5 stvari zbog kojih ljudi najviše žale u starosti
Živi život punim plućima, smej se i budi pozitivan, samo nebo je granica… neki su od saveta kojima se ljudi vode ili bi pak trebalo da se vode tokom života.
Ipak, većina nas zaboravi na ovo, a usled užurbanog načina života, najčešće i isprva zaboravi na sebe.
Broni Ver, medicinska sestra iz Australije, koja radi na palijativnoj nezi, gde brine o pacijentima kojima je ostalo svega 12 nedelja života, analizirala je zbog čega ljudi najviše žale, pred sam kraj života.
Ver je svoja opažanja objavila na jednom blogu. Ona je pisala o fenomenu jasne vizije koju ljudi dobiju, pred sam kraj života. „Kada sam ih pitala da li zbog nečega žale ili se kaju ili da li bi uradili nešto drugačije kada bi mogli, dobijala sam veoma slične odgovore“, rekla je Broni.
Ona smatra da iz ovoga možemo mnogo toga da naučimo, a u nastavku pogledajte zbog čega se ljudi najčešće kaju.
„Voleo bih da sam imao hrabrosti da živim onako kako sam želeo, a ne onako kako su drugi očekivali od mene“
Broni kaže da je ovo kajanje broj jedan na listi i da se ljudi, u njenom istraživanju, zbog ovoga najčešće kaju. Kako navodi ova medicinska sestra, kada ljudi shvate da je njihov život pri kraju i kada se osvrnu, lako je videti koliko snova nisu ostvarili. „Većina ljudi nije ispunila ni upola koliko je želela i s ovog sveta odlazi znajući da se to desilo isključivo zbog sopstvenih izbora. Zdravlje donosi slobodu, a to retko ko shvata, sve dok ga ne izgube“, kaže Broni.
„Voleo bih da nisam toliko radio“
Prema rečima ove medicinske sestre, ovo je svaki muški pacijent izjavio. „Žao im je što nisu više vremena provodili s svojom decom i partnerom“, rekla je Broni i dodala da se i žene zbog ovog kaju, ali u manjem broju, jer, u današnjim straijim generacijama, i dalje su muškarci ti koji su radili, dok su pripadnice lepšeg pola najčešće bile domaćice.
„Voleo bih da sam imao hrabrosti da pokažem osećanja“
Većina nas ograničava šta oseća kako bi održala mir među drugim ljudima. Kao rezultat, postajemo deo mediokriteta i nikada nismo istinski sposobni da postanemo ono što želimo. „Kao rezultat ovoga, mnogi postanu ogorčeni i mrzovoljni“, navodi Broni.
„Voleo bih da sam ostao u kontaktu sa prijateljima“
Bronini ispitanici u najvećem broju nisu shvatali benefite starih prijatelja do same smrti. Mnogi od njih su se duboko kajali što su dopustili da ovi odnosi zahlade, a svakom pacijentu je nedostajao makar jedan stari prijatelj.
„Voleo bih da sam dozvolio sebi da budem srećniji“
I ovo kajanje je veoma često, priznala je Boni i dodala: „Mnogi ne shvataju, do samog kraja, da je i sreća izbor. Ljudi imaju tendenciju da ostanu u zoni komfora, u socijalno prihvatljivim obracima i navikama. Strah od promene utiče da se pretvaramo da smo nešto što nismo, a s godinama, gubimo ono detinje, nevino i luckasto u sebi“, zaključila je Broni.
Razmislite dobro zbog čega se vi kajete i kako to da promenite, dok ne bude kasno!
