massgreenhouse@gmail.com   064/4208 555 021/6435 368 mass021veternik@gmail.com 066/620-8555 021/3017-346
Menu

Vesti Archives - Страница 6 од 8 - Mass Green House

Home / Vesti

Category Archives: Vesti

Zdravi hobiji za starije osobe

Zdravi hobiji za starije osobe

Već je poznato da je zdrav način života glavni faktor dugog života, ali nova istraživanja pokazala su da su i hobiji i socijalna interakcija jednako važni za zdravlje, naročito starijih ljudi.

Izbalansirana ishrana, fizička aktivnost i pozitivni zdravstveni izbori doprinose tome da se svi, a naročito seniori, osećaju bolje i energičnije. Zapravo, istraživanja su pokazala da su mentalna i socijalna aktivnost krucijalne stavke za dugovečnost. U to, naravno spadaju i hobiji i bogat društveni život.

U nastavku otkrijte neke od najzdravijih hobija koje stručnjaci posebno preporučuju starijih osobama.

1.Kućni ljubimac

Kućni ljubimci utiču na hemijske reakcije u mozgu, čineći nas srećnijim i zadovoljnijim. Takođe, pokazano je da naši mali krzneni prijatelji utiču i na smanjenje krvnog pritiska, holesterola, ali i stresa. Uz to, osobe koje imaju kućne ljubimce smanjuju rizik od depresije i imaju zdravije srce. Sve ovo razlozi su da obavezno nabavite nekog kućnog ljubimca.

2. Umetnost

Bavljenje bilo kakvim vidom umetnosti (slikanje, vajanje, dekupaž…) deluje simultativno na mozak i sprečava rizik od gubitka pamćenja i demencije.

3. Ples

Plesanje nije samo zabavno, već predstavlja i odličan vid rekreacije i socijalizacije. Ples utiče na poboljšanje balansa pa samim tim sprečava rizik od padova i preloma.

4. Baštovanstvo

Baštovanstvo utiče na bolju mobilnost seniora, a uz to, umiruje i smanjuje rizik od depresije.

5. Kartanje i društvene igre

Od remija, preko tablića do šaha, društvene igre su odličan način da um starije osobe bude bistar. Tako, smanjuje se rizik od oštećenja na kognitivnom nivou, pa samim tim smanjuje se rizik i od Alchajmera i drugih oblika demencije.

6. Joga

Joga ima i mentalne i fizičke benefite na sve, pa tako i na starije osobe. Umanjuje hipertenziju i stres, jača kosti i utiče na poboljšanje ravnoteže.

7. Plivanje

Plivanje umanjuje bolove usled osteoporoze i drugih oboljenja kostiju, zglobova i mišića. Uz to, plivanje pozitivno deluje na kardiovaskularni sistem i na fleksibilnost, podiže energiju i utiče na povećanje hormona sreće.

 

Kako biti dugovečan? Poslušajte stogodišnjake!

Kako biti dugovečan? Poslušajte stogodišnjake!

Šta je tajna dugog, ispunjenog i zdravog života? To sigurno znaju oni koji su prešli 9. deceniju života!

Novine „Huffington Post“ intervjuisali su ljude starije od 90 godina, kako bi otkrili njihove tajne, a evo šta su rekli ovi vitalni pripadnici „zlatnog doba“.

„Ne gledajte na kalendar. Nastavite da slavite svaki dan.“

„Uložite u kvalitetnu odeću, obuću i nakit. Oni nikada ne izlaze iz mode.“

„Izlazim iz kuće svaki dan, makar prošetala do kraja ulice i nazad. Da biste ostali mladi, morate se kretati.“

„Za mene, fizička aktivnost je neophodna. Mislim da je ona, za starije ljude, precenjena.“

„Da koristim vitamine? Nema šanse. I nemojte ići mnogo kod lekara.“

„Zaljubite se, venčajte se.“

„Čak i ako osetite mržnju prema nekome, zadržite je za sebe. Nemojte da povređujete ljude, ma kakav bio razlog za to.“

„Nikada ne odustajte od ljubavi.“

„Niko vas ne kontroliše.“

„Pronađite vremena i da plačete.“

„Putujte dok ste mladi i u stanju. Ne brinite za novac. Iskustva su vrednija od novca.“

„Ne poredite se sa drugima. Tako nikada nećete biti srećni. Trava je uvek zelenija kod komšije.“

„Ukoliko vas je sramota da budete s nekim u vezi, nemojte biti s tom osobom u vezi.“

„Svaki dan, uradite jednu stvar samo za sebe.“

„Oprostite.“

„Pronađite strast u nečemu i živite kroz to.“

„Većina problema rešiće se sami.“

„Nabavite kućnog ljubimca. Nekada, svako bude usamljen. Ljubimci nas podsećaju kako smo svi živa bića.“

„Naučite da se prilagođavate.“

„Odvojte vreme da patite i žalite, kada nekoga izgubite.“

„Nastavite dalje i ne odustajte.“

„Nemojte da umrete samo zato što morate.“

„Život je zabavan. Sve je do osobe. Budite zadovoljni. Ne morate biti srećni stalno, ali morate biti zadovoljni.“

„Volite. Otrkijte u svakoj osobi nešto zbog čega vam se dopada, tu je, jer svi smo mi ljudi.“

„Obrazujte se. To je nešto što niko ne može da vam oduzme.“

„Budite pozitivni“.

„Nemojte prerano umreti.“

„Samo napred i radite ono što želite, bez obzira na sve.“

„Bol je misteriozno osećanje, a uživanje i zabavljanje je najbolji način da na to zaboravite.“

„Nemojte biti zabrinuti oko materijalnih stvari. Zapamtite, ne znate kada ćete umreti, a te stvari ne možete da ponesete sa sobom.“

„Sama nauka ne može da pomogne niti izleči ljude.“

„Nađite uzora i trudite se da postignete i više nego što je ta osoba uspela.“

„Savet za dame: nemojte se udati za starijeg muškarca. Birajte mlađeg.“

„Trudim se da ne brinem. Trudim se da živim umesto toga.“

„Dovoljno verujem sebi da mogu da se izborim sa svim što dođe.“

„Radite ono što volite.“

„Odustanite dok još možete.“

„Starost nije bolest.“

„Kada se smejete sami sebi, sprečavate ljude da se vama smeju.“

„Budite otvoreni i tako će mnoge stvari delovati manje čudno:“

„Dremajte svaki dan.“

„Spavajte dobro, pokušajte da ne brinete i sanjajte lepe snove.“

„Učenje novih stvari čini vas srećnim, a um aktivnijim.“

„Smeh nas čini zdravijima. Možete preživeti mnogo više loših stvari sa dobrim smislom za humor.“

„Budite znatiželjni.“

„Ne analizirajte, uradite.“

„Usporite, uživajte u životu, biće šta bude.“

Stariji, a srećniji? 5 sjajnih naučnih istraživanja

Stariji, a srećniji? 5 sjajnih naučnih istraživanja

Većina nas, kada pomisli na starost, fokusira se na bolesti, nepokretnost, senilnost i brojne druge tegobe koje prate ljude u godinama. Ipak, neka naučna istraživanja će vas sigurno ubediti u suprotno!

1. Generalno, ankete pokazuju da su stariji ljudi srećniji

U ovom istraživanju, učestvovali su ljudi između 39 i 57 godina, iz čak 149 zemalja. Anketa je pokazala da, što su ljudi stariji, srećniji su. Uz to, svest o zdravom načinu života i zdravoj ishrani postaje sve veća.

2. Stariji ljudi sreću pronalaze u „običnim stvarima“

Mlade osobe uvek traže neobična iskustva, koja će biti uzbudljiva. S druge strane, stariji ljudi pronalaze sreću u dobrim porodičnim odnosima i predvidljivim situacijama.

3. Značaniji međuljudski odnosi stvaraju se kako starimo

Psihološkinja Laura Karnesten izjavila je da što ljudi postaju stariji, više investiraju u osobe koje su im važne, te im ti odnosi pružaju mnogo veće zadovoljstvo, nego površna prijateljstva.

4. Volonterizam čini starije ljude srećnim

Kako starimo, tamo težimo da budemo korisniji. Dva do tri sata nedeljno baveći se nekim volonterskim poslom povećava osećaj sreće, a samim tim utiče na celokupno zdravlje. Najviše volontera, u istraživanjima, našlo se upravo kod osoba koje su imale 50 i više godina.

5. Pronađite svoju svrhu

Bilo da se bavite volonterizmom, čuvate unuke ili imate neki hobi, pod stare dane potrebno je pronaći sebi svrhu, kako biste bili srećniji i ispunjueniji.

 

Mudre izreke o starosti

Mudre izreke o starosti

Ovo „zlatno doba“ kako se naziva, donosi brojne prelepe trenutke.

Uz to što konačno možemo da uživamo u slobodnom vremenu, da se posvetimo hobijima o kojima smo sanjali ili da pak pročitamo sve one silne knjige koje smo gomilali na polici, starost donosi i jednu od najlepših uloga- postajemo bake i deke. Pored toga, postajemo mudriji.

 U nastavku pročitajte neke od najlepših izreka i citata o starosti u kojima se svako od nas može pronaći.

„Ko god prestane učiti star je, svejedno bilo to u dvadesetim ili osamdesetim godinama života. Najvažnija stvar u životu je da održiš svoje misli mladim.“- Henri Ford

„Oni koji duboko vole nikad ne ostare; ako i umru od starosti, umru mladi.“ –Artur Ving Pinero

„Biti sedamdeset godina mlad ponekad je mnogo veselije nego biti četrdeset godina star.„- Oliver Vendel Holms

„Bore samo označavaju mjesto na kojem je bio osmeh.“- Mark Tven

„Živi dobar i častan život. Kada ostariš i pomisliš na prošlost, moći ćeš uživati po drug put.“ – Dalaj Lama

„Godine su ono po čemu određujemo tvoju vrednost.“- Džejn Eliot

„Ne zanimaju me nečije godine. Ljudi koji mi govore koliko imaju godina su blesavi. Star si onoliko koliko se osećaš starim.“- Henri Frederik Amiel

„Više smo se trudili da pomognemo ljudima da dožive starost, nego da uživaju u njoj.„- Frenk Havard Klark

Činjenice o staračkim domovima koje sigurno niste znali!

Činjenice o staračkim domovima koje sigurno niste znali!

Starački dom je ustanova za starije osobe koji, iz zdravstvenih ili drugih razloga, ne mogu više da žive sami. Najčešći razlog je duboka starost i neko oboljenje.

Uglavnom, starački domovi nude zajedničke prostorije za druženje i rekraciju, kao i za obrok, a korisnici usluga imaju posebne apartmane. Nivo usluga varira, ali postoje neki standardi koji svaki starački dom mora da ispuni.

Ukoliko je vreme da najstarijeg člana svoje porodice prebacite u dom, sigurno znate da da ta odluka nije laka, ni vama ni vašem senioru. Pre svega, potrebno je dobro se informisati.

U nastavku saznajte neke činjenice o domovima za stare za koje sigurno niste znali.

1. Starački domovi pružaju 24 časovnu negu korisnicima, bez obzira na oboljenje ili pokretljivost.

2. Domovi za stare karakteristični su po tome što u njima radi medicinsko osoblje posebno obučeno za negu starih lica. U konsultaciji sa pacijentima i članovima porodice, oformljava se plan lečenja  i nege.

3. Zavisnost pacijenata od staračkih domova drastično se povećao u prethodnih 20 godina. Danas, izuzetno je retko da pacijent, koji je zavisan od druge osobe u pogledu lečenja, terapija i svakodnevnih aktivnosti poput higijene i ishrane, ne boravi u domu za stara lica.

4. Prema statistikama, broj starijih lica koji ne mogu da brinu sami o sebi porastao je za 60% u prethodne tri decenije.

5. Procenjuje se da će potreba za staračkim domovima do 2031. godine porasti na neverovatnih 65%.

6. Kućna nega, za razliku od nege u staračkom domu, u proseku podrazumeva rad s pacijentom od 16 sati nedeljno!

Ukoliko imate starijeg člana porodice, kojem je potrebna danonoćna nega, a niste u mogućnosti da mu/joj istu pružite, razmislite o tome da potražite usluge doma za stara lica.

Životne lekcije stogodišnjaka

Životne lekcije stogodišnjaka

Svako od nas bi voleo što duže da živi. Uz to da ima kvalitetan i ispunjen život. Nekim ljudima je to i pošlo za rukom.

Naime, jutjub kanal „LifeHunters“ napravio je dokumentarac o ljudima koji imaju preko 100 godina, a njihovi saveti zabeleženi su okom kamere.

„Mislim da sam uradio sve što sam želeo. U pitanju je samo broj. 101 je samo broj. Nastavljaš dalje… I gutljaj viskija pomaže“, izjavio je Klifor Kroizer koji je napunio 101. godinu.

“ Sve me usrećuje, volim da pričam s ljudima, da idem u šoping… Imam prelepih uspomena“, kaže Emilija Tereza Harper (103 godine)

Džon Denori ima 102 godine: „Mnogo vremena u detinjstvu proveo sam zabavljajući se“, rekao je on.

U nastavku pogledajte ceo dokumentarac i pokušajte da upijete ovu mudrost i da naučite važne životne lekcije od ovih mudrih ljudi.

10 fascinantnih činjenica o starenju

10 fascinantnih činjenica o starenju

Svako od nas shvata kada počinje da stari. Pa ipak, uz prve sede vlasi i bore, naše telo na brojne načine govori da starimo.

U nastavku pročitajte neke fascinantne činjenice o starenju, koje sigurno niste znali.

  1. Kada se rodimo, naš skelet sastoji se od 350 kostiju. Međutim, kao odrasli ljudi, imamo „samo“ 206. Naime, neke kosti srastu jedni s drugima.
  2. Bebe u telu imaju samo 250 mililitara krvi. Kao odrasli ljudi, kroz naše telo crikuliše oko 4 litara koje srce pumpa do tkiva i organa za samo jedan minut.
  3. Svakog sata, gubimo oko 600 hiljada delova kože. To znači da svake godine gubimo oko 0,6 kg, odnosno do 70. rođendana izgubimo oko 47 kilograma kože!
  4. Mozak i nervne ćelije su jedine ćelije u telu koje nemaju sposobnost regeneracije. Kada se nervne ćelije oštete, ne mogu se zameniti.
  5. Rađamo se s svim nervnim ćelijama.
  6. Kako starimo, smanjuje se broj uzdisaja. Ipak, žene i deca dišu brže od muškaraca. Prosečna osoba u toku jednog minuta udahne od 12 do 15 puta.
  7. Do 60. godine, ljudi počinju da imaju smetnje s disanjem, a 40% žena počinje da hrče dok spava.
  8. Pojedemo oko 500 kg hrane godišnje, a proizvedemo oko 1,7 litara pljuvačke.
  9. Samo 3,6% ljudi iznad 65 godina boravi u domovima za stara lica. Muškarci više preferiraju da imaju društvo, dok žene više vole da žive same, pokazale su statistike.
  10. Četiri od pet starijih ljudi ima makar jedno hronično oboljenje poput artritisa ili srčanih oboljenja.

POČETNA

Namirnice za bolje pamćenje i koncentraciju

Namirnice za bolje pamćenje i koncentraciju

Opšte je poznato da zdravlje ulazi na usta. Isto tako, znamo da, godinama, kognitivno zdravlje postaje sve ugroženije. Iz tog razloga, veoma je važno da održavamo naš mozak zdravim!

Uz brojne vežbe, poput igara pamćenja, čitanja i rešavanja ukrštenica, postoji i hrana koja može da pomogne da naš mozak ostane zdrav. Sastojci nekih namirnica sprečavaju gubitak pamćenja, hrane mozak i čine ga vitalnim.

U nastavku otkrijte koje to namirnice utiču na bolje pamćenje i koncentraciju.

1.Masna riba

Riba poput sardine i lososa, prepuna je omega 3 masnih kiselina. Ove kiseline čine polovinu sastava samog mozga, grade nervne ćelije i esencijalne su za učenje i pamćenje. Uz to, naučnici su otkrili da omega 3 sprečavaju zastoj rada mozga i umanjuju rizik od Alchajmerove bolesti. Takođe, ove kiseline smanjuju rizik od depresije.

2. Kafa

Dve glavne komponente kafe, kofein i antioksidanti, imaju pozitivno dejstvo na mozak. Čine ga budnim, utiču na lučenje hormona sreće i sprečavaju rizik od oboljevanja od Parkinsonove i Alchajmerove bolesti.

3. Borovnice

Ovo voće prepuno je nutrijenata koji imaju antiupalno i antioksidantno dejstvo. Ti sastojci pomažu komunikaciju nervih ćelija i sprečavaju kratkoročne gubitke pamćenja.

4. Kurkma

Ovaj začin sadrži kurkumin, aktivni sastojak koji poboljšava pamćenje kod osoba koje pate od Alchajmera, umanjuje depresiju, poboljšava raspoloženje i utiče na rast i razvoj nervnih ćelija.

5. Brokoli

Ovo povrće prepuno je vitamina K koji utiče na poboljšanje pamćenja i na bolju koncentraciju. Uz to, ovaj vitamin sprečava oštećenja mozga.

6. Semenke budneve

Semenke bundeve štite mozak od slobodnih radikala. Sadrže cink, koji se bori protiv brojnih neuroloških stanja, poput Alchajmera, epilepsije i depresije.

7. Crna čokolada

Kakao, odnosno crna čokolada, prepuna je antioksidanata koji utiču na poboljšanje rada mozga, na memoriju i učenje. Takođe, sastojci čokolade usporavaju starenje mozga.

8. Orašasti plodovi

Svi orašasti plodovi, poput pistaća, kikirikija, badema, oraha i lešnika, sadrže sastojke koji pozitivno utiču na zdravlje mozga. Usporavaju starenje mozga, poboljšavaju njegovu funkciju i štite ga od slobodnih radikala.

9. Narandže

Vitamin C u narandžama sprečava brojna oboljenja, poput Alchahmera. Uz to, ovaj vitamin sprečava i oštećenje nervnih ćelija.

10. Jaja

Jaja su odličan izvor vitamina B6 i B12, kao i folata. Ovi sastojci utiču na stvaranje neurotransmitera koji reguliše raspoloženje i memoriju. Uz to, potpomaže bolji rad mozga.

11. Zeleni čaj

Zeleni čaj utiče na bolji fokus, budi mozak i poboljšava njegov rad i koncentraciju. Takođe, sprečava anksioznost i deluje opuštajuće.

Prema istraživanjima, stariji članovi naše zajednice su najugroženiji, kada je u pitanju ishrana. Iz tog razloga, potrudite se da im pružite pravilnu negu i ishranu. Ukoliko pak niste u mogućnosti, razmislite o tome da potražite pomoć stručnjaka i ustanova gde je nega omogućena 24 sata dnevno.

5 stvari zbog kojih ljudi najviše žale u starosti

5 stvari zbog kojih ljudi najviše žale u starosti

Živi život punim plućima, smej se i budi pozitivan, samo nebo je granica… neki su od saveta kojima se ljudi vode ili bi pak trebalo da se vode tokom života.

Ipak, većina nas zaboravi na ovo, a usled užurbanog načina života, najčešće i isprva zaboravi na sebe.

Broni Ver, medicinska sestra iz Australije, koja radi na palijativnoj nezi, gde brine o pacijentima kojima je ostalo svega 12 nedelja života, analizirala je zbog čega ljudi najviše žale, pred sam kraj života.

Ver je svoja opažanja objavila na jednom blogu. Ona je pisala o fenomenu jasne vizije koju ljudi dobiju, pred sam kraj života. „Kada sam ih pitala da li zbog nečega žale ili se kaju ili da li bi uradili nešto drugačije kada bi mogli, dobijala sam veoma slične odgovore“, rekla je Broni.

Ona smatra da iz ovoga možemo mnogo toga da naučimo, a u nastavku pogledajte zbog čega se ljudi najčešće kaju.

„Voleo bih da sam imao hrabrosti da živim onako kako sam želeo, a ne onako kako su drugi očekivali od mene“

Broni kaže da je ovo kajanje broj jedan na listi i da se ljudi, u njenom istraživanju, zbog ovoga najčešće kaju. Kako navodi ova medicinska sestra, kada ljudi shvate da je njihov život pri kraju i kada se osvrnu, lako je videti koliko snova nisu ostvarili. „Većina ljudi nije ispunila ni upola koliko je želela i s ovog sveta odlazi znajući da se to desilo isključivo zbog sopstvenih izbora. Zdravlje donosi slobodu, a to retko ko shvata, sve dok ga ne izgube“, kaže Broni.

„Voleo bih da nisam toliko radio“

Prema rečima ove medicinske sestre, ovo je svaki muški pacijent izjavio. „Žao im je što nisu više vremena provodili s svojom decom i partnerom“, rekla je Broni i dodala da se i žene zbog ovog kaju, ali u manjem broju, jer, u današnjim straijim generacijama, i dalje su muškarci ti koji su radili, dok su pripadnice lepšeg pola najčešće bile domaćice.

„Voleo bih da sam imao hrabrosti da pokažem osećanja“

Većina nas ograničava šta oseća kako bi održala mir među drugim ljudima. Kao rezultat, postajemo deo mediokriteta i nikada nismo istinski sposobni da postanemo ono što želimo. „Kao rezultat ovoga, mnogi postanu ogorčeni i mrzovoljni“, navodi Broni.

„Voleo bih da sam ostao u kontaktu sa prijateljima“

Bronini ispitanici u najvećem broju nisu shvatali benefite starih prijatelja do same smrti. Mnogi od njih su se duboko kajali što su dopustili da ovi odnosi zahlade, a svakom pacijentu je nedostajao makar jedan stari prijatelj.

„Voleo bih da sam dozvolio sebi da budem srećniji“

I ovo kajanje je veoma često, priznala je Boni i dodala: „Mnogi ne shvataju, do samog kraja, da je i sreća izbor. Ljudi imaju tendenciju da ostanu u zoni komfora, u socijalno prihvatljivim obracima i navikama. Strah od promene utiče da se pretvaramo da smo nešto što nismo, a s godinama, gubimo ono detinje, nevino i luckasto u sebi“, zaključila je Broni.

Razmislite dobro zbog čega se vi kajete i kako to da promenite, dok ne bude kasno!

 

Najčešća zdravstvena oboljenja starijih

Najčešća zdravstvena oboljenja starijih

Životni vek čoveka, kroz evoluciju, se produžio, te u proseku, ljudi žive za oko 19 godina duže nego pre nekoliko vekova.

Ipak, uprkos dugovečnijem životu, ono s sobom donosi brojna oboljenja i hronična stanja. U nastavku saznajte koja su to najčešća zdravstvena oboljenja s kojima se suočavaju stariji ljudi.

1. Artritis

Artritis je verovatno broj jedan oboljenje koje zahvata ljude od 65+ godina. On se javlja kod 49,7% starijih osoba iznad 65 godina, izaziva bol i umanjuje kvalitet života. Artritis se može smanjiti aktivnim načinom života, ali i lekovima, pa stoga, pri prvoj sumnji da imate ovo oboljenje, posavetujte se sa stručnjakom.

2. Srčana oboljenja

Od hroničnih oboljenja srca pati oko 37% muškaraca i 26% žena starijih od 65 godina. Kako starimo, uz faktore rizika poput visokog krvnog pritiska i holesterola, te poroka, povećavamo rizik od srčanih oboljenja i srčanog udara. Pravilna ishrana, vežba, manjak stresa i odmor ključni su za zdravo srce.

3. Kancer

Rak je drugi vodeći uzročnik smrti kod ljudi starijih od 65 godina. Istraživanja su pokazala da 28% muškaraca i 21% žena živi s nekom vrstom kancera, bilo da su u pitanju kancer dojke, prostate, debelog creva ili melanom. Zdrav način života, fizička aktivnost i redovni pregledi mogu spasiti život! Imajte to na umu!

4. Oboljenja disajnih puteva

Hronična oboljenja disajnih puteva su treći uzročnik smrti kod starijih osoba. Oko 11% ljudi živi sa astom ili bronhitisom, što ugrožava kako zdravlje disajnih organa, tako i zdravlje srca i mozga.

5. Alchajmerova bolest

Rizik od demencije povećava se kako starimo, a pri prvim znakovima Alchajmerove bolesti, poput zaboravljanja imena, posavetujte se sa stručnjakom.

6. Osteoporoza

Ovo oboljenje utiče na manjak pokretljivosti, a povećava rizik od lomova i povreda. Kao što je poznato, kako starimo, kosti svakako postaju krhkije, ali isto tako teže i zarastaju. Od osteoporoze će, prema procenama, patiti oko 64,4 miliona ljudi do 2020. godine.

7. Dijabetes

Oko 25% ljudi, starijih od 65 godina, imaju dijabetes. Što pre, testovima, utvrdite da sa vašim šećerom u krvi nešto nije u redu, pre ćete na ispravan način lečiti ovo stanje

8. Gojaznost

Gojaznost utiče na povećanje rizika od srčanih oboljenja, dijabetesa i kancera, a broj abnormalno gojaznih ljudi raste iz godine u godinu. Izbalansirajte ishranu i više se krećite, kako biste sebi omogućili kvalitetan život.

9. Depresija

Više od polovine ljudi, starijih od 60 godina, pati od depresije. Izolacija, manjak socijalne interakcije, gubitak voljenih samo su neki od razloga za razvijanje ovog oboljenja.

Da biste sebi ili pak svojim najstarijim članovima porodice osigurali kvalitetan način života, uz danonoćnu negu i terapiju, u skladu s zdravstvenim stanjem, domovi za stara lica su možda najbolji izbor. Razmislite o tome.