ Vreme koje imate dok ste u penziji možete iskoristi da ispunite sve ono o čemu ste sanjali. Da konačno pročitate „Rat i mir“, da putujete, naučite novi jezik itd.

5. Volontiranje

Starenje nam donosi novu, širu perspektivu i često se ljudi fokusiraju na učestvovanje u društvenim aktivnostima. Bilo da je u pitanju volontiranje u nekom svratištu, sirotištu ili učestvovanje u ekološkim pokretima, uvek možete promeniti svet i ostaviti ga boljim za naredne generacije. Uz to, imaćete osećaj svrhe, socijalne prihvaćenosti i bićete ispunjeniji.

6. Mudrost

Brojne studije pokazale su da starenje ima emotivne i intelektualne benefite. Seniori bolje kontrolišu emocije, mudriji su i neće preuzimati bespotrebne rizike, za razliku od onih mlađih.

7. Veća empatija

Druga studija pokazala je da su stariji ljudi saosećajniji i da imaju bolje socijalne veštine.

8. Vreme za sebe

Uz sve ovo, starost vam donosi vreme za sebe. Možete da spavate do kada hoćete i da ostanete do kasno budni. To vreme iskoristite onako kako vam najviše odgovara.

9. Popusti

Prodavnice, marketi, ali i pozorišta, izložbe i bioskopi nude popuste za penzionere. Iskoristite to.

10. Osećaj postignuća

Na kraju, starije osobe imaju zdrav osećaj ponosa kada su u pitanju postignuća koje su imali tokom života. I nemaju kome više da se dokazuju!

 

Mentalno zdravlje seniora: Sve što treba da znate

Mentalno zdravlje seniora: Sve što treba da znate

Na globalnom nivou, populacija rapidno stari. Između 2018. i 2050. udvostručiće se broj ljudi koji imaju preko 60 godina. Mentalno zdravlje i dobrostanje važno je za svako doba, pa tako i za „zlatno.“

Mentalni i neurološki poremećaji kod starijih ljudi zastupljeni su u proseku oko 6,6%. Oni stariji, prirodno, imaju i veči rizik da razviju ove poremećaje.

Najčešći mentalni poremećaji kod starijih ljudi su demencija i depresija, od kojih pati oko 5% svetskoh stanovništva. Anksioznost je na trećem mestu.

Faktori rizika

U svakom trenutku života, faktori rizika za mentalne poremećaje su mngoi. Stres, slaba pokretljivost, hronična bol, nepravilna ishrana i drugi zdravstveni problemi samo su neki od faktora rizika. Stariji ljudi mogu da osete i pad u socioekonomskom statusu, odlaskom u penziju. To može dovesti do izolacije, osećaja usamljenosti i psihološke uznemirenosti.

Mentalno zdravlje utiče na fizičko zdravlje i obrnuto. Na primer, starija osoba koja ima srćano oboljenje ima veći rizik da razvije depresiju, za razliku od osobe koja je zdrava. Isto tako fizičke povrede, nastale usled padova, mogu da ostave dugoročne psihološke posledice, uključujući i depresiju i anksioznost.

Među starijih svetom, najčešći mentalni poremećaji su depresija i demencija

 

Demencija

Demencija je sindrom, uglavnom hronične i progresivne prirode, koja se manifestuje gubitkom pamćenja, poteškoćama u razmišljanju i obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Iako nije normalan deo starenja, demencija najčešće pogađa starije ljude.

Procenjuje se da na svetu od nekog vida demencije pati 50 miliona ljudi. Taj broj će do 2030. godine narasti na 82 miliona, dok će do 2050. na svetu postojati 152 miliona osoba sa demencijom.

Kada govorimo o demenciji, postoje određene socijalne i ekonomske poteškoće prilikom lečenja. Uz troškove lekova, potrebna je i socijalna i neformalna briga. Uz to, na ceu porodicu, pa i na osobu koja pati od demencije, utiču i psihički, emocionalni i ekonomski faktori. Sve to povećava stres i može dovesti do neproduktivnosti lečenja.

Stoga, savet je, ukoliko ste u mogućnosti, da razmislite o mogućnosti doma za stara lica. Tamo, obučeno osoblje vodiće brigu o pacijentu 24 sata.

Lečenje mentalnih poremećaja

Bilo da je u pitanju depresija, anksioznost ili demencija, važno je znati:

Najčešće u lečenju je potrebna stručna pomoć, nega i medikamenti
Omogućite osobi koja ima mentalni poremećaj bezbedan, ali i nesmetan život
Društvena pordrška je veoma važna
Fizičko zdravlje, koje podrazumeva zdravu ishranu i fizičku aktivnost, je presudno kako bi osoba s poremećajem imala što zdraviji život

 

Depresija kod starijih osoba: Kako se prepoznati i kako se s njom izboriti?

Depresija kod starijih osoba: Kako se prepoznati i kako se s njom izboriti?

Depresija je veoma česta kod starijih osoba, a njeni simptomi mogu da utiču na svakodnevne aktivnosti, poput apetita, kvaliteta sna, sve do celokupnog psihofizičkog zdravlja.

Nažalost, danas, stariji ljudi najčešće ne uspeju u tome da detektuju prve simptome depresije. Stoga, ne dobiju potrebnu pomoć, dok ne bude prekasno.

Depresija može da se javi zbog mnogih faktora, a kod seniora, najčešće su u pitanju socijalna izolacija, strah od starenja i monotonija.

Važno je napomenuti da sepresija nije odraz slabog karaktera pojedinca. Od nje može da oboli bilo ko, bez obzira na godine, socijalni status, materijalnu situaciju i sl.

Simptomi depresije

Crveni alarm pali se ako osetite sledeće simptome:

Tugu i osećaj beznadežnosti
Neobjašnjivi bolovi
Gubitak telesne težine i apetita
Izbegavanje socijalnih interakcija
Osećaj bespomoćnosti
Manjak energije i motivacije
Problemi sa snom (posmanost, nesanica)
Usporeno kretanje ili govor
Misli o smrti i samoubistvu
Problemi s pamćenjem i koncentracijom
Nezainteresovanost

Kako prebroditi depresiju?

Isprva potrebna je samopomoć, ukoliko osoba na vreme shvati da pati od depresije. Promena načina života, ishrane, fizička aktivnost, hobiji i interakcija s porodicom i prijateljima mogu instant da pomognu osobi koja se bori sa depresijom.

Pronađite način da uvek budete zauzeti, bilo mentalno ili psihički. Čitajte, rešavajte ukrštenice, šetajte, radite bilo šta kako biste skrenuli ružne misli.

Razmislite da počnete da volontirate. Pomaganjem drugima pomoći ćete i sebi, osećaćete se ispunjenije i svrsishodno.

Nemojte se izolovati i družite se. Posetite muzej, krenite na neki hobi, idite u pozorište. Okružite se ljudima i upoznajte nove prijatelje.

Nabavite ljubimca. Istraživanja su pokazala da posedovanje kućnog ljubimca pozitivno utiče i na fizičko i na mentalno zdravlje.

Vežbajte. Fizička aktivnost utiče na naš mozak i postajemo srećniji.

Ukoliko ništa od ovoga ne pomogne, razmislite o tome da potražite stručnu pomoć. Depresija je opaka bolest i ne treba je zanemarivati!

 

Seniori ovo je vaše vreme! Prednosti penzije za koje niste znali

Seniori ovo je vaše vreme! Prednosti penzije za koje niste znali

Neki ljudi pitaju se šta će raditi sa svim tim slobodnim vremenom, nakon što odu u penziju. Strah da će postati nevažni, bez cilja i da će biti na marginama društva zapravo je veoma neopravdan.

Nema sumnje da odlazak u penziju ima i loše strane, kao što je usamljenost, monotonija ili čak i depresija. Zato ljudi koji odu u penziju moraju da odluče šta im je važno, da isplaniraju budućnost i da cene svaki sekund penzije. Ovo slobodno vreme zapravo je prepuno neverovatnih mogućnosti.

U nastavku pogledajte predloge ljudi koji su nedavno otišli u penziju, kako biste osmislili i ispunili svaki svoj dan tokom penzije.

1.Nema više zavisnosti od ambicije. Odjednom, ljudi u penziji shvataju da im više nije važno da li će napredovati, dobiti bolji posao ili kancelariju s boljim pogledom. To breme palo je s njihovih ramena.

2.Sigurno svako od nas ima na listi filmove koje nije stigao da pogleda i knjige koje nije stigao da pročita. Sada, konačno imate vremena da sve to nadoknadite.

3.Uz filmove, na sreću, danas, televizijski kanali ali i sam Internet pružaju ogromne mogućnosti kada su serije u pitanju. Od sapunica, preko kriminalnih do psiholoških, pregršt je serija, a svako može da pronađe svoju omiljenu.

4.I dalje možete da radite, honorarno ili pola radnog vremena. Pronađite posao koji vam odgovara i samo napred.

5. Tu je i radost koju donosi uloga bake i deke. Tako ćete se osećati korisno, čuvajući svoje unuke a uz to, bićete prepuni energije.

6.Istraživanja su pokazala da volontiranje pozitivno utiče na psihičko zdravlje pojedinca. Bilo da je u pitanju svratište, sigurna kuća ili sklonište za životinje. Raspitajte se u okruženju kakve sve humanitarne organizacije postoje i kako možete da doprinesete.

7. Putovanja, za koje niste imali vremena ili sredstava u mladosti, sada i te kako mogu da se ostvare.

8. Uživajte u tome što imate vremena da ne radite apsolutno ništa. I to može biti nagrađujuće i oslobađajuće.

9. Vratite se davno zaboravljenim hobijima poput pletenja, slikanja ili pisanja. Time ćete ispuniti i vreme ali osećaćete se bolje.

10. Svaki dan prisetite se da sada konačno, u penziji, nema stresa, pritiska i problema. Uživajte u ovoj slobodi. Možete da radite šta god poželite! Ili pak možete sebi konačno priuštiti luksuz da ne radite ništa!

 

Kako brinuti o slabo pokretnim i nepokretnim osobama?

Kako brinuti o slabo pokretnim i nepokretnim osobama?

Problem s pokretnošću ostavlja ozbiljne posledice za seniore, jer, na prvom mestu, menja kvalitet života. Nesreće, od čega su dve trećine padovi, su peti najveći uzrok smrti kod starijih, a najčešće. rezultiraju problemima s daljom pokretnošću.

Kada je u pitanju privremena nepokretnost, nega je potrebna dok se osoba ne oporavi. Zato, potrebno je da povređeni pojedinac vreme oporavka provede uz negovatelja, bilo u vašem domu ili pak u domu za stare.

Ipak, ukoliko je slaba pokretljivost ili pak stalna nepokretljivost u pitanju, situacija je znatno ozbiljnija.

Ovim osobama potrebna je danonoćna nega, bilo od strane članova porodice, stručnog lica ili u domu za stare.

Šta sve treba da znate?

Prvo, potrebno je da sa terapeutom i doktorom razgovarate o najboljim pomoćnim sredstvima za kretanje. Bilo da su u pitanju štake, šetalica, invalidska kolica i sl., stručno lice će, na osnovu pregleda pacijenta i istorije bolesti, izabrati najbolju opciju.

Ukoliko slabo pokretna ili nepokretna osoba ostaje u kući, važno je znati sledeće stvari:

Potrebno je opremiti dom, a to znači postavljanje rampi umesto stepenica na ulazima u svaku ptostoriju.

Soba mora biti dovoljno prostrana kako bi stala invalidska kolica.

I toalet je potrebno prilagoditi osobama s invaliditetom, počev od wc šolje, preko umivaonika do tuš kabine odnosno kade. Ručke koje osoba može da dohvati dok koristi toalet su obavezne. Isto važi i prilikom kupanja.

Šira vrata su takođe poželjna, kako bi osoba nesmetano mogla da ide iz jedne u drugu prostoriju.

Uklonite sve bespotrebne stvari sa poda, kako bi prolaz bio nesmetan. Uz stolice, nameštaj, tu spadaju i tepisi i prostirke.

Sve što će osobi biti potrebno, od utičnice, daljinskog upravljača, preko knjiga, lekova, hrane i pića, mora biti nadohvat ruke.

Kako pomoći osobi s invaliditetom kada su osećanja u pitanju?

Razgovor, kao što znamo, zaista pomaže. Ukoliko pak ne možete da se poistovetite s starijim članom porodice koji je slabo ili pak potpuno nepokretan, razmislite da potražite pomoć stručnih lica.

Psihoterapeut i grupe podrške idealno su rešenje.

Ono što vi treba da uradite jeste da imate razumevanja. Promena od potpuno mobilne do slabo pokretne ili pak nepokretne osobe je ogromna. Banalne, svakodnevne aktivnosti poput pranja ruku, korišćenja toaleta i sl. više nisu tako jednostavne.

Osoba koja se bori s ovom promenom može biti depresivna, razdražljiva, agresivna, anksiozna, sklona naglim promenama raspoloženja, te se naoružajte strpljenjem i saosećanjem

Starijim nepokretnim i slabopokretnim osobama potrebna je posebna nega. Ukoliko niste u mogućnosti da je pružite, razmislite o tome da potražite stručnu pomoć. Takođe, razmislite i o domovima za stara lica.

 

 

Najvažnije činjenice koje treba da znate o domovima za stare

Najvažnije činjenice koje treba da znate o domovima za stare

Kao što smo već nekoliko puta napomenuli, odluka da osoba ostavi pređašnji način života i da se preseli u dom za stare nije nimalo laka.

Ta promena podjednako utiče na samu osobu, kao i na njegove odnosno njene najbliže. Ipak, usled najčešće zdravstvenog stanja pojedinca i nedostatka vremena neophodnog za adekvatnu negu i zaštitu, ljudi se odlučuju da ostatak svog života provedu upravo u staračkom domu.

Postoje predrasude o tome da je odlazak u starački dom smrtna presuda i da su ljudi ostavljeni tamo, da se snalaze sami i da čekaju poslednje dane. Međutim, svako ko je svog roditelja, baku, deku, tetku i sl. odveo u dom, zna da je ovo daleko od istine.

Domovi za stare su specijalizovane ustanove koje pružaju medicinske usluge, negu i zaštitu svima koji tamo borave.

Nije svakome potrebna medicinska pomoć na dnevnom nivou. Starački domovi nude širok dijapazon usluga, u zavisnosti od potrebe pacijenta.

Neki od korisinika usluga ne treba asistencija prilikom obavljanja lične higijene, kupanja, odlaska u toalet itd., dok je drugima potrebna nega 24 sata dnevno.

Baš iz tog razloga, kada je osoba u nemogućnosti da obavlja dnevne aktivnosti, starački dom je idealan izbor.

Adekvatna nega, medicinska pomoć u svakom trenutku i socijalizacija glavne su stavke dostojanstvenog života svake osobe.

 

20 stvari koje treba da znate o osobama s demencijom

20 stvari koje treba da znate o osobama s demencijom

Broga o osobi koja pati od Alchajmera, Parkinsonove bolesti ili nekih drugih oblika demencije je veoma težak i naporan posao.

Ipak, ukoliko volite nekog ko ima demenciju i vodite računa o njemu ili njoj, postoji nekoliko stvari koje morate da znate.

1. Edukujte se. Ukoliko saznate sve što možete o demenciji i razvitku bolesti, lakše ćete razumeti voljenu osobu.
2. Imajte realna očekivanja. Shvatite da je ova bolest teška po sve i očekujte neočekivano. Svaki dan može biti drugačiji.
3. Napravite svakodnevnu rutinu i raspored aktivnosti. Kako se bolest bude razvijala, važno je uspostaviti plan. Ovo može da eliminiše stres i frustraciju kod osobe koja pati od demencije.
4. Nemojte se prepirati s obolelom osobom. Osoba koja ima problem s pamćenjem će, svađom, biti samo isfrustrirana i loše će se osećati.
5. Nemojte preceniti koliko je ishrana važna. Istraživanja su pokazala da su zdrav način života, kretanje i pravilna ishrana veoma važni za sprečavanje rizika od Alchajmera ili pak usporavaju razvitak bolesti.
6. Koliko god je moguće, dozvolite osobi o kojoj brinete da bude nezavisna. Veoma je važno za te osobe da se ne osećaju beskorisno.
7. Nemojte zaboraviti i na zabavu. Iako osoba pati od demencije i dalje može da uživa, da odlazi u muzeje, parkove, da igra društvene igre i sl.
8. Uvek proveravajte zalihe lekove i ne dozvolite da vam bilo šta usfali.
9. Planirajte dnevnu fizičku aktivnost, koja je veoma važna za mentalno zdravlje.
10. Oslonite se na ostale članove porodice i nemojte se stideti da zatražite pomoć
11. Ne zaboravite da dijagnoza kada je demencija u pitanju nije smrtna kazna i da osoba može da živi i do 20 godina sa, na primer, Alchajmerom.
12. Upamtite da osoba pamti emocije, bez obzira što ima demenciju. Vaša dela i reči su i te kako važni.
13. Udahnite duboko. Briga o osobi sa demencijom je ogromna odgovornost i imajte na umu da odlično radite svoj posao.
14. Brinite se i o sebi. Nemojte zanemarivati svoje zdravlje, jer bolesni nećete moći da pomognete osobi s demencijom.
15. Kada saznate da vaš član porodice ima demenciju, odmah se pozabavite i sa administracijom, bitnim dokumentima, nasledstvom i sl. kako posle ne biste imali problema.
16. Bolest je odgovorna za njihovo ponašanje i promene raspoloženja. Spremite se na to da vam može biti teško dok svedočite svemu ovome.
17. Kontrolišite svoja osećanja kako ne biste povredili osobu s demencijom.
18. Koristite svaki metod komunikacije da biste se povezali s voljenom osobom.
19. Ne zaboravite na negu. Svaka osoba zaslužuje da živi životom dostojnim čoveka. A tu spada higijena i uslovi života.
20. Veoma je važna i socijalizacija. Bez obzira što voljena osoba ima demenciju, dovodite prijatelje. Socijalna izolacija može i te kako da pogorša stanje..

 

Kao što smo već napomenuli, briga o osobi s demencijom je veoma težak i zahtevan posao. Ukoliko niste u mogućnosti da ovakvoj osobi pružite svu pažnju i negu, razmislite o domovima za stara lica, gde postoji osoblje obučeno za rad s ljudima koji imaju ovakva oboljenja.

Da li znate da postoje i starački domovi za ljubimce?

Da li znate da postoje i starački domovi za ljubimce?

Sigurno ste svi čuli da postoje skloništa za napuštene životinje. U ovim ustanovama, volonteri brinu o psima, mačkama i drugim ljubimcima, dok jednog dana ne budu usvojeni.

Ma koliko teško bilo to da priznamo, najčešće, ljudi usvajaju mladunčad, dok oni stariji neretko budu ostavljeni u skloništima do kraja života.

Isto tako, dešava se da brojne ljubimce, kada ostare, ljudi jednostavno puste na ulicu da se snalaze sami.

Da bi se donekle rešio ovaj problem, ljudi širom sveta otvorili su staračke domove za ljubimce, gde borave psi, mačke, papagaji, pa čak i prasići.

Jedan takav vodi Valeri Liks iz Belgije.Naime, na ovom imanju trenutno živi 150 životinja koji u miru čekaju kraj svog života.

Neki od stanovnika ovog doma, nazvanog „Les Petits Vieux“ odnosno „Slatki mali starci“ jeste mačor Azurija star 15 godina, kao i 14-godišnji Čopi, jorkširski terijer.

Pored Valeri, i drugi ljudi su se dosetili ovoga, a najviše staračkih domova za ljubimce ima u Sjedinjenim Američkim Državama.

I životinjama u poznijim godinama je, baš kao i ljudima, potrebna dvadesetčetvoročasovna nega, ali i pažnja, društvo i ljubav.