massgreenhouse@gmail.com   064/4208 555 021/6435 368 mass021veternik@gmail.com 066/620-8555 021/3017-346
Menu

starački dom novi sad Archives - Страница 7 од 8 - Mass Green House

Home / Tag: starački dom novi sad
Životne lekcije koje smo naučili od baka i deka

Životne lekcije koje smo naučili od baka i deka

Pre tačno mesec dana, 13. septembra, obeležen je Dan baka i deka. 

U to ime, američki istraživači napravili su anketu i objavili rezultate. U nastavku saznajte šta su to ljudi naučili od svojih baka i deka.

  1. Sreća se ne pronalazi, ona se stvara.
  2. Ako ćeš nešto da uradiš, uradi kako treba.
  3. Uvek uradi ispravnu stvar, naporno radi i daj sve od sebe.
  4. Bez obzira na sve, uvek učini ispravnu stvar. Samo nemoj sebe preozbiljno da shvataš.
  5. Budi dobar prema sebi tako što ćeš sebe ceniti.
  6. Uvek se smej i zabavljaj se, ma šta radio.
  7. Nijedno znanje nije protraćeno.
  8. Postaraj se da svako veče sa porodicom sedneš za sto da večeraš i da podeliš obrok.
  9. Uradi dobar posao.
  10. Glasnije od reči govore dela.
  11. Reci „hvala“ i „molim“. Poštuj drugu osobum bez obzira na to šta je ta osoba i šta radi tako što nikada nećeš reći „ćuti“.
  12. Problemi se uvek nekako reše. Nekad moraš naporno da radiš, ali svakako pokušaj i iznenadićeš se ishodom.
  13. Nemoj poslednji da napuštaš zabavu. Uvek idi ranije i ostale goste nateraj da požele da si još uvek tu.
  14. Razmisli pre nego što progovoriš.
  15. Nikada ne radi ništa što će nekog drugog povrediti.
  16. Samo budale potroše sav novac koji zarade.
  17. Iskrenost u životu podrazumeva biti iskren prema sebi, ostalima, poslu, igrama i tokom takmičenja.
  18. Poštuj svoje učitelje. Pokušavaju nečemu da te nauče.
  19. Želiš da budeš voljen? Budi prijatan i druželjubiv.
  20. Održi svoja obećanja.
  21. Istog trenutka uradi šta je zadato, Posle možeš da zaboraviš.
  22. Poslušnost i poštovanje uklanjaju lenjost.
  23. Slušaj šta ti drugi ljudi govore.
  24. Odeću kupuj da je nosiš i koristiš.
  25. Kada izađeš iz kuće budi sređen, čist i svež.

 

 

 

Kako ostati motivisan i aktivan u penziji

Kako ostati motivisan i aktivan u penziji

Danas, život je potpuno drugačiji od onog na šta su navikli naši roditelji ili bake i deke. Ljudi duže žive, ali duže i rade i kasnije odlaze u penziju. Međutim, to vreme u penziji danas je ispunjenije nego pre nekoliko decenija.

Većina nas jedva čeka penziju, kako bi konačno radili ono što želimo. To može biti velika promena i potrebno je vreme za prilagođavanje. Ipak, važno je znati da odlazak u penziju ne znači nužno i izolaciju i odsečenost od ostatka sveta. Penzija i te kako može biti ispunjena i aktivna, a sve zavisi isključivo od nas.

Napravite plan

Većina ljudi ima finansijski plan kada odlazi u penziju, ali se mentalno na to ne pripremi. Posao kojim se bavimo nam omogućava novac, rutinu i socijalni život, a može biti i glavni deo ličnosti pojedinca. Određene osobine nas čine uspešnim u poslu, poput napornog rada i takmičarskog duha. Zbog toga nam je teško da se naviknemo da nemamo posao. Ukoliko stvarno uživamo u tome što radimo, možemo osetiti da nešto gubimo kad odemo u penziju. Zato, važno je osmisliti aktivnosti koje će nas ispunjavati dok se navikavamo na penziju.

Ukoliko je ikako moguće, krenite da planirate nekoliko godina unapred, a svoj plan usavršavajte. Popunite ga hobijima, bogatim društevnim životom i ciljevima koje imate sa svojom porodicom. Počnite da gradite život koji želite tokom penzije. Tako će prilagođavanje biti mnogo lakše.

Ostanite aktivni i zdravi

Svakodnevna aktivnosti važna je i za fizučko i za mentalno zdravlje. Zato izaberite odgovarajuću aktivnost koju volite. Fokusirajte se na one aktivnosti koje vas čine ispunjenim. Koje nagrađuju. Vežba može biti bilo šta, od igranja tenisa do časova plesa. Odlazak s prijateljem će sve to začiniti i učiniti zanimljivijim.

Nemojte takođe zaboraviti da redovno kontrolišete svoje zdravlje, da idete na redovne preglede, merite pritisak i da proveravate krvnu sliku, te da pijete propisanu terapiju ukoliko je imate.

Učenje i otkrivanje

Jedna od najboljih načina da imate ispunjeno slobodno vreme u penziji jeste da zacrtate sebi ciljeve. Bilo da je u pitanju učenje jezika, sviranje nekog intrumenta itd. Ovo je takođe i odlična prilika da putujete, otkrivate nova mesta. Učite svaki dan novu reč. Osećaćete se motivisanije a uz to, mozak će vam bolje raditi.

Budite korisni

Bilo lokalno ili na globalnom nivou, uradite nešto za svoju zajednicu. Zalažite se za postavljanje reciklažnih kontejnera, volontirajte, podelite staru odeću, pomažite u narodnim kuhinjama… Budite od koristi i uradite dobro delo. Osećaćete se mnogo bolje!

Odmor

Na kraju krajeva, ne zaboravite da je konačno došlo vreme za vas. Odmarajte, uživajte i opuštajte se. Radite sve što poželite, ovo je vaše vreme!

 

7 koraka za zdravu i srećnu treću dob

7 koraka za zdravu i srećnu treću dob

Starenje ne znači nužno i šaku lekova i siromašan kvalitet života.

Starenje podrazumeva promenu, i pozitivnu i negativnu, ali u trećem dobu uživaćete tek kada shvatite šta se vašem telu dešava i kada naučite kako da ostanete zdravi.

Pored toga što nam slabe kosti, te imamo veći rizik od osteoporoze i lomova i naša koža se menja. Postaje manje elastična i podložna borama. Uz to, srčani zidovi postaju deblji te je puls usporeniji. Nervni sistem se takođe usporava. Sve ovo možete usporiti ukoliko imate zdrave i ispravne izbore.

Održavanje fizičkog zdravlja jeste važno za zdravo starenje, ali važno je i iskustvo i mudrost koju stičete na tom putu. Zdrave navike i briga o sebi su najvažnije.

Sedam koraka do zdravog starenja

Budite fizički aktivni i redovno vežbajte. Fizička aktivnost pozitivno utiče i na fizičko i na mentalno zdravlje.

Ostanite i socijalno aktivni i ne zanemarujte prijateljske i porodične odnose. Socijalna interakcija umanjuje rizik od depresije.

Hranite se zdravo, izbegavajte masnu i prženu hranu, konzumirajte više vlakana i namirnice koje sadrže malo masti i holesterola.

Ne zanemarujte sebe i idite redovno na lekarske preglede.

Pijte lekove koje vam je prepisao lekar i ne preskačite dozu.

Prestanite da konzumirate cigarete i limitirajte unos alkoholnih pića.

Spavajte.

I konačno, važno je da budete i emotivno zdravi. Uživajte u svakom danu, jer je srećan čovek zdrav čovek!

 

Mentalno zdravlje seniora: Sve što treba da znate

Mentalno zdravlje seniora: Sve što treba da znate

Na globalnom nivou, populacija rapidno stari. Između 2018. i 2050. udvostručiće se broj ljudi koji imaju preko 60 godina. Mentalno zdravlje i dobrostanje važno je za svako doba, pa tako i za „zlatno.“

Mentalni i neurološki poremećaji kod starijih ljudi zastupljeni su u proseku oko 6,6%. Oni stariji, prirodno, imaju i veči rizik da razviju ove poremećaje.

Najčešći mentalni poremećaji kod starijih ljudi su demencija i depresija, od kojih pati oko 5% svetskoh stanovništva. Anksioznost je na trećem mestu.

Faktori rizika

U svakom trenutku života, faktori rizika za mentalne poremećaje su mngoi. Stres, slaba pokretljivost, hronična bol, nepravilna ishrana i drugi zdravstveni problemi samo su neki od faktora rizika. Stariji ljudi mogu da osete i pad u socioekonomskom statusu, odlaskom u penziju. To može dovesti do izolacije, osećaja usamljenosti i psihološke uznemirenosti.

Mentalno zdravlje utiče na fizičko zdravlje i obrnuto. Na primer, starija osoba koja ima srćano oboljenje ima veći rizik da razvije depresiju, za razliku od osobe koja je zdrava. Isto tako fizičke povrede, nastale usled padova, mogu da ostave dugoročne psihološke posledice, uključujući i depresiju i anksioznost.

Među starijih svetom, najčešći mentalni poremećaji su depresija i demencija

 

Demencija

Demencija je sindrom, uglavnom hronične i progresivne prirode, koja se manifestuje gubitkom pamćenja, poteškoćama u razmišljanju i obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Iako nije normalan deo starenja, demencija najčešće pogađa starije ljude.

Procenjuje se da na svetu od nekog vida demencije pati 50 miliona ljudi. Taj broj će do 2030. godine narasti na 82 miliona, dok će do 2050. na svetu postojati 152 miliona osoba sa demencijom.

Kada govorimo o demenciji, postoje određene socijalne i ekonomske poteškoće prilikom lečenja. Uz troškove lekova, potrebna je i socijalna i neformalna briga. Uz to, na ceu porodicu, pa i na osobu koja pati od demencije, utiču i psihički, emocionalni i ekonomski faktori. Sve to povećava stres i može dovesti do neproduktivnosti lečenja.

Stoga, savet je, ukoliko ste u mogućnosti, da razmislite o mogućnosti doma za stara lica. Tamo, obučeno osoblje vodiće brigu o pacijentu 24 sata.

Lečenje mentalnih poremećaja

Bilo da je u pitanju depresija, anksioznost ili demencija, važno je znati:

Najčešće u lečenju je potrebna stručna pomoć, nega i medikamenti
Omogućite osobi koja ima mentalni poremećaj bezbedan, ali i nesmetan život
Društvena pordrška je veoma važna
Fizičko zdravlje, koje podrazumeva zdravu ishranu i fizičku aktivnost, je presudno kako bi osoba s poremećajem imala što zdraviji život

 

Depresija kod starijih osoba: Kako se prepoznati i kako se s njom izboriti?

Depresija kod starijih osoba: Kako se prepoznati i kako se s njom izboriti?

Depresija je veoma česta kod starijih osoba, a njeni simptomi mogu da utiču na svakodnevne aktivnosti, poput apetita, kvaliteta sna, sve do celokupnog psihofizičkog zdravlja.

Nažalost, danas, stariji ljudi najčešće ne uspeju u tome da detektuju prve simptome depresije. Stoga, ne dobiju potrebnu pomoć, dok ne bude prekasno.

Depresija može da se javi zbog mnogih faktora, a kod seniora, najčešće su u pitanju socijalna izolacija, strah od starenja i monotonija.

Važno je napomenuti da sepresija nije odraz slabog karaktera pojedinca. Od nje može da oboli bilo ko, bez obzira na godine, socijalni status, materijalnu situaciju i sl.

Simptomi depresije

Crveni alarm pali se ako osetite sledeće simptome:

Tugu i osećaj beznadežnosti
Neobjašnjivi bolovi
Gubitak telesne težine i apetita
Izbegavanje socijalnih interakcija
Osećaj bespomoćnosti
Manjak energije i motivacije
Problemi sa snom (posmanost, nesanica)
Usporeno kretanje ili govor
Misli o smrti i samoubistvu
Problemi s pamćenjem i koncentracijom
Nezainteresovanost

Kako prebroditi depresiju?

Isprva potrebna je samopomoć, ukoliko osoba na vreme shvati da pati od depresije. Promena načina života, ishrane, fizička aktivnost, hobiji i interakcija s porodicom i prijateljima mogu instant da pomognu osobi koja se bori sa depresijom.

Pronađite način da uvek budete zauzeti, bilo mentalno ili psihički. Čitajte, rešavajte ukrštenice, šetajte, radite bilo šta kako biste skrenuli ružne misli.

Razmislite da počnete da volontirate. Pomaganjem drugima pomoći ćete i sebi, osećaćete se ispunjenije i svrsishodno.

Nemojte se izolovati i družite se. Posetite muzej, krenite na neki hobi, idite u pozorište. Okružite se ljudima i upoznajte nove prijatelje.

Nabavite ljubimca. Istraživanja su pokazala da posedovanje kućnog ljubimca pozitivno utiče i na fizičko i na mentalno zdravlje.

Vežbajte. Fizička aktivnost utiče na naš mozak i postajemo srećniji.

Ukoliko ništa od ovoga ne pomogne, razmislite o tome da potražite stručnu pomoć. Depresija je opaka bolest i ne treba je zanemarivati!

 

Fitnes za seniore: Trikovi i saveti

Fitnes za seniore: Trikovi i saveti

S godinama, većina nas ima tendenciju da uspori tempo života, što zbog problema sa zdravljem, bolova, viška kilograma ili brige da ćemo se povrediti.

Ili pak, neki ljudi misle da, kako stare, vežbanje više nije za njih. Ipak, daleko je od toga da su u pravu.

Fizička aktivnost povećava energiju, čini nas zdravijim, ali i srećnijim. Uz to, vežbanje utiče na naše raspoloženje kao i memoriju. Stoga, bez obzira koliko imate godina, važno je znati da dobra fizička sprema utiče i na psihičko zdravlje.

Koji su benefiti vežbanja za starije osobe?

Nedavna studija otkrila je da fizička aktivnost utiče na dugovečnost, čak i ako osoba počne da vežba „pod stare dane“. Fizička aktivnost ne dodaje samo godine u život, već život u godine. Pored toga što ćete bolje izgledati, osećaćete se svežije, energičnije i pokretnije.

Fizički benefiti vežbanja

Prva i osnovna stvar jeste što fizička aktivnost utiče na smanjenje kilograma ili na održavanje postojeće telesne težine. Metabolizam se godinama prirodno usporava, a održavanje zdrave telesne težine postaje sve teže. Upravo vežbanjem ubrzavamo metabolizam, povećavamo mišićnu masu i pomažemo u sagorevanju kalorija.

Vežbanje takođe uklanja rizik od hroničnih bolesti. Ljudi koji su fizički aktivni imaju jači imuni sistem, digestivni trakt radi bolje, lakše regulišu krvni pritisak, a u isto vreme smanjen je i rizik od Alchajmerove bolesti, dijabetesa, gojaznosti, srčanih oboljenja, osteoporoze i određenih vrsta kancera.

Uz to, vežbanje utiče na pokretljivost, fleksibilnost i ravnotežu. Jača celo telo, koordinaciju i umanjuje rizik od padova.

Mentalni benefiti vežbanja

Fizička aktivnost poboljšava kvalitet sna, a poznato je da se san potreban kako bi se telo regenerisalo i kako bismo bili energičniji.

Uz to, vežbanje poboljšava raspoloženje i samouverenost. Budući da vežbanjem telo luči hormon sreće endorfin, umanjuje se rizik od depresije, tuge i anskioznosti.

Vežbanje čini i mozak aktivnim, te sprečava rizik od demencije.

Na kraju, važno je napomenuti da fizička aktivnost u zrelijem dobu ne mora biti ekstremna! Šetnje, vožnja bicikla, pilates, tai či, joga ili plivanje sat vremena dnevno sasvim su dovoljni da svoje telo i um održite zdravim i funkcionalnim!

Najvažnije činjenice koje treba da znate o domovima za stare

Najvažnije činjenice koje treba da znate o domovima za stare

Kao što smo već nekoliko puta napomenuli, odluka da osoba ostavi pređašnji način života i da se preseli u dom za stare nije nimalo laka.

Ta promena podjednako utiče na samu osobu, kao i na njegove odnosno njene najbliže. Ipak, usled najčešće zdravstvenog stanja pojedinca i nedostatka vremena neophodnog za adekvatnu negu i zaštitu, ljudi se odlučuju da ostatak svog života provedu upravo u staračkom domu.

Postoje predrasude o tome da je odlazak u starački dom smrtna presuda i da su ljudi ostavljeni tamo, da se snalaze sami i da čekaju poslednje dane. Međutim, svako ko je svog roditelja, baku, deku, tetku i sl. odveo u dom, zna da je ovo daleko od istine.

Domovi za stare su specijalizovane ustanove koje pružaju medicinske usluge, negu i zaštitu svima koji tamo borave.

Nije svakome potrebna medicinska pomoć na dnevnom nivou. Starački domovi nude širok dijapazon usluga, u zavisnosti od potrebe pacijenta.

Neki od korisinika usluga ne treba asistencija prilikom obavljanja lične higijene, kupanja, odlaska u toalet itd., dok je drugima potrebna nega 24 sata dnevno.

Baš iz tog razloga, kada je osoba u nemogućnosti da obavlja dnevne aktivnosti, starački dom je idealan izbor.

Adekvatna nega, medicinska pomoć u svakom trenutku i socijalizacija glavne su stavke dostojanstvenog života svake osobe.

 

Mudre izreke o starosti

Mudre izreke o starosti

Ovo „zlatno doba“ kako se naziva, donosi brojne prelepe trenutke.

Uz to što konačno možemo da uživamo u slobodnom vremenu, da se posvetimo hobijima o kojima smo sanjali ili da pak pročitamo sve one silne knjige koje smo gomilali na polici, starost donosi i jednu od najlepših uloga- postajemo bake i deke. Pored toga, postajemo mudriji.

 U nastavku pročitajte neke od najlepših izreka i citata o starosti u kojima se svako od nas može pronaći.

„Ko god prestane učiti star je, svejedno bilo to u dvadesetim ili osamdesetim godinama života. Najvažnija stvar u životu je da održiš svoje misli mladim.“- Henri Ford

„Oni koji duboko vole nikad ne ostare; ako i umru od starosti, umru mladi.“ –Artur Ving Pinero

„Biti sedamdeset godina mlad ponekad je mnogo veselije nego biti četrdeset godina star.„- Oliver Vendel Holms

„Bore samo označavaju mjesto na kojem je bio osmeh.“- Mark Tven

„Živi dobar i častan život. Kada ostariš i pomisliš na prošlost, moći ćeš uživati po drug put.“ – Dalaj Lama

„Godine su ono po čemu određujemo tvoju vrednost.“- Džejn Eliot

„Ne zanimaju me nečije godine. Ljudi koji mi govore koliko imaju godina su blesavi. Star si onoliko koliko se osećaš starim.“- Henri Frederik Amiel

„Više smo se trudili da pomognemo ljudima da dožive starost, nego da uživaju u njoj.„- Frenk Havard Klark

Činjenice o staračkim domovima koje sigurno niste znali!

Činjenice o staračkim domovima koje sigurno niste znali!

Starački dom je ustanova za starije osobe koji, iz zdravstvenih ili drugih razloga, ne mogu više da žive sami. Najčešći razlog je duboka starost i neko oboljenje.

Uglavnom, starački domovi nude zajedničke prostorije za druženje i rekraciju, kao i za obrok, a korisnici usluga imaju posebne apartmane. Nivo usluga varira, ali postoje neki standardi koji svaki starački dom mora da ispuni.

Ukoliko je vreme da najstarijeg člana svoje porodice prebacite u dom, sigurno znate da da ta odluka nije laka, ni vama ni vašem senioru. Pre svega, potrebno je dobro se informisati.

U nastavku saznajte neke činjenice o domovima za stare za koje sigurno niste znali.

1. Starački domovi pružaju 24 časovnu negu korisnicima, bez obzira na oboljenje ili pokretljivost.

2. Domovi za stare karakteristični su po tome što u njima radi medicinsko osoblje posebno obučeno za negu starih lica. U konsultaciji sa pacijentima i članovima porodice, oformljava se plan lečenja  i nege.

3. Zavisnost pacijenata od staračkih domova drastično se povećao u prethodnih 20 godina. Danas, izuzetno je retko da pacijent, koji je zavisan od druge osobe u pogledu lečenja, terapija i svakodnevnih aktivnosti poput higijene i ishrane, ne boravi u domu za stara lica.

4. Prema statistikama, broj starijih lica koji ne mogu da brinu sami o sebi porastao je za 60% u prethodne tri decenije.

5. Procenjuje se da će potreba za staračkim domovima do 2031. godine porasti na neverovatnih 65%.

6. Kućna nega, za razliku od nege u staračkom domu, u proseku podrazumeva rad s pacijentom od 16 sati nedeljno!

Ukoliko imate starijeg člana porodice, kojem je potrebna danonoćna nega, a niste u mogućnosti da mu/joj istu pružite, razmislite o tome da potražite usluge doma za stara lica.

Namirnice za bolje pamćenje i koncentraciju

Namirnice za bolje pamćenje i koncentraciju

Opšte je poznato da zdravlje ulazi na usta. Isto tako, znamo da, godinama, kognitivno zdravlje postaje sve ugroženije. Iz tog razloga, veoma je važno da održavamo naš mozak zdravim!

Uz brojne vežbe, poput igara pamćenja, čitanja i rešavanja ukrštenica, postoji i hrana koja može da pomogne da naš mozak ostane zdrav. Sastojci nekih namirnica sprečavaju gubitak pamćenja, hrane mozak i čine ga vitalnim.

U nastavku otkrijte koje to namirnice utiču na bolje pamćenje i koncentraciju.

1.Masna riba

Riba poput sardine i lososa, prepuna je omega 3 masnih kiselina. Ove kiseline čine polovinu sastava samog mozga, grade nervne ćelije i esencijalne su za učenje i pamćenje. Uz to, naučnici su otkrili da omega 3 sprečavaju zastoj rada mozga i umanjuju rizik od Alchajmerove bolesti. Takođe, ove kiseline smanjuju rizik od depresije.

2. Kafa

Dve glavne komponente kafe, kofein i antioksidanti, imaju pozitivno dejstvo na mozak. Čine ga budnim, utiču na lučenje hormona sreće i sprečavaju rizik od oboljevanja od Parkinsonove i Alchajmerove bolesti.

3. Borovnice

Ovo voće prepuno je nutrijenata koji imaju antiupalno i antioksidantno dejstvo. Ti sastojci pomažu komunikaciju nervih ćelija i sprečavaju kratkoročne gubitke pamćenja.

4. Kurkma

Ovaj začin sadrži kurkumin, aktivni sastojak koji poboljšava pamćenje kod osoba koje pate od Alchajmera, umanjuje depresiju, poboljšava raspoloženje i utiče na rast i razvoj nervnih ćelija.

5. Brokoli

Ovo povrće prepuno je vitamina K koji utiče na poboljšanje pamćenja i na bolju koncentraciju. Uz to, ovaj vitamin sprečava oštećenja mozga.

6. Semenke budneve

Semenke bundeve štite mozak od slobodnih radikala. Sadrže cink, koji se bori protiv brojnih neuroloških stanja, poput Alchajmera, epilepsije i depresije.

7. Crna čokolada

Kakao, odnosno crna čokolada, prepuna je antioksidanata koji utiču na poboljšanje rada mozga, na memoriju i učenje. Takođe, sastojci čokolade usporavaju starenje mozga.

8. Orašasti plodovi

Svi orašasti plodovi, poput pistaća, kikirikija, badema, oraha i lešnika, sadrže sastojke koji pozitivno utiču na zdravlje mozga. Usporavaju starenje mozga, poboljšavaju njegovu funkciju i štite ga od slobodnih radikala.

9. Narandže

Vitamin C u narandžama sprečava brojna oboljenja, poput Alchahmera. Uz to, ovaj vitamin sprečava i oštećenje nervnih ćelija.

10. Jaja

Jaja su odličan izvor vitamina B6 i B12, kao i folata. Ovi sastojci utiču na stvaranje neurotransmitera koji reguliše raspoloženje i memoriju. Uz to, potpomaže bolji rad mozga.

11. Zeleni čaj

Zeleni čaj utiče na bolji fokus, budi mozak i poboljšava njegov rad i koncentraciju. Takođe, sprečava anksioznost i deluje opuštajuće.

Prema istraživanjima, stariji članovi naše zajednice su najugroženiji, kada je u pitanju ishrana. Iz tog razloga, potrudite se da im pružite pravilnu negu i ishranu. Ukoliko pak niste u mogućnosti, razmislite o tome da potražite pomoć stručnjaka i ustanova gde je nega omogućena 24 sata dnevno.