massgreenhouse@gmail.com   064/4208 555 021/6435 368 mass021veternik@gmail.com 066/620-8555 021/3017-346
Menu

starački dom Archives - Страница 4 од 4 - Mass Green House

Home / Tag: starački dom
Namirnice za bolje pamćenje i koncentraciju

Namirnice za bolje pamćenje i koncentraciju

Opšte je poznato da zdravlje ulazi na usta. Isto tako, znamo da, godinama, kognitivno zdravlje postaje sve ugroženije. Iz tog razloga, veoma je važno da održavamo naš mozak zdravim!

Uz brojne vežbe, poput igara pamćenja, čitanja i rešavanja ukrštenica, postoji i hrana koja može da pomogne da naš mozak ostane zdrav. Sastojci nekih namirnica sprečavaju gubitak pamćenja, hrane mozak i čine ga vitalnim.

U nastavku otkrijte koje to namirnice utiču na bolje pamćenje i koncentraciju.

1.Masna riba

Riba poput sardine i lososa, prepuna je omega 3 masnih kiselina. Ove kiseline čine polovinu sastava samog mozga, grade nervne ćelije i esencijalne su za učenje i pamćenje. Uz to, naučnici su otkrili da omega 3 sprečavaju zastoj rada mozga i umanjuju rizik od Alchajmerove bolesti. Takođe, ove kiseline smanjuju rizik od depresije.

2. Kafa

Dve glavne komponente kafe, kofein i antioksidanti, imaju pozitivno dejstvo na mozak. Čine ga budnim, utiču na lučenje hormona sreće i sprečavaju rizik od oboljevanja od Parkinsonove i Alchajmerove bolesti.

3. Borovnice

Ovo voće prepuno je nutrijenata koji imaju antiupalno i antioksidantno dejstvo. Ti sastojci pomažu komunikaciju nervih ćelija i sprečavaju kratkoročne gubitke pamćenja.

4. Kurkma

Ovaj začin sadrži kurkumin, aktivni sastojak koji poboljšava pamćenje kod osoba koje pate od Alchajmera, umanjuje depresiju, poboljšava raspoloženje i utiče na rast i razvoj nervnih ćelija.

5. Brokoli

Ovo povrće prepuno je vitamina K koji utiče na poboljšanje pamćenja i na bolju koncentraciju. Uz to, ovaj vitamin sprečava oštećenja mozga.

6. Semenke budneve

Semenke bundeve štite mozak od slobodnih radikala. Sadrže cink, koji se bori protiv brojnih neuroloških stanja, poput Alchajmera, epilepsije i depresije.

7. Crna čokolada

Kakao, odnosno crna čokolada, prepuna je antioksidanata koji utiču na poboljšanje rada mozga, na memoriju i učenje. Takođe, sastojci čokolade usporavaju starenje mozga.

8. Orašasti plodovi

Svi orašasti plodovi, poput pistaća, kikirikija, badema, oraha i lešnika, sadrže sastojke koji pozitivno utiču na zdravlje mozga. Usporavaju starenje mozga, poboljšavaju njegovu funkciju i štite ga od slobodnih radikala.

9. Narandže

Vitamin C u narandžama sprečava brojna oboljenja, poput Alchahmera. Uz to, ovaj vitamin sprečava i oštećenje nervnih ćelija.

10. Jaja

Jaja su odličan izvor vitamina B6 i B12, kao i folata. Ovi sastojci utiču na stvaranje neurotransmitera koji reguliše raspoloženje i memoriju. Uz to, potpomaže bolji rad mozga.

11. Zeleni čaj

Zeleni čaj utiče na bolji fokus, budi mozak i poboljšava njegov rad i koncentraciju. Takođe, sprečava anksioznost i deluje opuštajuće.

Prema istraživanjima, stariji članovi naše zajednice su najugroženiji, kada je u pitanju ishrana. Iz tog razloga, potrudite se da im pružite pravilnu negu i ishranu. Ukoliko pak niste u mogućnosti, razmislite o tome da potražite pomoć stručnjaka i ustanova gde je nega omogućena 24 sata dnevno.

Kako komunicirati sa starijima?

Kako komunicirati sa starijima?

Kada je u pitanju nega starijih lica, jedna od najvažnijih stavki svakako je i komunikacija. Međutim, ona može biti otežana, kada se uzmu u obzir brojna stanja, kao što su gubitak sluha i vida, demencija ili Alchajmerova bolest.

Uz to, starije osobe su senzibilnije, te je s njima potrebno komunicirati pažljivo i s dozom strpljenja. U nastavku saznajte kako da ostvarite jaku vezu s starijim licima, bez obzira da li su u pitanju vaši najbliži ili se, kao medicinski radnik, susrećete s ovakvim pacijentima.

Savet 1: Ispravan govor tela

Važno je da stojite direktno naspram starije osobe, jer takav položaj tela omogućava pravilnu i jednaku komunikaciju. Isto tako, ovim položajem tela šaljete poruku da vam je do sagovornika stalo, a uz to, tako će osoba lakše razumeti ono o čemu govorite, jer će, uz reči, lakše razumeti i facijalnu ekspresiju, te pokrete ruku.

Savet 2: Vežbajte strpljenje

Pri razgovoru sa seniorom, bez obzira na istoriju bolesti, morate imati na umu da najčešće ne čuje dobro, te da morate nekoliko puta da ponovite šta ste rekli. Uz to, starijim ljudima koncentracija opada, te se često desi da zaborave ili da pak ne procesuiraju rečeno. Uz to, rekacije će biti usporenije, pa imajte i to na umu.

Savet 3: Pokažite poštovanje

Iako svi znamo da starije treba poštovati, retko ko se toga zaista i pridržava. Stoga, pokažite osobi s kojom razgovarate da uvažavate njeno mišljenje, čak i u trenucima kada se ne slažete s istim.

Savet 4: Vežbajte aktivno slušanje

Pri razgovoru sa seniorom, potrudite se da zapamtite sve njihove želje i da slušate obe strane priče, pre nego što donesete određenu odluku. Poštujte želju starijeg lica i ukoliko vam nešto nije jasno, pitajte da vam bolje objasne šta to nisu eventualno dobro razumeli.

Savet 5: Budite iskreni

Iskreno odgovarajte na sva pitanja koje vam pacijent postavlja, ukoliko ste medicinski radnik. Tako ćete pomoći da osoba donese ispravnu odluku.

Savet 6: Komfor

Baš kao što svi uživaju u udobnom, ništa manje ne zaslužuju ni stariji članovi naše porodice. To uvek imajte na umu.

Savet 7: Koristite jednostavan jezik

Ne zamarajte se komplikovanim rečima, već se držite što jednostavnijih rečenica, kako bi senior što bolje razumeo o čemu pričate.

Savet 8: Empatija

Za kraj, ono najvažnije- pokažite empatiju. Senior treba da oseti da razumete kroz šta prolazi i da se suosećate sa svim nelagodnostima koje starenje donosi.

Sve ovo, između ostalog, uči i medicinsko osoblje koje radi u staračkim domovima. Razlog je jednostavan- da bi se seniorima pružila najbolja nega, dostojna čoveku.

 

Bake & deke u brojkama: Preslatke činjenice o našim najstarijim članovima porodice

Bake & deke u brojkama: Preslatke činjenice o našim najstarijim članovima porodice

Neke od najlepših uspomena iz detinjstva vezani su upravo za naše bake i deke. Bilo da se rado sećamo mirisa bakinih kolača ili dedinih ribolovačkih priča, činjenica jeste da su najstariji članovi naših porodica veliki deo našeg odrastanja.

U nastavku saznajte neke zabavne činjenice upravo o bakama i dekama.

  • Dan baka i deka počeo je da se slavi kao nacionalni praznik u SAD 1978. godine
  • I druge zemlje slave ovaj dan, kao što su Australija (datum varira od države do države), Kanada (druga nedelja septembra), Italija (2. oktobar), Pakistan (druga nedelja oktobra), Velika Britanija (prva nedelja oktobra)…
  • Tri od četiri seniora misli da je njihov „posao“ baka i deka najvažnija i najlepša stvar u životu
  • Oko 10% baka i deka ima tetovažu
  •  75% baka i deka u svetu koriste Internet na dnevnom niovu
  • Oko 45% ljudi na Fejsbuku upravo su bake i deke
  •  6% seniora koji imaju unučiće imaju i svoje blogove
  • Približno 55% baka i deka igraju igrice sa svojim unučićima
  • Samuel S.Mast iz Pensilvanije drži rekord kao osoba sa najviše potomaka. Imao je 11 dece, 97 unučadi, 634 praunučadi i 82 čukununučadi

Nakon ovih brojki, jasno je koliki uticaj bake i deke imaju na nas, tokom celog života. Zato, pokažite im koliko ih volite, nazovite ih i ne dozvolite im da budu usamljeni.

Ukoliko niste u mogućnosti da brinete o njima, na način na koji su oni brinuli o vama kada ste bili deca, a pomoć im je potrebna, potražite je u domu za stara lica, gde će uz adekvatnu negu i medicinsku pomoć, imati prijatno društvo i lepu atmosferu tokom celog boravka.

 

 

 

Zabavne činjenice o starijim osobama

Zabavne činjenice o starijim osobama

Internacionalni dan starijih lica proslavlja se svake godine 1. oktobra, u cilju da se skrene pažnja na ovu, može se slobodno reći, marginalizovanu grupu, te da se podigne svest o tome da je i seniorima i te kako potrebna pažnja, briga i nega.

U nastavku, pročitajte neke od najzanimljivijih činjenica o starijim osobama, za koje sigurno niste znali.

  • Trenutno, na svetu ima oko 483 miliona ljudi starijih od 65 godina, a do 2030. taj broj će porasti na 974 miliona. Do 2025. oko 18% svetske populacije biće upravo seniori.
  • Na svaku 100. osobu ženskog pola iznad 65. godina, ima 72 muškarca istih godina, dok je taj broj manji kada su pitanju osobe koje imaju iznad 85 godina. Naime, u toj grupi, na svaku 100. ženu ide 45 muškaraca.
  • Džean Luis Kalment ušla je u Ginisovu knjigu rekorda kao osoba koja je najduže živela. Naime, Džean je rođena 21. februara 1875. godine u Francuskoj, a preminula je 4. avgusta 1997. godine u staračkom domu u Arlesu, na jugu Francuske. Tada, imala je 122 godine.
  • Prema istraživanjima, starije osobe su sklonije depresiji.
  • Fizička akitvnost usporava proces starenja. Jedna studija pokazala je da se stopa smrtnosti kod osoba starijih od 50 godina koji su fizički aktivni smanjila za 44% .
  • Uz smanjenje smrtnosti, fizička aktivnost smanjuje gubitak koštanog tkiva i rizik od preloma, jača mišiće, poboljšava balans i koordinaciju.
  • Sofokle je imao 89 godina kada je napisao svoje remek delo „Edip na Kolonu“.
  • Na Fejsbuku, sve više starijih ljudi otvara naloge, pa tako danas, oko 34% Fejsbuk korisnika ima oko 65 godina.
  • U Sjedinjenim Američkim Državama, seniori koriste Internet više od bilo koje druge grupe ljudi. Naime, osobe starije od 55 godina u proseku su onlajn 33 sata mesečno.
  • Odrasle osobe u pedesetim i šezdesetim godinama života proživljavaju brojne promene, u različitim fazama života- pokazale su studije. Ovo je, stoga, idealno vreme za nove hobije, sklapanje novih prijateljstava i sl.
  • Prema statistikama, muškarac koji doživi 65. godinu života, u proseku, živeće 84,3 godine, dok će žena živeti nešto duže- 86,6 godina.
  • Ljudi koji imaju preko 75 godina posećuju doktora tri puta češće nego osobe između 22 i 44 godine.

Iz svega navedenog, dolazi se do zaključka da je starenje proces koji čeka svakog od nas, ali da taj period ne mora biti mučan i neprijatan.

Sve što je potrebno našim starijim članovima porodice jesu ljubav i nega, a u zavisnosti od zdravstvenog stanja, najbolji izbor svakako jeste profesionalna nega, 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji.

Iz tog razloga, domovi za stara lica pružaju sve neophodno za kvalitetan i dostojanstven život- negu, medicinski nadzor, prijatnu atmosferu i društvo.