massgreenhouse@gmail.com   064/4208 555 021/6435 368 mass021veternik@gmail.com 066/620-8555 021/3017-346
Menu

starački dom Archives - Страница 3 од 4 - Mass Green House

Home / Tag: starački dom
Saveti za one koji idu u posetu bližnjem u starački dom

Saveti za one koji idu u posetu bližnjem u starački dom

Odlazak u starački dom ne mora biti traumatičan ni za seniora ni za bližu porodicu. Boravak u domu z stare možete olakšati redovnim posetama, ali i tada treba da imate na umu nekoliko bitnih stavki.

Mnogi ljudi nesigurni su u odlazak u posetu u starački dom. Brinu se da će im ponestati tema za razgovor ili da će se nekako uzrujati ili pak uzrujati osobu koju posećuju. Nemojte dozvoliti da vas ove brige ili nedostatak vremena spreče da posetite najmilije!

U nastavku pročitajte savete kako da poseta prođe što bezbolnije.

  1. Zapamtite da se ovde ne radi o vama. Prirodno je da razmišljate kako ćete se ponašati i šta ćete osećati u datom momentu. Nekad, posete staračkom domu mogu biti tužne ili uznemirujuće. Ipak, fokusirajte se na širu sliku. Senioru u staračkom domu znači vaša poseta, navikava se na promene, a ovako će se osećati manje izolovanim i tužnim.
  2. Uvek nađite vremena za posetu. Dajte senioru do znanja da vam je stalo do njega ili nje. Izdvojte vreme i ne dozvolite da se osoba u domu za stare oseti ostavljenom.
  3. Pronađite pravi način da se pozdravite i na dolasku i na odlasku, u zavisnosti od situacije i samog karaktera seniora.
  4. Imajte na umu da, ukoliko osoba pati od neke bolesti, poput demencije, naredna poseta može biti teška, jer bolest može da uznapreduje. Spremite se na to.
  5. Predložite promenu lokacije, kratku šetnju komšilukom ili odlazak u dvorište doma za stare. Tako ćete promeniti monotoniju i rutinu osobe u staračkom domu.
  6. Ne pričajte o problemima, već istaknite najlepše stvari koje su vam se desile u periodu dok niste došli u posetu.
  7. Pitajte seniora šta mu ili joj treba, kako od lekova, tako i od pribora za ličnu higijenu, namirnica, knjiga, novina i sl. Učinite sve da im boravak u domu za stara lica bude što ugodniji.

Ma koliko odlazak u dom za stara lica može delovati tužno, ponekad, u zavisnosti od potreba, zdravstvenog stanja i načina života, to je jedino rešenje. Imajte na umu da će senior u domu za stare dobiti svu adekvatnu negu i da će imati medicinsku pomoć 24 sata dnevno. Uz to, uz društvo i bogatiji društevni život, neće se osećati izolovano. 

 

Životne lekcije koje smo naučili od baka i deka

Životne lekcije koje smo naučili od baka i deka

Pre tačno mesec dana, 13. septembra, obeležen je Dan baka i deka. 

U to ime, američki istraživači napravili su anketu i objavili rezultate. U nastavku saznajte šta su to ljudi naučili od svojih baka i deka.

  1. Sreća se ne pronalazi, ona se stvara.
  2. Ako ćeš nešto da uradiš, uradi kako treba.
  3. Uvek uradi ispravnu stvar, naporno radi i daj sve od sebe.
  4. Bez obzira na sve, uvek učini ispravnu stvar. Samo nemoj sebe preozbiljno da shvataš.
  5. Budi dobar prema sebi tako što ćeš sebe ceniti.
  6. Uvek se smej i zabavljaj se, ma šta radio.
  7. Nijedno znanje nije protraćeno.
  8. Postaraj se da svako veče sa porodicom sedneš za sto da večeraš i da podeliš obrok.
  9. Uradi dobar posao.
  10. Glasnije od reči govore dela.
  11. Reci „hvala“ i „molim“. Poštuj drugu osobum bez obzira na to šta je ta osoba i šta radi tako što nikada nećeš reći „ćuti“.
  12. Problemi se uvek nekako reše. Nekad moraš naporno da radiš, ali svakako pokušaj i iznenadićeš se ishodom.
  13. Nemoj poslednji da napuštaš zabavu. Uvek idi ranije i ostale goste nateraj da požele da si još uvek tu.
  14. Razmisli pre nego što progovoriš.
  15. Nikada ne radi ništa što će nekog drugog povrediti.
  16. Samo budale potroše sav novac koji zarade.
  17. Iskrenost u životu podrazumeva biti iskren prema sebi, ostalima, poslu, igrama i tokom takmičenja.
  18. Poštuj svoje učitelje. Pokušavaju nečemu da te nauče.
  19. Želiš da budeš voljen? Budi prijatan i druželjubiv.
  20. Održi svoja obećanja.
  21. Istog trenutka uradi šta je zadato, Posle možeš da zaboraviš.
  22. Poslušnost i poštovanje uklanjaju lenjost.
  23. Slušaj šta ti drugi ljudi govore.
  24. Odeću kupuj da je nosiš i koristiš.
  25. Kada izađeš iz kuće budi sređen, čist i svež.

 

 

 

Kako ostati motivisan i aktivan u penziji

Kako ostati motivisan i aktivan u penziji

Danas, život je potpuno drugačiji od onog na šta su navikli naši roditelji ili bake i deke. Ljudi duže žive, ali duže i rade i kasnije odlaze u penziju. Međutim, to vreme u penziji danas je ispunjenije nego pre nekoliko decenija.

Većina nas jedva čeka penziju, kako bi konačno radili ono što želimo. To može biti velika promena i potrebno je vreme za prilagođavanje. Ipak, važno je znati da odlazak u penziju ne znači nužno i izolaciju i odsečenost od ostatka sveta. Penzija i te kako može biti ispunjena i aktivna, a sve zavisi isključivo od nas.

Napravite plan

Većina ljudi ima finansijski plan kada odlazi u penziju, ali se mentalno na to ne pripremi. Posao kojim se bavimo nam omogućava novac, rutinu i socijalni život, a može biti i glavni deo ličnosti pojedinca. Određene osobine nas čine uspešnim u poslu, poput napornog rada i takmičarskog duha. Zbog toga nam je teško da se naviknemo da nemamo posao. Ukoliko stvarno uživamo u tome što radimo, možemo osetiti da nešto gubimo kad odemo u penziju. Zato, važno je osmisliti aktivnosti koje će nas ispunjavati dok se navikavamo na penziju.

Ukoliko je ikako moguće, krenite da planirate nekoliko godina unapred, a svoj plan usavršavajte. Popunite ga hobijima, bogatim društevnim životom i ciljevima koje imate sa svojom porodicom. Počnite da gradite život koji želite tokom penzije. Tako će prilagođavanje biti mnogo lakše.

Ostanite aktivni i zdravi

Svakodnevna aktivnosti važna je i za fizučko i za mentalno zdravlje. Zato izaberite odgovarajuću aktivnost koju volite. Fokusirajte se na one aktivnosti koje vas čine ispunjenim. Koje nagrađuju. Vežba može biti bilo šta, od igranja tenisa do časova plesa. Odlazak s prijateljem će sve to začiniti i učiniti zanimljivijim.

Nemojte takođe zaboraviti da redovno kontrolišete svoje zdravlje, da idete na redovne preglede, merite pritisak i da proveravate krvnu sliku, te da pijete propisanu terapiju ukoliko je imate.

Učenje i otkrivanje

Jedna od najboljih načina da imate ispunjeno slobodno vreme u penziji jeste da zacrtate sebi ciljeve. Bilo da je u pitanju učenje jezika, sviranje nekog intrumenta itd. Ovo je takođe i odlična prilika da putujete, otkrivate nova mesta. Učite svaki dan novu reč. Osećaćete se motivisanije a uz to, mozak će vam bolje raditi.

Budite korisni

Bilo lokalno ili na globalnom nivou, uradite nešto za svoju zajednicu. Zalažite se za postavljanje reciklažnih kontejnera, volontirajte, podelite staru odeću, pomažite u narodnim kuhinjama… Budite od koristi i uradite dobro delo. Osećaćete se mnogo bolje!

Odmor

Na kraju krajeva, ne zaboravite da je konačno došlo vreme za vas. Odmarajte, uživajte i opuštajte se. Radite sve što poželite, ovo je vaše vreme!

 

Mentalno zdravlje seniora: Sve što treba da znate

Mentalno zdravlje seniora: Sve što treba da znate

Na globalnom nivou, populacija rapidno stari. Između 2018. i 2050. udvostručiće se broj ljudi koji imaju preko 60 godina. Mentalno zdravlje i dobrostanje važno je za svako doba, pa tako i za „zlatno.“

Mentalni i neurološki poremećaji kod starijih ljudi zastupljeni su u proseku oko 6,6%. Oni stariji, prirodno, imaju i veči rizik da razviju ove poremećaje.

Najčešći mentalni poremećaji kod starijih ljudi su demencija i depresija, od kojih pati oko 5% svetskoh stanovništva. Anksioznost je na trećem mestu.

Faktori rizika

U svakom trenutku života, faktori rizika za mentalne poremećaje su mngoi. Stres, slaba pokretljivost, hronična bol, nepravilna ishrana i drugi zdravstveni problemi samo su neki od faktora rizika. Stariji ljudi mogu da osete i pad u socioekonomskom statusu, odlaskom u penziju. To može dovesti do izolacije, osećaja usamljenosti i psihološke uznemirenosti.

Mentalno zdravlje utiče na fizičko zdravlje i obrnuto. Na primer, starija osoba koja ima srćano oboljenje ima veći rizik da razvije depresiju, za razliku od osobe koja je zdrava. Isto tako fizičke povrede, nastale usled padova, mogu da ostave dugoročne psihološke posledice, uključujući i depresiju i anksioznost.

Među starijih svetom, najčešći mentalni poremećaji su depresija i demencija

 

Demencija

Demencija je sindrom, uglavnom hronične i progresivne prirode, koja se manifestuje gubitkom pamćenja, poteškoćama u razmišljanju i obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Iako nije normalan deo starenja, demencija najčešće pogađa starije ljude.

Procenjuje se da na svetu od nekog vida demencije pati 50 miliona ljudi. Taj broj će do 2030. godine narasti na 82 miliona, dok će do 2050. na svetu postojati 152 miliona osoba sa demencijom.

Kada govorimo o demenciji, postoje određene socijalne i ekonomske poteškoće prilikom lečenja. Uz troškove lekova, potrebna je i socijalna i neformalna briga. Uz to, na ceu porodicu, pa i na osobu koja pati od demencije, utiču i psihički, emocionalni i ekonomski faktori. Sve to povećava stres i može dovesti do neproduktivnosti lečenja.

Stoga, savet je, ukoliko ste u mogućnosti, da razmislite o mogućnosti doma za stara lica. Tamo, obučeno osoblje vodiće brigu o pacijentu 24 sata.

Lečenje mentalnih poremećaja

Bilo da je u pitanju depresija, anksioznost ili demencija, važno je znati:

Najčešće u lečenju je potrebna stručna pomoć, nega i medikamenti
Omogućite osobi koja ima mentalni poremećaj bezbedan, ali i nesmetan život
Društvena pordrška je veoma važna
Fizičko zdravlje, koje podrazumeva zdravu ishranu i fizičku aktivnost, je presudno kako bi osoba s poremećajem imala što zdraviji život

 

Depresija kod starijih osoba: Kako se prepoznati i kako se s njom izboriti?

Depresija kod starijih osoba: Kako se prepoznati i kako se s njom izboriti?

Depresija je veoma česta kod starijih osoba, a njeni simptomi mogu da utiču na svakodnevne aktivnosti, poput apetita, kvaliteta sna, sve do celokupnog psihofizičkog zdravlja.

Nažalost, danas, stariji ljudi najčešće ne uspeju u tome da detektuju prve simptome depresije. Stoga, ne dobiju potrebnu pomoć, dok ne bude prekasno.

Depresija može da se javi zbog mnogih faktora, a kod seniora, najčešće su u pitanju socijalna izolacija, strah od starenja i monotonija.

Važno je napomenuti da sepresija nije odraz slabog karaktera pojedinca. Od nje može da oboli bilo ko, bez obzira na godine, socijalni status, materijalnu situaciju i sl.

Simptomi depresije

Crveni alarm pali se ako osetite sledeće simptome:

Tugu i osećaj beznadežnosti
Neobjašnjivi bolovi
Gubitak telesne težine i apetita
Izbegavanje socijalnih interakcija
Osećaj bespomoćnosti
Manjak energije i motivacije
Problemi sa snom (posmanost, nesanica)
Usporeno kretanje ili govor
Misli o smrti i samoubistvu
Problemi s pamćenjem i koncentracijom
Nezainteresovanost

Kako prebroditi depresiju?

Isprva potrebna je samopomoć, ukoliko osoba na vreme shvati da pati od depresije. Promena načina života, ishrane, fizička aktivnost, hobiji i interakcija s porodicom i prijateljima mogu instant da pomognu osobi koja se bori sa depresijom.

Pronađite način da uvek budete zauzeti, bilo mentalno ili psihički. Čitajte, rešavajte ukrštenice, šetajte, radite bilo šta kako biste skrenuli ružne misli.

Razmislite da počnete da volontirate. Pomaganjem drugima pomoći ćete i sebi, osećaćete se ispunjenije i svrsishodno.

Nemojte se izolovati i družite se. Posetite muzej, krenite na neki hobi, idite u pozorište. Okružite se ljudima i upoznajte nove prijatelje.

Nabavite ljubimca. Istraživanja su pokazala da posedovanje kućnog ljubimca pozitivno utiče i na fizičko i na mentalno zdravlje.

Vežbajte. Fizička aktivnost utiče na naš mozak i postajemo srećniji.

Ukoliko ništa od ovoga ne pomogne, razmislite o tome da potražite stručnu pomoć. Depresija je opaka bolest i ne treba je zanemarivati!

 

Seniori ovo je vaše vreme! Prednosti penzije za koje niste znali

Seniori ovo je vaše vreme! Prednosti penzije za koje niste znali

Neki ljudi pitaju se šta će raditi sa svim tim slobodnim vremenom, nakon što odu u penziju. Strah da će postati nevažni, bez cilja i da će biti na marginama društva zapravo je veoma neopravdan.

Nema sumnje da odlazak u penziju ima i loše strane, kao što je usamljenost, monotonija ili čak i depresija. Zato ljudi koji odu u penziju moraju da odluče šta im je važno, da isplaniraju budućnost i da cene svaki sekund penzije. Ovo slobodno vreme zapravo je prepuno neverovatnih mogućnosti.

U nastavku pogledajte predloge ljudi koji su nedavno otišli u penziju, kako biste osmislili i ispunili svaki svoj dan tokom penzije.

1.Nema više zavisnosti od ambicije. Odjednom, ljudi u penziji shvataju da im više nije važno da li će napredovati, dobiti bolji posao ili kancelariju s boljim pogledom. To breme palo je s njihovih ramena.

2.Sigurno svako od nas ima na listi filmove koje nije stigao da pogleda i knjige koje nije stigao da pročita. Sada, konačno imate vremena da sve to nadoknadite.

3.Uz filmove, na sreću, danas, televizijski kanali ali i sam Internet pružaju ogromne mogućnosti kada su serije u pitanju. Od sapunica, preko kriminalnih do psiholoških, pregršt je serija, a svako može da pronađe svoju omiljenu.

4.I dalje možete da radite, honorarno ili pola radnog vremena. Pronađite posao koji vam odgovara i samo napred.

5. Tu je i radost koju donosi uloga bake i deke. Tako ćete se osećati korisno, čuvajući svoje unuke a uz to, bićete prepuni energije.

6.Istraživanja su pokazala da volontiranje pozitivno utiče na psihičko zdravlje pojedinca. Bilo da je u pitanju svratište, sigurna kuća ili sklonište za životinje. Raspitajte se u okruženju kakve sve humanitarne organizacije postoje i kako možete da doprinesete.

7. Putovanja, za koje niste imali vremena ili sredstava u mladosti, sada i te kako mogu da se ostvare.

8. Uživajte u tome što imate vremena da ne radite apsolutno ništa. I to može biti nagrađujuće i oslobađajuće.

9. Vratite se davno zaboravljenim hobijima poput pletenja, slikanja ili pisanja. Time ćete ispuniti i vreme ali osećaćete se bolje.

10. Svaki dan prisetite se da sada konačno, u penziji, nema stresa, pritiska i problema. Uživajte u ovoj slobodi. Možete da radite šta god poželite! Ili pak možete sebi konačno priuštiti luksuz da ne radite ništa!

 

Kako brinuti o slabo pokretnim i nepokretnim osobama?

Kako brinuti o slabo pokretnim i nepokretnim osobama?

Problem s pokretnošću ostavlja ozbiljne posledice za seniore, jer, na prvom mestu, menja kvalitet života. Nesreće, od čega su dve trećine padovi, su peti najveći uzrok smrti kod starijih, a najčešće. rezultiraju problemima s daljom pokretnošću.

Kada je u pitanju privremena nepokretnost, nega je potrebna dok se osoba ne oporavi. Zato, potrebno je da povređeni pojedinac vreme oporavka provede uz negovatelja, bilo u vašem domu ili pak u domu za stare.

Ipak, ukoliko je slaba pokretljivost ili pak stalna nepokretljivost u pitanju, situacija je znatno ozbiljnija.

Ovim osobama potrebna je danonoćna nega, bilo od strane članova porodice, stručnog lica ili u domu za stare.

Šta sve treba da znate?

Prvo, potrebno je da sa terapeutom i doktorom razgovarate o najboljim pomoćnim sredstvima za kretanje. Bilo da su u pitanju štake, šetalica, invalidska kolica i sl., stručno lice će, na osnovu pregleda pacijenta i istorije bolesti, izabrati najbolju opciju.

Ukoliko slabo pokretna ili nepokretna osoba ostaje u kući, važno je znati sledeće stvari:

Potrebno je opremiti dom, a to znači postavljanje rampi umesto stepenica na ulazima u svaku ptostoriju.

Soba mora biti dovoljno prostrana kako bi stala invalidska kolica.

I toalet je potrebno prilagoditi osobama s invaliditetom, počev od wc šolje, preko umivaonika do tuš kabine odnosno kade. Ručke koje osoba može da dohvati dok koristi toalet su obavezne. Isto važi i prilikom kupanja.

Šira vrata su takođe poželjna, kako bi osoba nesmetano mogla da ide iz jedne u drugu prostoriju.

Uklonite sve bespotrebne stvari sa poda, kako bi prolaz bio nesmetan. Uz stolice, nameštaj, tu spadaju i tepisi i prostirke.

Sve što će osobi biti potrebno, od utičnice, daljinskog upravljača, preko knjiga, lekova, hrane i pića, mora biti nadohvat ruke.

Kako pomoći osobi s invaliditetom kada su osećanja u pitanju?

Razgovor, kao što znamo, zaista pomaže. Ukoliko pak ne možete da se poistovetite s starijim članom porodice koji je slabo ili pak potpuno nepokretan, razmislite da potražite pomoć stručnih lica.

Psihoterapeut i grupe podrške idealno su rešenje.

Ono što vi treba da uradite jeste da imate razumevanja. Promena od potpuno mobilne do slabo pokretne ili pak nepokretne osobe je ogromna. Banalne, svakodnevne aktivnosti poput pranja ruku, korišćenja toaleta i sl. više nisu tako jednostavne.

Osoba koja se bori s ovom promenom može biti depresivna, razdražljiva, agresivna, anksiozna, sklona naglim promenama raspoloženja, te se naoružajte strpljenjem i saosećanjem

Starijim nepokretnim i slabopokretnim osobama potrebna je posebna nega. Ukoliko niste u mogućnosti da je pružite, razmislite o tome da potražite stručnu pomoć. Takođe, razmislite i o domovima za stara lica.

 

 

Najvažnije činjenice koje treba da znate o domovima za stare

Najvažnije činjenice koje treba da znate o domovima za stare

Kao što smo već nekoliko puta napomenuli, odluka da osoba ostavi pređašnji način života i da se preseli u dom za stare nije nimalo laka.

Ta promena podjednako utiče na samu osobu, kao i na njegove odnosno njene najbliže. Ipak, usled najčešće zdravstvenog stanja pojedinca i nedostatka vremena neophodnog za adekvatnu negu i zaštitu, ljudi se odlučuju da ostatak svog života provedu upravo u staračkom domu.

Postoje predrasude o tome da je odlazak u starački dom smrtna presuda i da su ljudi ostavljeni tamo, da se snalaze sami i da čekaju poslednje dane. Međutim, svako ko je svog roditelja, baku, deku, tetku i sl. odveo u dom, zna da je ovo daleko od istine.

Domovi za stare su specijalizovane ustanove koje pružaju medicinske usluge, negu i zaštitu svima koji tamo borave.

Nije svakome potrebna medicinska pomoć na dnevnom nivou. Starački domovi nude širok dijapazon usluga, u zavisnosti od potrebe pacijenta.

Neki od korisinika usluga ne treba asistencija prilikom obavljanja lične higijene, kupanja, odlaska u toalet itd., dok je drugima potrebna nega 24 sata dnevno.

Baš iz tog razloga, kada je osoba u nemogućnosti da obavlja dnevne aktivnosti, starački dom je idealan izbor.

Adekvatna nega, medicinska pomoć u svakom trenutku i socijalizacija glavne su stavke dostojanstvenog života svake osobe.

 

Da li znate da postoje i starački domovi za ljubimce?

Da li znate da postoje i starački domovi za ljubimce?

Sigurno ste svi čuli da postoje skloništa za napuštene životinje. U ovim ustanovama, volonteri brinu o psima, mačkama i drugim ljubimcima, dok jednog dana ne budu usvojeni.

Ma koliko teško bilo to da priznamo, najčešće, ljudi usvajaju mladunčad, dok oni stariji neretko budu ostavljeni u skloništima do kraja života.

Isto tako, dešava se da brojne ljubimce, kada ostare, ljudi jednostavno puste na ulicu da se snalaze sami.

Da bi se donekle rešio ovaj problem, ljudi širom sveta otvorili su staračke domove za ljubimce, gde borave psi, mačke, papagaji, pa čak i prasići.

Jedan takav vodi Valeri Liks iz Belgije.Naime, na ovom imanju trenutno živi 150 životinja koji u miru čekaju kraj svog života.

Neki od stanovnika ovog doma, nazvanog „Les Petits Vieux“ odnosno „Slatki mali starci“ jeste mačor Azurija star 15 godina, kao i 14-godišnji Čopi, jorkširski terijer.

Pored Valeri, i drugi ljudi su se dosetili ovoga, a najviše staračkih domova za ljubimce ima u Sjedinjenim Američkim Državama.

I životinjama u poznijim godinama je, baš kao i ljudima, potrebna dvadesetčetvoročasovna nega, ali i pažnja, društvo i ljubav. 

Kako biti dugovečan? Poslušajte stogodišnjake!

Kako biti dugovečan? Poslušajte stogodišnjake!

Šta je tajna dugog, ispunjenog i zdravog života? To sigurno znaju oni koji su prešli 9. deceniju života!

Novine „Huffington Post“ intervjuisali su ljude starije od 90 godina, kako bi otkrili njihove tajne, a evo šta su rekli ovi vitalni pripadnici „zlatnog doba“.

„Ne gledajte na kalendar. Nastavite da slavite svaki dan.“

„Uložite u kvalitetnu odeću, obuću i nakit. Oni nikada ne izlaze iz mode.“

„Izlazim iz kuće svaki dan, makar prošetala do kraja ulice i nazad. Da biste ostali mladi, morate se kretati.“

„Za mene, fizička aktivnost je neophodna. Mislim da je ona, za starije ljude, precenjena.“

„Da koristim vitamine? Nema šanse. I nemojte ići mnogo kod lekara.“

„Zaljubite se, venčajte se.“

„Čak i ako osetite mržnju prema nekome, zadržite je za sebe. Nemojte da povređujete ljude, ma kakav bio razlog za to.“

„Nikada ne odustajte od ljubavi.“

„Niko vas ne kontroliše.“

„Pronađite vremena i da plačete.“

„Putujte dok ste mladi i u stanju. Ne brinite za novac. Iskustva su vrednija od novca.“

„Ne poredite se sa drugima. Tako nikada nećete biti srećni. Trava je uvek zelenija kod komšije.“

„Ukoliko vas je sramota da budete s nekim u vezi, nemojte biti s tom osobom u vezi.“

„Svaki dan, uradite jednu stvar samo za sebe.“

„Oprostite.“

„Pronađite strast u nečemu i živite kroz to.“

„Većina problema rešiće se sami.“

„Nabavite kućnog ljubimca. Nekada, svako bude usamljen. Ljubimci nas podsećaju kako smo svi živa bića.“

„Naučite da se prilagođavate.“

„Odvojte vreme da patite i žalite, kada nekoga izgubite.“

„Nastavite dalje i ne odustajte.“

„Nemojte da umrete samo zato što morate.“

„Život je zabavan. Sve je do osobe. Budite zadovoljni. Ne morate biti srećni stalno, ali morate biti zadovoljni.“

„Volite. Otrkijte u svakoj osobi nešto zbog čega vam se dopada, tu je, jer svi smo mi ljudi.“

„Obrazujte se. To je nešto što niko ne može da vam oduzme.“

„Budite pozitivni“.

„Nemojte prerano umreti.“

„Samo napred i radite ono što želite, bez obzira na sve.“

„Bol je misteriozno osećanje, a uživanje i zabavljanje je najbolji način da na to zaboravite.“

„Nemojte biti zabrinuti oko materijalnih stvari. Zapamtite, ne znate kada ćete umreti, a te stvari ne možete da ponesete sa sobom.“

„Sama nauka ne može da pomogne niti izleči ljude.“

„Nađite uzora i trudite se da postignete i više nego što je ta osoba uspela.“

„Savet za dame: nemojte se udati za starijeg muškarca. Birajte mlađeg.“

„Trudim se da ne brinem. Trudim se da živim umesto toga.“

„Dovoljno verujem sebi da mogu da se izborim sa svim što dođe.“

„Radite ono što volite.“

„Odustanite dok još možete.“

„Starost nije bolest.“

„Kada se smejete sami sebi, sprečavate ljude da se vama smeju.“

„Budite otvoreni i tako će mnoge stvari delovati manje čudno:“

„Dremajte svaki dan.“

„Spavajte dobro, pokušajte da ne brinete i sanjajte lepe snove.“

„Učenje novih stvari čini vas srećnim, a um aktivnijim.“

„Smeh nas čini zdravijima. Možete preživeti mnogo više loših stvari sa dobrim smislom za humor.“

„Budite znatiželjni.“

„Ne analizirajte, uradite.“

„Usporite, uživajte u životu, biće šta bude.“