massgreenhouse@gmail.com   064/4208 555 021/6435 368 mass021veternik@gmail.com 066/620-8555 021/3017-346
Menu

domovi za stara lica Archives - Mass Green House

Home / Tag: domovi za stara lica
5 načina da motivišete i ohrabrite vašeg seniora

5 načina da motivišete i ohrabrite vašeg seniora

Svima je poznato da smo „stara nacija“ i da je sve više seniora, a sve manje dece.

Uprkos tome, najstariji članovi naše porodice zaslužuju da budu uključeni u socijalnu interakciju i u samo društvo. Starost s sobom donosi brojne izazove, a vi ste tu da motivišete i ohrabrite svog seniora. A evo i kako:

Ohrabrite nekoliko ispunjivih ciljeva

Mladi ljudi uglavnom imaju punu zadataka i ciljeva u životu i žele što više da postignu. Seniori ih pak nemaju. Završili su sa poslovima, nemaju potrebe da se dokazuju. Pa ipak, ciljevi nam daju osećaj svrhe. Stoga, da bi senior osetio nezavisnost, ohrabrujte njihove male ciljeve poput odlaska u šetnju, učenja novih veština i sl.

Afirmacija identiteta

Seniori imaju fasicnantne životne priče. Poslušajte ih, imajte strpljenja i salušajte savete. Sigurno će vam preneti dobru pouku. Vi ćete naučiti nešto novo, a oni će se osećati bolje.

Tehnologija

Uprkos generacijskom jazu, živimo u eri tehnologije. Imajte strpljenja i svom najstarijem članu porodice, ukoliko to želi, pokažite sve prednosti Interneta i smartfona. Oni će vam biti zahvalni. I imajte na umu, vaše bake i deke su vas učile da šetate, koristite kašiku… i nije im bilo teško. Nemojte da bude ni vama!

Osećaj svrhe

Čak i ukoliko vam ne treba pomoć seniora, potražite je. Tako će se oni osećati kao da pripadaju društvu i neće biti socijalno izolovani.

Fleksibilne veštine

Asistirajte senioru prilikom učenja novih zadataka, savladavanja veština i radnji. Dozvolite im da postave realne ciljeve i dajte im vetar u leđa.

 

Kako brinuti o slabo pokretnim i nepokretnim osobama?

Kako brinuti o slabo pokretnim i nepokretnim osobama?

Problem s pokretnošću ostavlja ozbiljne posledice za seniore, jer, na prvom mestu, menja kvalitet života. Nesreće, od čega su dve trećine padovi, su peti najveći uzrok smrti kod starijih, a najčešće. rezultiraju problemima s daljom pokretnošću.

Kada je u pitanju privremena nepokretnost, nega je potrebna dok se osoba ne oporavi. Zato, potrebno je da povređeni pojedinac vreme oporavka provede uz negovatelja, bilo u vašem domu ili pak u domu za stare.

Ipak, ukoliko je slaba pokretljivost ili pak stalna nepokretljivost u pitanju, situacija je znatno ozbiljnija.

Ovim osobama potrebna je danonoćna nega, bilo od strane članova porodice, stručnog lica ili u domu za stare.

Šta sve treba da znate?

Prvo, potrebno je da sa terapeutom i doktorom razgovarate o najboljim pomoćnim sredstvima za kretanje. Bilo da su u pitanju štake, šetalica, invalidska kolica i sl., stručno lice će, na osnovu pregleda pacijenta i istorije bolesti, izabrati najbolju opciju.

Ukoliko slabo pokretna ili nepokretna osoba ostaje u kući, važno je znati sledeće stvari:

Potrebno je opremiti dom, a to znači postavljanje rampi umesto stepenica na ulazima u svaku ptostoriju.

Soba mora biti dovoljno prostrana kako bi stala invalidska kolica.

I toalet je potrebno prilagoditi osobama s invaliditetom, počev od wc šolje, preko umivaonika do tuš kabine odnosno kade. Ručke koje osoba može da dohvati dok koristi toalet su obavezne. Isto važi i prilikom kupanja.

Šira vrata su takođe poželjna, kako bi osoba nesmetano mogla da ide iz jedne u drugu prostoriju.

Uklonite sve bespotrebne stvari sa poda, kako bi prolaz bio nesmetan. Uz stolice, nameštaj, tu spadaju i tepisi i prostirke.

Sve što će osobi biti potrebno, od utičnice, daljinskog upravljača, preko knjiga, lekova, hrane i pića, mora biti nadohvat ruke.

Kako pomoći osobi s invaliditetom kada su osećanja u pitanju?

Razgovor, kao što znamo, zaista pomaže. Ukoliko pak ne možete da se poistovetite s starijim članom porodice koji je slabo ili pak potpuno nepokretan, razmislite da potražite pomoć stručnih lica.

Psihoterapeut i grupe podrške idealno su rešenje.

Ono što vi treba da uradite jeste da imate razumevanja. Promena od potpuno mobilne do slabo pokretne ili pak nepokretne osobe je ogromna. Banalne, svakodnevne aktivnosti poput pranja ruku, korišćenja toaleta i sl. više nisu tako jednostavne.

Osoba koja se bori s ovom promenom može biti depresivna, razdražljiva, agresivna, anksiozna, sklona naglim promenama raspoloženja, te se naoružajte strpljenjem i saosećanjem

Starijim nepokretnim i slabopokretnim osobama potrebna je posebna nega. Ukoliko niste u mogućnosti da je pružite, razmislite o tome da potražite stručnu pomoć. Takođe, razmislite i o domovima za stara lica.

 

 

Najčešća zdravstvena oboljenja starijih

Najčešća zdravstvena oboljenja starijih

Životni vek čoveka, kroz evoluciju, se produžio, te u proseku, ljudi žive za oko 19 godina duže nego pre nekoliko vekova.

Ipak, uprkos dugovečnijem životu, ono s sobom donosi brojna oboljenja i hronična stanja. U nastavku saznajte koja su to najčešća zdravstvena oboljenja s kojima se suočavaju stariji ljudi.

1. Artritis

Artritis je verovatno broj jedan oboljenje koje zahvata ljude od 65+ godina. On se javlja kod 49,7% starijih osoba iznad 65 godina, izaziva bol i umanjuje kvalitet života. Artritis se može smanjiti aktivnim načinom života, ali i lekovima, pa stoga, pri prvoj sumnji da imate ovo oboljenje, posavetujte se sa stručnjakom.

2. Srčana oboljenja

Od hroničnih oboljenja srca pati oko 37% muškaraca i 26% žena starijih od 65 godina. Kako starimo, uz faktore rizika poput visokog krvnog pritiska i holesterola, te poroka, povećavamo rizik od srčanih oboljenja i srčanog udara. Pravilna ishrana, vežba, manjak stresa i odmor ključni su za zdravo srce.

3. Kancer

Rak je drugi vodeći uzročnik smrti kod ljudi starijih od 65 godina. Istraživanja su pokazala da 28% muškaraca i 21% žena živi s nekom vrstom kancera, bilo da su u pitanju kancer dojke, prostate, debelog creva ili melanom. Zdrav način života, fizička aktivnost i redovni pregledi mogu spasiti život! Imajte to na umu!

4. Oboljenja disajnih puteva

Hronična oboljenja disajnih puteva su treći uzročnik smrti kod starijih osoba. Oko 11% ljudi živi sa astom ili bronhitisom, što ugrožava kako zdravlje disajnih organa, tako i zdravlje srca i mozga.

5. Alchajmerova bolest

Rizik od demencije povećava se kako starimo, a pri prvim znakovima Alchajmerove bolesti, poput zaboravljanja imena, posavetujte se sa stručnjakom.

6. Osteoporoza

Ovo oboljenje utiče na manjak pokretljivosti, a povećava rizik od lomova i povreda. Kao što je poznato, kako starimo, kosti svakako postaju krhkije, ali isto tako teže i zarastaju. Od osteoporoze će, prema procenama, patiti oko 64,4 miliona ljudi do 2020. godine.

7. Dijabetes

Oko 25% ljudi, starijih od 65 godina, imaju dijabetes. Što pre, testovima, utvrdite da sa vašim šećerom u krvi nešto nije u redu, pre ćete na ispravan način lečiti ovo stanje

8. Gojaznost

Gojaznost utiče na povećanje rizika od srčanih oboljenja, dijabetesa i kancera, a broj abnormalno gojaznih ljudi raste iz godine u godinu. Izbalansirajte ishranu i više se krećite, kako biste sebi omogućili kvalitetan život.

9. Depresija

Više od polovine ljudi, starijih od 60 godina, pati od depresije. Izolacija, manjak socijalne interakcije, gubitak voljenih samo su neki od razloga za razvijanje ovog oboljenja.

Da biste sebi ili pak svojim najstarijim članovima porodice osigurali kvalitetan način života, uz danonoćnu negu i terapiju, u skladu s zdravstvenim stanjem, domovi za stara lica su možda najbolji izbor. Razmislite o tome.

9 načina da sprečite gubitak pamćenja

9 načina da sprečite gubitak pamćenja

Svako s vremena na vreme ima problema sa pamćenjem, kada ne možemo na primer da se setimo neke reči ili pak zaboravimo gde smo stavili ključeve od automobila. Ipak, kako starimo, ove neprijatne situacije postaju sve češće.

Kako biste sprečili, ili pak umanjili posledice starenja po kognitivne sposobnosti, poslušajte savete stručnjaka, koje ćete naći u nastavku.

1. Šetajte

Šetnja od 30 minuta dnevno je odlična terapija, kako za telo, tako i za um. Vežbe su najbolji metod da sačuvate pamćenje i mentalnu funkciju, kako starite. Uz to, fizička aktivnost sprečava rizik od brojnih oboljenja, kao što su dijabetes, visok krvni pritisak, gojaznost i srčani udar.

2. Ishrana

Pravilan režim ishrane utiče na zdravlje celog organizma, pa tako i na funkciju mozga. Mnogo voća i povrća, te ribe, potpomaže kognitivnom zdravlju.

3. „Uključite“ mozak

Igre pamćenja, kartanje, čitanje knjiga, rešavanje ukrštenica… samo su neki od načina da držite mozak budnim i u punoj formi. Svaki „mentalni izazov“ čini naš um bistrijim, kako u mladosti, tako i u starosti.

4. Socijalizcija

Socijalna interakcija utiče pozitivno na pamćenje, ali i na raspoloženje. Uz to, socijalizacija umanjuje rizik od depresije, osećaja usamljenosti i izolacije.

5. Kvalitetan san

Pažnja i koncentracija slabe, kada spavamo nemirno i nedovoljno. Za pravilnu funkciju mozga, potrebno je da imamo kvalitetan san, koji u proseku treba da traje oko 8 časova.

Saveti za bolji san: izbegavajte obilne obroke pred spavanje, kao i nasilni sadržaj na televizijskim ekranima. Takođe, izbegavajte kofein i alkohol.

6. Stop stresu

Stres negativno utiče na ceo organizam, a nivo hormona stresa- kortizola, smanjuje mogućnost mozga da procesuira informacije i da ih pamti. Zato, stručnjaci savetuju da pronađete svoj vid relaksacije, bilo u vidu šetnje, meditacije, joge, masaže ili pak čitanja knjge.

7. Poroci

Konzumiranje cigareta ubrzava proces gubitka pamćenja, stoga, ukoliko niste dosad, ostavite cigarete.

8. Redovne kontrole

Ponekad, za gubitak pamćenja odgovorna su druga oboljenja, kao što je dijabetes, depresija, neuravnotežen rad štitaste žlezde, manjak vitamina i sl. Stoga, redovno idete na lekarske kontrole.

9. Memorijski trikovi

Kada imate problem s svakodnevnim pamćenjem, isprobajte nekoliko trikova. Svaki put kada naučite novo ime ili reč, recite je naglas, kako bi se „pohranila“ u vašoj memoriji. Povežite reč s slikom. Na primer, ukoliko se osoba koju upoznajete zove Dunja, odmah zamislite voće dunju. To će vam pomoći da bolje zapamtite imena odnosno pojmove.

Ukoliko imate problem sa vašim najstarijim članovima, gde prepoznajete početak demencije, najbolji način da sačuvate pamćenje vaših najbližih jeste danonoćna nega, koju mogu imate u domovima za stara lica.

 

 

Odlazak u dom za stara lica: Napravite savršen plan

Odlazak u dom za stara lica: Napravite savršen plan

Većina nas ni ne razmišlja o mogućnosti da jednog dana neće moći da vodi brigu o sebi ili pak da naši voljeni neće biti u stanju da žive sami.

Međutim, surova istina jeste da će 70% ljudi u starosti zahtevati pomoć pri obavljanju uobičajenih dnevnih aktivnost, kao što su šetanje, odlazak u toalet, lična higijena ili pak ishrana.

Mnogi pojedinci čekaju trenutak kada im je zaista potrebna pomoć da istu i potraže. Tada, shvataju da je taj proces mnogo teži nego što su mislili…

Kako bi prelazak u dom za stara lica, gde osoba ima danonoćnu negu, bio što bezbolniji kako po osobu koja odlazi u dom, tako i po ostale članove porodice, poslušajte naredne savete.

Napravite plan pre odlaska u dom

1. Edukujte se

Pored činjenice da su danas domovi za stara lica postali centri za negu i rehabilitaciju, u kojem rade stručna lica, pre izbora samog doma, potrebno je dobro se raspitati. Najvažnija pitanja su svakako kakva je usluga, da li dom ima medicinsko osoblje i nadzor 24 sata, kakvi su higijenski uslovi, postoje li negovatelji, socijalni radnici i sl., u zavisnosti od potreba pojedinaca. Stoga, ne ustručavajte se da pitate sve što vas zanima, kako boravak u domu bio najprijatniji mogući.

2. Raspitajte se o okolini

Dobro proučite šta se sve nalazi u okolini samog doma, kao što su parkovi, prodavnice, kafići i ostale ustanove koje bi vam boravak u domu olakšale, ukoliko za tim ima potrebe.

3. I cena je bitna

Nije nikakva tajna da boravak u domu košta. Stoga, svoje finansije dobro isplanirajte, pre samog prijavljivanja za smeštaj.

4. Medicinski plan

Pre izbora doma, razmislite o svim zdravstvenim potrebama vas ili pak člana porodice koji odlazi u dom. Da li je smeštaj omogućio uslove za slabo pokretne ili nepokretne korisnike, kakvo je medicinsko osobolje i kakva je usluga najvažnija su zdravstvena pitanja na koja morate dobiti odgovor pre izbora doma.

5. Odlučite kada je pravo vreme

Ova promena je svakako velika u životu i osobe koja odlazi u dom, ali i u životu svih članova porodice. Zato, dobro razmislite kada je pravo vreme da načinite ovaj korak.

Veoma je teško priznati sebi da nam je u jednom trenutku života potrebna pomoć. Ova odluka nikada nije laka, ali kada sebe pripremite temeljno i na pravi način, izbeći ćete stres i promena će vam lakše pasti.

Imajte na umu da su domovi za stara lica u većini slučajeva najbolji mogući izbor i za onog koji u njega odlazi, ali i za njegove najbliže.

Osećaj usamljenosti, izolacija i zdravlje starijih lica

Osećaj usamljenosti, izolacija i zdravlje starijih lica

Izolacija, usamljenost i osećaj napuštenosti može da ostavi ozbiljne posledice po zdravlje svih, a starije osobe su najosetljivija grupa.

Ukoliko razumemo uzroke i faktore rizika kada je izolacija starijih u pitanju, možemo da sprečimo brojna oboljenja i stanja koja nastaju usled usamljenosti…

Niko ne zamišlja starost bez druge polovine, članova porodice ili prijatelja kraj nas. Svi ti ljudi su tu da nam proces starenja olakšaju, da nas zasmejavaju, prave nam društvo ili pak da nam pomognu u teškim trenucima. Ipak, stvarnost je zapravo malo drugačija.

Naime, istraživanja su pokazala da je većina starijih ljudi prepuštena sebi samima. Statistike pokazuju da više od 28% ljudi iznad 65 godina živi samo.

Iako ovakav način života ne dovodi nužno do socijalne izolacije, može biti jedan od faktora da do osećaja usamljenosti u jednom trenutku ipak dođe.

Socijalni kontakt se umanjuje kako starimo, ali posledice izolacije mogu biti fatalne!

1. Seniorska izolacija može dovesti do prerane smrti. Naime, istraživanja su pokazala da je kod osoba koje imaju preko 50 godina, rizik od prerane smrti  mnogo veći, ukoliko  žive same.

2. Sam osećaj usamljenosti ima negativan efekat na fizičko i psihičko stanje pojedinca.

3. Dugotrajna samoća utiče na kognitivne sposobnosti  i povećava rizik od demencije.

4. Socijalna izolacija može da dovede do hroničnih bolesti kao što su plućna i srčana oboljenja i artritis.

5. Usamljenost takođe povećava rizik od depresije i anksioznosti i dovodi do pesimističkog pogleda na svet i budućnost.

6. Osećaj samoće utiče na povećanje krvnog pritiska, koji i te kakoskraćuje životni vek.

7. Usamljenost može da dovede do namernog izbora lošeg načina života, kao što je loša ishrana, konzumiranje cigareta i alkohola,  fizička neaktivnost i sl.

Važno je napomenuti da seniorska izolacija nije neizbežna. Edukacija je ključna, kako bi se sprečila usamljenost kod starijih članova porodice, koja, kao što ste pročitali, dovodi do brojnih zdravstvenih stanja i oboljenja.

Ukoliko niste u mogćnosti da provodite kvalitetno vreme s najstarijim članovima porodice, kako zbog poslovnih i privatnih obaveza, tako i u slučaju da živite u drugom mestu, najbolje rešenje jesu domovi za stara lica.

Uz adekvatnu medicinsku negu, terapije, pravilnu ishranu, starija lica u domovima uživaju u prijatnoj atmosferi i društvu, te je rizik od izolacije i osećaja usamljenosti sveden na minimum.

Najčešće zdravstvene tegobe starijih lica

Najčešće zdravstvene tegobe starijih lica

Kao što je opšte poznato, s godinama, naše telo slabi, a samim tim, starenje donosi brojne zdravstvene probleme i nelagode.

Danas, oko 12% populacije na svetu su seniori, a procenjuje se da će do 2050. godine, taj broj skočiti za više od 10 procenata. S tim u vezi, važno je upoznati se s svim izazovima s kojima se stariji ljudi suočavaju, kako bismo umeli da ih prepoznamo, te preduzmemo blagovremene mere da im omogućimo kvalitetan način života, dostojan ljudskom biću.

Hronična zdravstvena stanja

Prema Nacionalnom savetu za starenje (NCOA), oko 92% starijih ljudi ima barem jedno hronično oboljenje, dok njih čak 77% ima makar dva. Srčana oboljenja, kancer i dijabetes su najčešći zdravstveni problemi s kojima se suočavaju seniori, a od toga, ova oboljenja imaju smrtni ishod kod trećine njih. Iz tog razloga, brojne zdravstvene organizacije preporučuju redovni odlazak kod izabranog lekara, kao i godišnji sistematski pregled, kako bi se pratilo zdravstveno stanje svakog pojedinca.

Kognitivno zdravlje

Kognitivno zdravlje odnosi se na sposobnost osobe da misli, uči i pamti. Najčešća kognitivna oboljenja svakako su demencija i gubitak kognitivnih funkcija. U proseku, skoro 46 miliona ljudi širom sveta pati od demencije, a procenjuje se da će se taj broj utrostručiti do 2050. godine. Najčešći oblik demencije svakako je Alchajmerova bolest, od koje danas pati oko pet miliona ljudi preko 65 godina života. Starenje, druge hronične bolesti i zdravstvena stanja povećavaju rizik od demencije, a na prvom mestu to su dijabetes, depresija, hipertenzija i sl. Leka za demenciju još uvek nema, ali postoje terapije koje je drže koliko toliko pod kontrolom.

Mentalno zdravlje

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, preko 15% ljudi koji imaju preko 60 godina, ima neko psihičko oboljenje. Najčešće, u pitanju je depresija, od koje pati oko 7% starijih osoba. Depresija može biti posledica mnogo čega, a hronična oboljenja, način života i socijalna podrška prijatelja i porodice odnosno manjak iste, samo su neki od uzroka. U velikom broju slučajeva, hronična depresija završava se samoubistvom, iako je ovo stanje izlečivo ili se pak može držati pod kontrolom, uz određene medikamente i savete stručnih lica.

Povrede

Svakih 15 sekundi, starija osoba se povredi, dok smrt, usled pada, dešava se na svakih 29 minuta.

Ishrana

Neuhranjenost, ili pak gojaznost, pogađa veliki broj starijih osoba. Uz oslabljeni imunitet i slabost mišića i kostiju, loša ishrana može da dovede do dijabetesa, demencije, depresije i brojnih drugih oboljenja.

Naveli smo samo neke od brojnih zdravtsvenih izazova sa kojima se suočavaju starije osobe. Kako biste sprečili neke od njih, a držali pod kontrolom one koje su se već razvile, vašim starijim članovima porodice potrebna je nega i briga, 24 sata dnevno.

Ipak, većina porodica nema mogućnost da danonoćno brine o bolesnom, slabopokretnom ili pak nepokretnom članu porodice.

Baš iz tog razloga, domovi za stara lica idealno su rešenje, jer uz 24 časovnu negu, medicinski nadzor i u prijatnoj atmosferi, seniori će imati bolji kvalitet života.